Пређи на садржај

Иља Пригожин — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Н
 
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{рут}}
{{Научник
{{Научник
| име = Иља Пригогин
| име = Иља Пригогин
Ред 22: Ред 21:
| потпис =
| потпис =
}}
}}
'''Иља Романович Пригогин''' ({{јез-рус|Илья́ Рома́нович Приго́жин}}; 25. јануара 1917{{spaced ndash}}28. мај 2003) био је [[Совјетски Савез|совјетско]]−[[Белгија|белгијски]] хемичар, познат по свом раду на дисипативним структурама, сложеним системима и иреверзибилности. Добитник [[Нобелова награда|Нобелове награде]].
'''Иља Романович Пригогин''' ({{јез-рус|Илья́ Рома́нович Приго́жин}}; 25. јануар 1917{{spaced ndash}}28. мај 2003) био је [[Совјетски Савез|совјетско]]−[[Белгија|белгијски]] хемичар, познат по свом раду на дисипативним структурама, сложеним системима и иреверзибилности. Добитник [[Нобелова награда|Нобелове награде]].


== Референце ==
== Биографија ==
===Порекло и образовање===
{{Извори|2|рефке=<ref name
Пригожин је рођен 25. јануара 1917. године у Москви, неколико месеци пре избијања [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]].<ref>Multiple sources:
*{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=3-G3vi5av28C&q=prigogine+anti+semitic&pg=PA80 |title=Francis Leroy. A century of Nobel Prizes recipients: chemistry, physics, and medicine (p. 80) |access-date=12 March 2012|isbn=9780203014189 |date=13 March 2003 |last1=Leroy |first1=Francis }}
*{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/obituaries/1431987/Vicomte-Ilya-Prigogine.html |title=Vicomte Ilya Prigogine (Obituary, The Telegraph) |work=Telegraph|date=5 June 2003 |access-date=12 March 2012}}
*{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=_80mmfL-i0MC&q=prigogine+jewish&pg=PA227 |title=Magnus Ramage, Karen Shipp. Systems Thinkers (p. 227) |access-date=12 March 2012|isbn=9781848825253 |date=29 September 2009 |last1=Ramage |first1=Magnus |last2=Shipp |first2=Karen }}
*{{cite web|url=http://www.timeshighereducation.co.uk/story.asp?storyCode=108305&sectioncode=26 |title=Andrew Robinson. Time and notion |publisher=Timeshighereducation.co.uk |date=17 July 1998 |access-date=12 March 2012}}
*{{cite web |url=http://www.chaosforum.com/docs/denkers/column7.html |title=Time and Change |publisher=Chaosforum.com |date=28 May 2003 |access-date=12 March 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120425092616/http://www.chaosforum.com/docs/denkers/column7.html |archive-date=25 April 2012 |url-status=dead }}
*{{cite web|url=http://pagerankstudio.com/Blog/2010/09/ilya-prigogine-biography-life-and-career-facts-invented/ |title=Biography of Ilya Prigogine |publisher=Pagerankstudio.com |access-date=12 March 2012}}</ref> Његов отац, Роман Пригожин, је хемијски инжењер на Московском технолошком институту. Породица је била критична према новом совјетском систему и напустила је Русију 1921. године. Најпре су емигрирали у Немачку, а 1929. у Белгију, да би 1949. године добили белгијско држављанство. Дипломирао је хемију 1943. на Слободном универзитету у Бриселу и одбранио докторат 1945. о термодинамичким системима.


===Научна каријера===
}}
Године 1947. постављен је за професора физичке хемије на Слободном универзитету у Бриселу. Ради у области термодинамике и неравнотежних иреверзибилних система. Да би објаснио проучаване појаве, развио је теорију дисипативних структура. Он представља структуре које испитује као нелинеарну функцију времена и разматра њену способност да размењује материју или енергију са околином, спонтано се дестабилизујући. Педесетих година [[20. век]]а формулисао је теорему (Пригожинова теорема) према којој је стопа генерисања ентропије у отвореном термодинамичком систему минимална и да је термодинамичка нестабилност карактеристична за самоорганизоване системе.

Године 1962. Пригожин је постао директор Међународног института за физику и хемију „Солве“ у [[Брисел]]у. Проучава примену теорије неравнотежних термодинамичких система на биолошке системе и предлаже да се теорија и математички модели могу применити на друштвене системе, транспорт и управљање природним ресурсима, метеорологију и другде.

Од 1967. године је и директор Центра за статистичку механику и термодинамику, који је основао на Универзитету Тексас – Остин.

Преминуо је 28. маја 2003. године у Бриселу у 86. години.

== Признања ==
Године 1977. добио је [[Нобелова награда за хемију|Нобелову награду]] за хемију „за допринос термодинамици неравнотежних процеса, посебно у теорији дисипативних структура“.

Иља Пригожин је био члан Краљевске белгијске академије, Њујоршке академије наука, Румунске академије наука, Краљевског научног друштва Упсале, Немачке академије природњака „Леополдина“, Америчке академије хуманистичких и природних наука, америчког Хемијског друштва и Пољског хемијског друштва.

== Референце ==
{{Извори}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commons category|Ilya Prigogine}}
* {{Nobelprize}} including the Nobel Lecture, 8 December 1977 ''Time, Structure and Fluctuations''
* [http://order.ph.utexas.edu The Center for Complex Quantum Systems]
* [http://www.kanadas.com/emergent.html Emergent computation]
* {{YouTube|2NCdpMlYJxQ|Video of Ilya Prigogine talking about complexity}}
* {{YouTube|MnD0IlBvgO4|An interview of Ilya Prigogine with Giannis Zisis}}
* [https://web.archive.org/web/20160310212835/http://oldportal.euscreen.eu/play.jsp?id=EUS_65C0E3CC51E541D489AD452223D564C3 Interview with Prigogine (Belgian VRT, 1977)]
* {{Internet Archive author |sname= Ilya Prigogine}}


{{Нобелова награда за хемију}}
{{Нобелова награда за хемију}}

Верзија на датум 23. октобар 2022. у 14:02

Иља Пригогин
Иља Романович Пригогин
Лични подаци
Датум рођења(1917-01-25)25. јануар 1917.
Место рођењаМосква, Руска Империја
Датум смрти28. мај 2003.(2003-05-28) (86 год.)
Место смртиБрисел, Белгија
НаградеНобелова награда за хемију (1977)

Иља Романович Пригогин (рус. Илья́ Рома́нович Приго́жин; 25. јануар 1917 – 28. мај 2003) био је совјетско−белгијски хемичар, познат по свом раду на дисипативним структурама, сложеним системима и иреверзибилности. Добитник Нобелове награде.

Биографија

Порекло и образовање

Пригожин је рођен 25. јануара 1917. године у Москви, неколико месеци пре избијања Октобарске револуције.[1] Његов отац, Роман Пригожин, је хемијски инжењер на Московском технолошком институту. Породица је била критична према новом совјетском систему и напустила је Русију 1921. године. Најпре су емигрирали у Немачку, а 1929. у Белгију, да би 1949. године добили белгијско држављанство. Дипломирао је хемију 1943. на Слободном универзитету у Бриселу и одбранио докторат 1945. о термодинамичким системима.

Научна каријера

Године 1947. постављен је за професора физичке хемије на Слободном универзитету у Бриселу. Ради у области термодинамике и неравнотежних иреверзибилних система. Да би објаснио проучаване појаве, развио је теорију дисипативних структура. Он представља структуре које испитује као нелинеарну функцију времена и разматра њену способност да размењује материју или енергију са околином, спонтано се дестабилизујући. Педесетих година 20. века формулисао је теорему (Пригожинова теорема) према којој је стопа генерисања ентропије у отвореном термодинамичком систему минимална и да је термодинамичка нестабилност карактеристична за самоорганизоване системе.

Године 1962. Пригожин је постао директор Међународног института за физику и хемију „Солве“ у Бриселу. Проучава примену теорије неравнотежних термодинамичких система на биолошке системе и предлаже да се теорија и математички модели могу применити на друштвене системе, транспорт и управљање природним ресурсима, метеорологију и другде.

Од 1967. године је и директор Центра за статистичку механику и термодинамику, који је основао на Универзитету Тексас – Остин.

Преминуо је 28. маја 2003. године у Бриселу у 86. години.

Признања

Године 1977. добио је Нобелову награду за хемију „за допринос термодинамици неравнотежних процеса, посебно у теорији дисипативних структура“.

Иља Пригожин је био члан Краљевске белгијске академије, Њујоршке академије наука, Румунске академије наука, Краљевског научног друштва Упсале, Немачке академије природњака „Леополдина“, Америчке академије хуманистичких и природних наука, америчког Хемијског друштва и Пољског хемијског друштва.

Референце

  1. ^ Multiple sources:

Спољашње везе

Иља Пригожин на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иља_Пригожин&oldid=25301643”