Падавине — разлика између измена

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 30. мај 2021. у 21:48

Падавине су сви облици кондензоване и сублимиране водене паре у ваздуху, који се на земљиној површини појаве у течном или чврстом облику. Падавине се деле у две групе: (i) ниске падавине: роса, слана, иње и поледица, (ii) високе падавине: киша, росуља, ледена киша, снег, суснежица, зрнасти снег, љутина, крупа, суградица и град.

In meteorology, precipitation is any product of the condensation of atmospheric water vapor that falls under gravitational pull from clouds.^[2] The main forms of precipitation include drizzling, rain, sleet, snow, ice pellets, graupel and hail. Precipitation occurs when a portion of the atmosphere becomes saturated with water vapor (reaching 100% relative humidity), so that the water condenses and "precipitates" or falls. Thus, fog and mist are not precipitation but colloids, because the water vapor does not condense sufficiently to precipitate. Two processes, possibly acting together, can lead to air becoming saturated: cooling the air or adding water vapor to the air. Precipitation forms as smaller droplets coalesce via collision with other rain drops or ice crystals within a cloud. Short, intense periods of rain in scattered locations are called showers.^[3]

Moisture that is lifted or otherwise forced to rise over a layer of sub-freezing air at the surface may be condensed into clouds and rain. This process is typically active when freezing rain occurs. A stationary front is often present near the area of freezing rain and serves as the focus for forcing and rising air. Provided there is necessary and sufficient atmospheric moisture content, the moisture within the rising air will condense into clouds, namely nimbostratus and cumulonimbus if significant precipitation is involved. Eventually, the cloud droplets will grow large enough to form raindrops and descend toward the Earth where they will freeze on contact with exposed objects. Where relatively warm water bodies are present, for example due to water evaporation from lakes, lake-effect snowfall becomes a concern downwind of the warm lakes within the cold cyclonic flow around the backside of extratropical cyclones. Lake-effect snowfall can be locally heavy. Thundersnow is possible within a cyclone's comma head and within lake effect precipitation bands. In mountainous areas, heavy precipitation is possible where upslope flow is maximized within windward sides of the terrain at elevation. On the leeward side of mountains, desert climates can exist due to the dry air caused by compressional heating. Most precipitation occurs within the tropics^[4] and is caused by convection. The movement of the monsoon trough, or intertropical convergence zone, brings rainy seasons to savannah regions.

Precipitation is a major component of the water cycle, and is responsible for depositing fresh water on the planet. Approximately 505.000 km³ (121.000 cu mi) of water falls as precipitation each year: 398.000 km³ (95.000 cu mi) over oceans and 107.000 km³ (26.000 cu mi) over land.^[5] Given the Earth's surface area, that means the globally averaged annual precipitation is 990 mm (39 in), but over land it is only 715 mm (28,1 in). Climate classification systems such as the Köppen climate classification system use average annual rainfall to help differentiate between differing climate regimes.

Precipitation may occur on other celestial bodies. Saturn's largest satellite, Titan, hosts methane precipitation as a slow-falling drizzle,^[6] which has been observed as Rain puddles at its equator^[7] and polar regions.^[8]^[9]

Кумулонимбуси који стварају грмљавинску олују.

Хидрометеори

Хидрометеори је свеукупни назив за производе у течном или чврстом стању настале кондензацијом или депозицијом (процеђивањем) водене паре. Разликују се:

текуће оборине (киша, росуља);
капљице воде суспендиране у ваздуху (облак, магла);
оборине које се смрзавају у додиру с тлом (ледена киша или прехладна киша, прехладна росуља);
круте оборине (снег, туча, сутуча, снежна зрнца, солика, ледене иглице);
оборине које не досежу до тла;
чврсте или течне честице подигнуте с тла ветром (снежна вејавица);
хидрометеори који настају на тлу (роса, мраз, иње). ^[10]

Облаци и оборине

Ако у неком делу Земљине атмосфере који је засићен влагом пада температура, кондензоваће се водена пара и стварати водене капљице. Stvaraju li se te kapljice blizu tla, nastat će magla, a stvaraju li se u većim visinama, nastat će oblaci. Oblaci nastaju i na taj način da se topli zrak kao specifički lakši diže uvis, gdje je niža temperatura. Sadrži li taj zrak veliku količinu vlage, ona će se uslijed ohlađivanja kondenzirati, i time će nastati oblaci. Stvaranju magle pogoduju prašina i dim koji se nalaze u zraku. Čestice prašine i dima čine jezgre kondenzacije vodene pare koja je ohlađena ispod rosišta. Zimi odnosno na visokim planinama, kada je temperatura vrlo niska, smrzavaju se vodene kapljice u sitne kristale, koje stvaraju snijeg.

Kiša se sastoji od krupnih kapljica vode. Da bi iz oblaka padala kiša, moraju od sitnih kapljica nastati krupnije, jer sitne kapljice padaju sporo, pa se na putu ispare. Ljeti uslijed brzog i velikog zagrijavanja diže se u visinu zrak s velikim sadržajem vlage, gdje se ohladi ispod 0 °C. Kako ljeti sadrži zrak više vlage nego zimi, stvorit će se ohlađivanjem veliki kristali odnosno led, koji pada kao tuča na Zemlju. Zemaljska površina gubi noću ižarivanjem velik dio topline, koju je danju primila putem Sunčeve svjetlosti. Uslijed toga nastaje ohlađivanje zraka, a time kondenzacija suvišne vlage u obliku kapljica na površini Zemlje. To je rosa. Zimi zbog istog razloga nastaje ohlađivanje ispod 0 °C, a time smrzavanje rose u obliku iglica, što se zove mraz.

Sve navedene meteorološke pojave, to jest kiša, snijeg, tuča, rosa i mraz, koje nastaju uslijed kondenzacije vodene pare u zraku, zovu se oborine. Količina oborina mjeri se visinom sloja vode u milimetrima po četvornom metru (mm/m²) koga bi stvorila voda oborina kad bi ostala na tlu, a da se ne ispari, a niti otiče u zemlju. Na primjer ako se kaže da je u toku 24 sata na nekom mjestu količina oborina 2 mm, to znači da je palo toliko kiše da na svaki m² dolazi 2 litre vode. Naime sloju vode visine 1 mm na površini od 1 m² odgovara količina vode od 1 litre, to jest 1 dm³. Suhi krajevi imaju ispod 500 mm oborina godišnje. Za mjerenje količine oborina služi mjerni instrument kišomjer, pluviometar ili ombrometar. ^[11]

Количина и раздеоба оборина

Количина и раздеоба оборина током године, као и број дана с одређеном количином оборина те максималне количине које се могу очекивати у неком дужем раздобљу, убрајају се међу главне карактеристике климе. Oborine su vremenski i prostorno vrlo promjenljive. Količina oborina mjeri se kišomjerom ili pluviometrom. Njime se utvrđuje koliko bi milimetara bio visok sloj vode od oborina kada ne bi bilo isparavanja, otjecanja i prokapljivanja kroz tlo. Količina oborina od 1 milimetar (mm) odnosi se na površinu od 1 kvadratni metar (m²), što znači da je na svaki kvadratni metar tla pala jedna litra (l) vode. Općenito se uzima da je godišnji prosjek količine oborina za Zemlju u cjelini 1 000 mm, s najvećom prosječnom količinom od 11 430 mm u mjestu Cherrapunji u sjevernoj Indiji, i s najmanjom od 10 mm u Arici u sjevernom Čileu. Najveća je do sada izmjerena količina oborina tijekom jedne godine 22 987 mm, i to u razdoblju od kolovoza 1860. do lipnja 1861., u Cherrapunjiju, a ondje je izmjerena i najveća 24-satna količina od 1 870 mm. Mjesto Iquique u sjevernom Čileu 4 je godine bilo bez kiše, a godišnji je prosjek samo 3 mm.

Po godišnjem kretanju količine oborina razlikuje se 6 klimatskih tipova oborina:

ekvatorski (s maksimumom oborina nakon proljetne i jesenske ravnodnevice),
tropski (maksimum oborina ljeti),
monsunski (maksimum oborina ljeti, zime suhe),
suptropski (maksimum oborina zimi, ljeta suha),
kontinentalni (ljetne kiše) i
oceanski (zimske kiše) tip oborina,
kao poseban tip izdvaja se sredozemni tip oborina (zime kišovite, ljeta suha).

Danas se uz pomoć takozvanih oborinskih radara može procijeniti ukupna količina oborina na određenom području, za razliku od klasične (točkaste) metode mjerenja samo na određenim točkama. To je značajno prije svega za službe koje se bave problemima sprečavanja poplava (pomoću radarskih procjena ustanovljeju i umjeravaju se "točkasta" mjerenja). Pored količine oborina, važni su prije svega i jakost oborina i njihovo trajanje. Dugotrajno mjerenje količine padalina (klimatologija) omogućuje statističke izračune srednje učestalosti oborinskih događaja (prije svega pljuskova), koji su rezultat međusobnog odnosa jakosti i trajanja oborina.

Подела

Падавине из облака могу се обично подјелити на 3 типа: сипеће, фронталне и пљусковите. Сипеће падавине падају из непрекидних, густих облака звани стратуси. То су ситне капљице воде или ситне капљице снијега. Фронталне падавине падају из непрекидних слојева облака, алтостратуса и нимбостратуса. Везана су за ваздужна струјања на топлом фронту. Пљусковите падавине падају из нестабилних облака кумулонимбуса. Ове облаке карактерише краткотрајне, али и јаке падавине, са честим промјенама интензитета. Главне падавине су киша са крупним капима и снијег са крупним пахуљицама.

Мерење падавина

За мерење падавина користи се неколико наменских инструмената:

кишомер (плехани цилиндрични суд)
плувиограф (аутоматски бележи количину)
тотализатор (за тешко приступачне пределе)

Референце

^ Karger, Dirk Nikolaus; et al. (2016-07-01). „Climatologies at high resolution for the Earth land surface areas”. Scientific Data. 4: 170122. Bibcode:2016arXiv160700217N. PMC 5584396 . PMID 28872642. arXiv:1607.00217 . doi:10.1038/sdata.2017.122.
^ „Precipitation”. Glossary of Meteorology. American Meteorological Society. 2009. Архивирано из оригинала 2008-10-09. г. Приступљено 2009-01-02.
^ Scott Sistek (26. 12. 2015). „What's the difference between 'rain' and 'showers'?”. KOMO-TV. Приступљено 18. 1. 2016.
^ Adler, Robert F.; et al. (децембар 2003). „The Version-2 Global Precipitation Climatology Project (GPCP) Monthly Precipitation Analysis (1979–Present)”. Journal of Hydrometeorology. 4 (6): 1147—1167. Bibcode:2003JHyMe...4.1147A. CiteSeerX 10.1.1.1018.6263 . doi:10.1175/1525-7541(2003)004<1147:TVGPCP>2.0.CO;2.
^ Chowdhury's Guide to Planet Earth (2005). „The Water Cycle”. WestEd. Архивирано из оригинала 2011-12-26. г. Приступљено 2006-10-24.
^ Graves, S. D. B.; McKay, C. P.; Griffith, C. A.; Ferri, F.; Fulchignoni, M. (2008-03-01). „Rain and hail can reach the surface of Titan”. Planetary and Space Science (на језику: енглески). 56 (3): 346—357. ISSN 0032-0633. doi:10.1016/j.pss.2007.11.001.
^ „Cassini Sees Seasonal Rains Transform Titan's Surface”. NASA Solar System Exploration. Приступљено 2020-12-15.
^ „Changes in Titan's Lakes”. NASA Solar System Exploration. Приступљено 2020-12-15.
^ „Cassini Saw Rain Falling at Titan's North Pole”. Universe Today (на језику: енглески). 2019-01-18. Приступљено 2020-12-15.
^ hidrometeori, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2018.
^ Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.

Литература

Дукић, Д. 1967. Климатологија са основама метеорологије. (монографска публикација) Научна књига. Београд.

Спољашње везе

[1] Karger, Dirk Nikolaus; et al. (2016-07-01). „Climatologies at high resolution for the Earth land surface areas”. Scientific Data. 4: 170122. Bibcode:2016arXiv160700217N. PMC 5584396 . PMID 28872642. arXiv:1607.00217 . doi:10.1038/sdata.2017.122.

[2] „Precipitation”. Glossary of Meteorology. American Meteorological Society. 2009. Архивирано из оригинала 2008-10-09. г. Приступљено 2009-01-02.

[3] Scott Sistek (26. 12. 2015). „What's the difference between 'rain' and 'showers'?”. KOMO-TV. Приступљено 18. 1. 2016.

[4] Adler, Robert F.; et al. (децембар 2003). „The Version-2 Global Precipitation Climatology Project (GPCP) Monthly Precipitation Analysis (1979–Present)”. Journal of Hydrometeorology. 4 (6): 1147—1167. Bibcode:2003JHyMe...4.1147A. CiteSeerX 10.1.1.1018.6263 . doi:10.1175/1525-7541(2003)004<1147:TVGPCP>2.0.CO;2.

[chow-5] Chowdhury's Guide to Planet Earth (2005). „The Water Cycle”. WestEd. Архивирано из оригинала 2011-12-26. г. Приступљено 2006-10-24.

[6] Graves, S. D. B.; McKay, C. P.; Griffith, C. A.; Ferri, F.; Fulchignoni, M. (2008-03-01). „Rain and hail can reach the surface of Titan”. Planetary and Space Science (на језику: енглески). 56 (3): 346—357. ISSN 0032-0633. doi:10.1016/j.pss.2007.11.001.

[7] „Cassini Sees Seasonal Rains Transform Titan's Surface”. NASA Solar System Exploration. Приступљено 2020-12-15.

[8] „Changes in Titan's Lakes”. NASA Solar System Exploration. Приступљено 2020-12-15.

[9] „Cassini Saw Rain Falling at Titan's North Pole”. Universe Today (на језику: енглески). 2019-01-18. Приступљено 2020-12-15.

[10] hidrometeori, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2018.

[11] Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+{{short description|Производ кондензације атмосферске водене паре која пада под гравитацијом}}
-[[Датотека:PADAVINE.svg|мини|170п|Метеоролошки симболи падавина]]'''Падавине''' су сви облици кондензоване и сублимиране [[водена пара|водене паре]] у [[ваздух]]у, који се на земљиној површини појаве у течном или чврстом облику.
+[[Датотека:Precipitation longterm mean.gif|thumb|325px|Дугорочне средње падавине по месецима<ref>{{Cite journal |last=Karger|first=Dirk Nikolaus|display-authors=etal|date=2016-07-01|title=Climatologies at high resolution for the Earth land surface areas |journal=Scientific Data |volume=4 |pages=170122 |arxiv=1607.00217|bibcode=2016arXiv160700217N |doi=10.1038/sdata.2017.122 |pmid=28872642 |pmc=5584396 }}</ref>]]
+[[Датотека:Countries by average annual precipitation.png|thumb|325px|Земље према просечним годишњим падавинама]]
+[[Датотека:PADAVINE.svg|мини|170п|Метеоролошки симболи падавина]]
+'''Падавине''' су сви облици кондензоване и сублимиране [[водена пара|водене паре]] у [[ваздух]]у, који се на земљиној површини појаве у течном или чврстом облику. Падавине се деле у две групе: (i) ниске падавине: [[Роса (падавина)|роса]], [[слана]], [[иње]] и [[поледица]], (ii) високе падавине: [[киша]], [[росуља (падавина)|росуља]], [[ледена киша]], [[снијег|снег]], [[суснежица]], [[зрнасти снег]], [[љутина]], [[Крупа (падавина)|крупа]], [[суградица]] и [[град (падавина)|град]].
-Падавине се деле у две групе:
+{{рут}}
-* ниске падавине: [[Роса (падавина)|роса]], [[слана]], [[иње]] и [[поледица]],
+In [[meteorology]], '''precipitation''' is any product of the [[condensation]] of atmospheric [[water vapor]] that falls under gravitational pull from clouds.<ref>{{cite web | work = Glossary of Meteorology | year = 2009 | url = http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?id=precipitation1 | title = Precipitation | publisher = [[American Meteorological Society]] | access-date = 2009-01-02 | url-status = dead | archive-url = https://web.archive.org/web/20081009142439/http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?id=precipitation1 | archive-date = 2008-10-09 }}</ref>  The main forms of precipitation include [[drizzling]], [[rain]], [[Rain and snow mixed|sleet]], [[snow]], [[ice pellets]], [[graupel]] and [[hail]].  Precipitation occurs when a portion of the atmosphere becomes saturated with water vapor (reaching 100% [[relative humidity]]), so that the water condenses and "precipitates" or falls.  Thus, [[fog]] and [[mist]] are not precipitation but [[colloid]]s, because the water vapor does not condense sufficiently to precipitate.  Two processes, possibly acting together, can lead to air becoming saturated: cooling the air or adding water vapor to the air. Precipitation forms as smaller droplets coalesce via collision with other rain drops or ice crystals within a cloud. Short, intense periods of rain in scattered locations are called [[shower (precipitation)|showers]].<ref>{{cite news |title=What's the difference between 'rain' and 'showers'? |date=December 26, 2015 |author=Scott Sistek |publisher=[[KOMO-TV]] |url=http://komonews.com/weather/faq/whats-the-difference-between-rain-and-showers |access-date=January 18, 2016}}</ref>
-* високе падавине: [[киша]], [[росуља (падавина)|росуља]], [[ледена киша]], [[снијег|снег]], [[суснежица]], [[зрнасти снег]], [[љутина]], [[Крупа (падавина)|крупа]], [[суградица]] и [[град (падавина)|град]].
+Moisture that is lifted or otherwise forced to rise over a layer of sub-freezing air at the surface may be condensed into clouds and rain. This process is typically active when freezing rain occurs. A [[stationary front]] is often present near the area of freezing rain and serves as the focus for forcing and rising air. Provided there is necessary and sufficient atmospheric moisture content, the moisture within the rising air will condense into clouds, namely [[Nimbostratus cloud|nimbostratus]] and [[cumulonimbus]] if significant precipitation is involved. Eventually, the cloud droplets will grow large enough to form raindrops and descend toward the Earth where they will freeze on contact with exposed objects.  Where relatively warm water bodies are present, for example due to water evaporation from lakes, [[lake-effect snow]]fall becomes a concern downwind of the warm lakes within the cold [[cyclone|cyclonic]] flow around the backside of [[extratropical cyclone]]s.  Lake-effect snowfall can be locally heavy.  [[Thundersnow]] is possible within a cyclone's [[Extratropical cyclone#Surface pressure and wind distribution|comma head]] and within lake effect precipitation bands.  In mountainous areas, heavy precipitation is possible where upslope flow is maximized within [[windward]] sides of the terrain at elevation.  On the leeward side of mountains, desert climates can exist due to the dry air caused by compressional heating.  Most precipitation occurs within the tropics<ref>{{cite journal|last1=Adler|first1=Robert F.|display-authors=etal|title=The Version-2 Global Precipitation Climatology Project (GPCP) Monthly Precipitation Analysis (1979–Present)|journal=Journal of Hydrometeorology|date=December 2003|volume=4|issue=6|pages=1147–1167|doi=10.1175/1525-7541(2003)004<1147:TVGPCP>2.0.CO;2|bibcode=2003JHyMe...4.1147A|citeseerx=10.1.1.1018.6263}}</ref> and is caused by [[convection]].  The movement of the [[monsoon trough]], or [[intertropical convergence zone]], brings [[wet season|rainy seasons]] to [[savannah]] regions.
+Precipitation is a major component of the [[water cycle]], and is responsible for depositing [[fresh water]] on the planet. Approximately {{convert|505000|km3|mi3}} of water falls as precipitation each year: {{convert|398000|km3|mi3}} over oceans and {{convert|107000|km3|mi3}} over land.<ref name="chow">{{cite web|author=Chowdhury's Guide to Planet Earth|year=2005|url=http://www.planetguide.net/book/chapter_2/water_cycle.html|title=The Water Cycle|publisher=WestEd|access-date=2006-10-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20111226143942/http://www.planetguide.net/book/chapter_2/water_cycle.html|archive-date=2011-12-26|url-status=dead}}</ref> Given the Earth's surface area, that means the globally averaged annual precipitation is {{convert|990|mm|in}}, but over land it is only {{convert|715|mm|in}}. Climate classification systems such as the [[Köppen climate classification]] system use average annual rainfall to help differentiate between differing climate regimes.
+Precipitation may occur on other celestial bodies. Saturn's largest [[Moons of Saturn|satellite]], [[Titan (moon)|Titan]], hosts [[methane]] precipitation as a slow-falling [[drizzle]],<ref>{{Cite journal|last=Graves|first=S. D. B.|last2=McKay|first2=C. P.|last3=Griffith|first3=C. A.|last4=Ferri|first4=F.|last5=Fulchignoni|first5=M.|date=2008-03-01|title=Rain and hail can reach the surface of Titan|url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0032063307003182|journal=Planetary and Space Science|language=en|volume=56|issue=3|pages=346–357|doi=10.1016/j.pss.2007.11.001|issn=0032-0633}}</ref> which has been observed as [[Puddle|Rain puddles]] at its equator<ref>{{Cite web|title=Cassini Sees Seasonal Rains Transform Titan's Surface|url=https://solarsystem.nasa.gov/news/12468/cassini-sees-seasonal-rains-transform-titans-surface|access-date=2020-12-15|website=NASA Solar System Exploration}}</ref> and polar regions.<ref>{{Cite web|title=Changes in Titan's Lakes|url=https://solarsystem.nasa.gov/resources/14401/changes-in-titans-lakes|access-date=2020-12-15|website=NASA Solar System Exploration}}</ref><ref>{{Cite web|date=2019-01-18|title=Cassini Saw Rain Falling at Titan's North Pole|url=https://www.universetoday.com/141271/cassini-saw-rain-falling-at-titans-north-pole/|access-date=2020-12-15|website=Universe Today|language=en-US}}</ref>
+[[Датотека:22 Regen ubt.jpeg|мини|лево|250px|[[Киша]].]]
+[[Датотека:BrockenSnowedTrees.jpg|мини|десно|250px|[[Снег|Снежни]] крајолик.]]
+[[Датотека:Frostw.jpg|мини|лево|250px|[[Иње]] на трави.]]
+[[Датотека:Dew on a flower.jpg|мини|десно|250px|[[Роса (падавина)|Роса]] на цвећу.]]
+[[Датотека:Heavy mist over lake Kaviskis (Lithuania).jpg|мини|лево|250px|[[Магла]] изнад језера.]]
+[[Датотека:Hailstorm.jpg|мини|десно|250px|Падање [[туча|туче]].]]
+[[Датотека:Standard rain Guage.JPG|мини|лево|250px|Стандардни [[кишомер]].]]
+[[Датотека:Tipping Bucket Recorder.JPG|мини|десно|250px|Део плувиографа који омогућаве записивање количина кише у [[милиметар|милиметрима]] зависно од времена. Свака нормална линија представља временски одмак од 10 минута, а свака следећа водоравна представља количину кише од 0,4 mm.]]
+[[Датотека:Rolling-thunder-cloud.jpg|мини|лево|250px|[[Кумулонимбус]]и који стварају [[Грмљавинска олуја|грмљавинску олују]].]]
+== Хидрометеори ==
+{{главни|Хидрометеори}}
+'''Хидрометеори''' је свеукупни назив за производе у [[Течност|течном]] или [[чврсто агрегатно стање|чврстом стању]] настале [[кондензација|кондензацијом]] или депозицијом (процеђивањем) [[водена пара|водене паре]]. Разликују се:
+* текуће оборине ([[киша]], [[росуља]]);
+* капљице воде [[Суспензија (хемија)|суспендиране]] у [[ваздух]]у ([[Облаци|облак]], [[магла]]);
+* оборине које се [[Мржњење|смрзавају]] у додиру с [[тло]]м ([[ледена киша]] или прехладна киша, прехладна росуља);
+* круте оборине ([[снег]], [[туча]], [[Суградица|сутуча]], снежна зрнца, [[Крупа (падавина)|солика]], [[ледене иглице]]);
+* оборине које не досежу до тла;
+* чврсте или течне честице подигнуте с тла [[ветар|ветром]] (снежна вејавица);
+* хидрометеори који настају на тлу ([[Роса (падавина)|роса]], [[мраз]], [[иње]]). <ref> '''hidrometeori''', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=25424] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2018.</ref>
+== Облаци и оборине ==
+{{Главни|Облаци}}
+Ако у неком делу [[Земљина атмосфера|Земљине атмосфере]] који је засићен [[влага|влагом]] пада [[температура]], [[кондензација|кондензоваће]] се [[водена пара]] и стварати [[вода|водене капљице]]. Stvaraju li se te kapljice blizu tla, nastat će [[magla]], a stvaraju li se u većim visinama, nastat će [[oblaci]]. Oblaci nastaju i na taj način da se topli zrak kao [[Relativna gustoća|specifički lakši]] diže uvis, gdje je niža temperatura. Sadrži li taj zrak veliku količinu vlage, ona će se uslijed ohlađivanja kondenzirati, i time će nastati oblaci. Stvaranju magle pogoduju [[prašina]] i [[dim]] koji se nalaze u zraku. Čestice prašine i dima čine jezgre kondenzacije vodene pare koja je ohlađena ispod [[rosište|rosišta]]. Zimi odnosno na visokim [[planina]]ma, kada je temperatura vrlo niska, smrzavaju se vodene kapljice u sitne kristale, koje stvaraju [[snijeg]].
+Kiša se sastoji od krupnih kapljica vode. Da bi iz oblaka padala kiša, moraju od sitnih kapljica nastati krupnije, jer sitne kapljice padaju sporo, pa se na putu ispare. Ljeti uslijed brzog i velikog zagrijavanja diže se u visinu zrak s velikim sadržajem vlage, gdje se ohladi ispod 0 [[°C]]. Kako ljeti sadrži zrak više vlage nego zimi, stvorit će se ohlađivanjem veliki kristali odnosno [[led]], koji pada kao [[tuča]] na Zemlju. Zemaljska površina gubi noću [[Toplinsko zračenje|ižarivanjem]] velik dio [[toplina|topline]], koju je danju primila putem [[Sunčeva svjetlost|Sunčeve svjetlosti]]. Uslijed toga nastaje ohlađivanje zraka, a time kondenzacija suvišne vlage u obliku kapljica na površini Zemlje. To je [[rosa]]. Zimi zbog istog razloga nastaje ohlađivanje ispod 0 °C, a time smrzavanje rose u obliku iglica, što se zove [[mraz]].
+Sve navedene meteorološke pojave, to jest kiša, snijeg, tuča, rosa i mraz, koje nastaju uslijed kondenzacije vodene pare u zraku, zovu se oborine. Količina oborina mjeri se visinom sloja vode u milimetrima po četvornom metru (mm/m<sup>2</sup>) koga bi stvorila [[voda]] oborina kad bi ostala na tlu, a da se ne ispari, a niti otiče u zemlju. Na primjer ako se kaže da je u toku 24 sata na nekom mjestu količina oborina 2 mm, to znači da je palo toliko kiše da na svaki m<sup>2</sup> dolazi 2 [[litra|litre]] vode. Naime sloju vode visine 1 mm na površini od 1 m<sup>2</sup> odgovara količina vode od 1 litre, to jest 1 dm<sup>3</sup>. Suhi krajevi imaju ispod 500 mm oborina godišnje. Za mjerenje količine oborina služi mjerni instrument kišomjer, pluviometar ili ombrometar. <ref> Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.</ref>
+=== Количина и раздеоба оборина ===
+Количина и раздеоба оборина током године, као и број дана с одређеном количином оборина те максималне количине које се могу очекивати у неком дужем раздобљу, убрајају се међу главне карактеристике [[клима|климе]]. Oborine su vremenski i prostorno vrlo promjenljive. Količina oborina mjeri se [[kišomjer]]om ili pluviometrom. Njime se utvrđuje koliko bi [[milimetar]]a bio visok sloj vode od oborina kada ne bi bilo [[Isparavanje|isparavanja]], otjecanja i prokapljivanja kroz tlo. Količina oborina od 1 [[milimetar]] (mm) odnosi se na površinu od 1 [[kvadratni metar]] (m²), što znači da je na svaki kvadratni metar tla pala jedna [[litra]] (l) vode. Općenito se uzima da je godišnji prosjek količine oborina za [[Zemlja|Zemlju]] u cjelini 1 000 mm, s najvećom prosječnom količinom od 11 430 mm u mjestu [[Cherrapunji]] u sjevernoj [[Indija|Indiji]], i s najmanjom od 10 mm u [[Arica|Arici]] u sjevernom [[Čile]]u. Najveća je do sada izmjerena količina oborina tijekom jedne godine 22 987 mm, i to u razdoblju od kolovoza 1860. do lipnja 1861., u Cherrapunjiju, a ondje je izmjerena i najveća 24-satna količina od 1 870 mm. Mjesto [[Iquique]] u sjevernom Čileu 4 je godine bilo bez kiše, a godišnji je prosjek samo 3 mm.
+Po godišnjem kretanju količine oborina razlikuje se 6 klimatskih tipova oborina:
+*ekvatorski (s maksimumom oborina nakon proljetne i jesenske ravnodnevice),
+*tropski (maksimum oborina ljeti),
+*monsunski (maksimum oborina ljeti, zime suhe),
+*suptropski (maksimum oborina zimi, ljeta suha),
+*kontinentalni (ljetne kiše) i
+*oceanski (zimske kiše) tip oborina,
+*kao poseban tip izdvaja se sredozemni tip oborina (zime kišovite, ljeta suha).
+Danas se uz pomoć takozvanih [[radar|oborinskih radara]] može procijeniti ukupna količina oborina na određenom području, za razliku od klasične (točkaste) metode mjerenja samo na određenim točkama. To je značajno prije svega za službe koje se bave problemima sprečavanja [[poplava]] (pomoću radarskih procjena ustanovljeju i umjeravaju se "točkasta" mjerenja). Pored količine oborina, važni su prije svega i [[jakost]] oborina i njihovo trajanje. Dugotrajno mjerenje količine padalina ([[klimatologija]]) omogućuje [[statistika|statističke]] izračune srednje učestalosti oborinskih događaja (prije svega pljuskova), koji su rezultat međusobnog odnosa jakosti i trajanja oborina.
 == Подела ==
@@ Ред 14: / Ред 67: @@
 * [[плувиограф]] (аутоматски бележи количину)
 * [[тотализатор]] (за тешко приступачне пределе)
+== Референце ==
+{{reflist}}
 == Литература ==
+{{refbegin}}
 * Дукић, Д. 1967. Климатологија са основама метеорологије. (монографска публикација) [[Научна књига]]. Београд.
+{{refend}}
-{{Падавине}}
-{{Commonscat|Precipitation}}
+== Спољашње везе ==
+{{Commons category|Precipitation (weather)}}
+*[https://earth.nullschool.net/#current/wind/surface/level/overlay=precip_3hr/winkel3/ Current map of the global precipitation forecast for the next three hours]
+*[http://cocorahs.org Report local rainfall inside the United States at this site (CoCoRaHS)]
+*[http://www.wpc.ncep.noaa.gov/tropical/rain/tcrainfall.html Report local rainfall related to tropical cyclones worldwide at this site]
+*[http://gpcc.dwd.de Global Precipitation Climatology Centre GPCC]
+{{Падавине}}
 {{Климатски елементи}}
+{{Authority control}}
 [[Категорија:Метеорологија]]

п р у Падавине
Метеорологија
Атмосфера Облаци Облачност Водена пара Кишомер Плувиограф Тотализатор Изохијета Магла
Роса Слана Мраз Иње Поледица Вирга Киша Ледена киша Росуља Снег Суснежица Зрнасти снег Љутина Крупа Суградица Град
Пљусак Мећава Вејавица

Нормативна контрола
Државне	Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе
Остале	Енциклопедија Британика NARA