Витамин Б3

Из Википедије, слободне енциклопедије
Витамин Б3
Structural formula of niacin
Aromatized ball and stick model of niacin
IUPAC име
Други називи ниацин
Идентификација
CAS регистарски број 59-67-6 YesY
PubChem[1][2] 938
ChemSpider[3] 913 YesY
EINECS број 200-441-0
DrugBank DB00627
КЕГГ[4] D00049
MeSH Niacin
База података биолошки релевантних молекула 15940
RTECS QT0525000
АТЦ C04AC01,C10AD02
СМИЛЕС
InChI
Бајлштајн 109591
Гмелин Референца 3340
3DMet B00073
Својства
Молекулска формула C6H5NO2
Моларна маса 123.11 g mol−1
Тачна маса 123.032028409 g mol-1
Агрегатно стање Бели кристали
Густина 1.473 g/cm3
Тачка топљења

236-239 °C, 509-512 K, 457-462 °F

Тачка кључања

разлаже се[5]

Растворљивост у води 0.018 g cm-3
log P 0.219
pKa 2.201
Изоелектрична тачка 4.75
Индекс рефракције (nD) 1.4936
Диполни момент 0.1271305813 D
Фармакологија
Начини употребе Интрамаскуларно, орално
Време полу-уклањања из организма 20-45 min
Опасност
ЕУ-класификација Irritant Xi
Опасност у току рада Узрокује озбиљну иритацију ока
NFPA 704
NFPA 704.svg
1
1
0
 
Р-ознаке R36/37/38
С-ознаке S26,S36
Тачка паљења 193 °C
тачка спонтаног паљења 365 °C

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Витамин Б3, исто познат као ниацин, никотинска киселина, и витамин ПП,[6] је органско једињење са формулом C5H4NCO2H, и у зависности од коришћене дефиниције, једна од између четрдесет и осамдесет есенцијалних људских нутријената. Ова безбојна, растворна у води чврста материја је дериват пиридина, са карбоксилном групом (COOH) у 3-позицији. Други облици витамина Б3 укључују кореспондирајући никотин амид ("ниацин амид "), где је карбоксилна група замењена са карбоксамидном групом (CONH2), као и комплекснији амиди. Термини ниацин, никотин амид, и витамин Б3 су еквивалентни, и они се користе за било ког члана ове фамилије једињења, пошто она имају сличну биохемијску активност.[7]

Никотинамид је структурни део коензима NADP, део процеса респирације.[8] Месо, џигерица, јаја, млеко, риба, кромпир и зелено воће су богати витамином Б3. Недостатак овог витамина се може видети код особа који болују од пелагре, кожне болести.[9] Пелагра се такође појављује и код особа у поодмаклим фазама алкохолизма. Превелика конзумација Б3 витамина може да доведе до оштећења јетре, што је веома редак случај.[6][10]

Извори[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  6. ^ а б Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 ed.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  7. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  8. ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th ed.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  9. ^ Thomas L. Lemke, David A. Williams, ed. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5 ed.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 598-600. ISBN 0781744431. 
  10. ^ Tatò F, Vega GL, Grundy SM (March 1998). „Effects of crystalline nicotinic acid-induced hepatic dysfunction on serum low-density lipoprotein cholesterol and lecithin cholesteryl acyl transferase“. Am. J. Cardiol. 81 (6): 805-7. PMID 9527102. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]