Витамин Б3

Из Википедије, слободне енциклопедије
Витамин Б3
Structural formula of niacin
Aromatized ball and stick model of niacin
IUPAC име
Други називи ниацин
Идентификација
CAS регистарски број 59-67-6 YesY
ПубХем 938
ХемПаук 913 YesY
EINECS број 200-441-0
DrugBank DB00627
КЕГГ D00049
MeSH Niacin
База података биолошки релевантних молекула 15940
RTECS QT0525000
АТЦ C04AC01,C10AD02
СМИЛЕС
InChI
Бајлштајн 109591
Гмелин Референца 3340
3DMet B00073
Својства
Молекулска формула C6H5NO2
Моларна маса 123.11 g mol−1
Тачна маса 123.032028409 g mol-1
Агрегатно стање Бели кристали
Густина 1.473 g/cm3
Тачка топљења

236-239 °C, 509-512 K, 457-462 °F

Тачка кључања

разлаже се[1]

Растворљивост у води 0.018 g cm-3
log P 0.219
pKa 2.201
Изоелектрична тачка 4.75
Индекс рефракције (nD) 1.4936
Диполни момент 0.1271305813 D
Фармакологија
Начини употребе Интрамаскуларно, орално
Време полу-уклањања из организма 20-45 min
Опасност
ЕУ-класификација Irritant Xi
Опасност у току рада Узрокује озбиљну иритацију ока
NFPA 704
NFPA 704.svg
1
1
0
 
Р-ознаке R36/37/38
С-ознаке S26,S36
Тачка паљења 193 °C
тачка спонтаног паљења 365 °C

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Витамин Б3, исто познат као ниацин, никотинска киселина, и витамин ПП,[2] је органско једињење са формулом C5H4NCO2H, и у зависности од коришћене дефиниције, једна од између четрдесет и осамдесет есенцијалних људских нутријената. Ова безбојна, растворна у води чврста материја је дериват пиридина, са карбоксилном групом (COOH) у 3-позицији. Други облици витамина Б3 укључују кореспондирајући никотин амид ("ниацин амид "), где је карбоксилна група замењена са карбоксамидном групом (CONH2), као и комплекснији амиди. Термини ниацин, никотин амид, и витамин Б3 су еквивалентни, и они се користе за било ког члана ове фамилије једињења, пошто она имају сличну биохемијску активност.[3]

Никотинамид је структурни део коензима NADP, део процеса респирације.[4] Месо, џигерица, јаја, млеко, риба, кромпир и зелено воће су богати витамином Б3. Недостатак овог витамина се може видети код особа који болују од пелагре, кожне болести.[5] Пелагра се такође појављује и код особа у поодмаклим фазама алкохолизма. Превелика конзумација Б3 витамина може да доведе до оштећења јетре, што је веома редак случај.[2][6]

Извори [уреди]

  1. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  2. ^ а б Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 ed.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  3. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  4. ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th ed.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  5. ^ Thomas L. Lemke, David A. Williams, ed. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5 ed.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 598-600. ISBN 0781744431. 
  6. ^ Tatò F, Vega GL, Grundy SM (March 1998). „Effects of crystalline nicotinic acid-induced hepatic dysfunction on serum low-density lipoprotein cholesterol and lecithin cholesteryl acyl transferase“. Am. J. Cardiol. 81 (6): 805–7. PMID 9527102.