Ото Хан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ото Хан

Otto Hahn (Nobel).jpg
Ото Хан, 1938.

Општи подаци
Датум рођења 8. март 1879.
Место рођења Франкфурт на Мајни (Немачко царство)
Датум смрти 28. јул 1968.
Место смрти Гетинген (Западна Немачка)
Рад
Поље хемија
Награде Nobel prize medal.svg Нобелова награда за хемију

Ото Хан (нем. Otto Hahn; Франкфурт на Мајни, 8. март 1879Гетинген, 28. јул 1968) је био немачки физикохемичар, пионир радиохемије[1]. Од 1906. год. професор Универзитета у Берлину а затим у Гетингену. Открио је и изоловао више радиоактивних елемената: мезоторијум (228Ra), радиоторијум (228Th), уран II (234U), а са Лизом Мајтнер (Meitner) открио је 1917 г. елемент протактинијум. 1938. г. показао је да је један од рубидијумових изотопа природно радиоактиван.

Најзначајније његово откриће је појава фисије урана, коју је пронашао и објаснио 1939. г. у заједници са немачким физичаром Фридрихом Штрасманом (Strassrnann). Енергија која се ослобађа приликом нуклеарне реакције фисије практично је искоришћена само неколико година после Хан-Штрасмановог открића у нуклеаним реакторима и атомској бомби. За откриће фисије тешких језгара Хан је добио

Добитник је Нобелове награде за хемију 1944. за „откриће цепања (фисије) тешких атомских језгара“. Многи научни ауторитети га сматрају „Оцем атомског доба“.

Извори[уреди]

  1. ^ Енциклопедија Физике - Интерпрес Београд 1972


Спољашње везе[уреди]