Фредерик Соди

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фредерик Соди

Фредерик Соди 1922.
Фредерик Соди 1922.

Општи подаци
Датум рођења 2. септембар 1877.
Место рођења Истборн (Уједињено Краљевство)
Датум смрти 22. септембар 1956.
Место смрти Брајтон (Уједињено Краљевство)
Рад

Фредерик Соди (енгл. Frederick Soddy; Истборн, 2. септембар 1877Брајтон, 22. септембар 1956) је био енглески радиохемичар. Добио је Нобелову награду за хемију 1921. за истраживања радиоактивног распада и посебно за формулацију теорије изотопа.

Рад са Радерфордом[уреди]

Рођен је у Истбурну у Енглеској. Студирао је на универзитету у Абериствиту, па на Оксфорду. У Оксфорду је био истраживач од 1898. до 1900. Постао је 1900. демонстратор хемије на Универзитет Макгил у Монтреалу, где је заједно са Ернестом Радерфордом радио на проучавању радиоактивности. Он и Радефрорд дошли су до закључка да аномална понашања радиоактивних елемената настају зато што се они распадају на друге елементе. Током распада настајало је алфа, бета и гама зрачење. Када је радиоактивност први пут откривена нико није знао прваи узрок. Соди и Радерфорд су темељитим радом доказали да се код радиоактивности дешава трансформација једних елемената у друге.

Распад уранијума, изотопи, алфа радиоактивност[уреди]

Заједно са Вилијамом Рамсејем Фредерик Соди је 1903. потврдио је спектроскопским начином да се распадом радијума ствара и хелијум. Од 1904. до 1914. предавао је на универзитету у Глазгову. Доказао је да се уранијум распада на радијум. Тада је показао да један атомски елеменат може имати различите атомске масе, иако му хемијска својства остају иста. То опажање је довело до концепта изотопа. Касније је доказао да и елементи, који нису радиоактивни могу имати много изотопа. Доказао је да након алфа емисије елеменат има атомски број мањи за два, а да након бета емисије атомски број постаје већи за 1. То је био фундаменталан корак у разумевању односа група радиоактивних елемената. Тачније алфа емисијом елемент се премешта два места унатраг на периодичној табели елемената, а бета емисијом једно место унапред.

Популаризација науке[уреди]

Популаризовао је радиоактивност својим есејима. Постао је главна инспирација једном таквом књижевнику, какав је био Х. Џ. Велс, који је 1914. већ писао о атомским бомбама. У свом једном есеју Фредерик Соди је похвалио Х. Џ. Велс и нагласио је да је радиоактивност вероватно процес стварања енергије звезда


Током Првог светског рата радио је на универзитету у Абердину на истраживањима везаним за ратну индустрију. Поново ради у Оксфорду од 1919. Добио је Нобелову награду за хемију 1921. за истраживања радиоактивног распада и посебно за формулацију теорије изотопа.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Фредерик Соди