Анри Моасан (фр. Henri Moissan; 28. септембар 1852 — 20. фебруар 1907), француски хемичар. Добио је Нобелову награду за хемију 1906. за рад на изолацији флуора из његових једињења.
За постојање флуора се знало много година, али покушаји да се припреми били су неуспешни. Неки су и умрли експериментишући и покушавајући да га изолују. Кад се припреми, флуор реагује са свим око себе и поново ствара једињења. Његова велика реактивност је спречавала покушаје изолације.
Моасан је успео да електролизом раствора калијум хидроген флуорида (KHF2) у текући хидроген флуорид (HF). Та мешавина је била потребна јер хидроген флуорид није проводник. Направио је апарат са платинско иридијумским електродама у платинскок држачу и охладио је на -50 °C. Тиме је потпуно изоловао водоник на негативним електродама, а флуор на позитивним електродама. То је начин како се флуор и дан данас производи. Никл се може користити за држање елементарног флуора. Развија се заштитни слој никл флорида, слично као оксидни слојеви на алуминијуму.
Наставио је да проучава хемију флуора. Допринео је развоју електричних лучних пећи и покушао је да створи дијаманте користећи угљеник из других једињења.
Током 1893. проучавао је фрагменте метеорита нађеног у Дијабло кањону у Аризони. У тим фрагментима је открио нови минерал, па је након интензивног истраживања закључио да је нови минерал направљен од силицијумовог карбида. Минерал је 1905. назван моасанит у његову част. Умро је нагло у Паризу фебруара 1907., кратко након добијања Нобелове награде. Не зна се да ли његови експерименти са опасним флуором допринели његовој прераној смрти. Био је Јеврејин по мајчиној страни.
Спољашње везе [уреди]
|
Нобелова награда за хемију |
|
| 1901–1925 |
|
|
| 1926–1950 |
|
|
| 1951–1975 |
1951 • Едвин Матисон Макмилан, Глен Теодор Сиборг • 1952. Арчер Џон Портер Мартин, Ричард Лоренс Милингтон Синг • 1953. Херман Штаудингер • 1954. Лајнус Карл Полинг • 1955. Винсент ду Винјо • 1956. сер Сирил Норман Хиншелвуд, Николај Николајевич Семјонов • 1957. сер Александар Тод • 1958. Фредерик Сангер • 1959. Јарослав Хејровски • 1960. Вилард Френк Либи • 1961. Мелвин Калвин • 1962. Макс Фердинанд Перуц, Џон Каудери Кендру • 1963. Калр Зиглер, Ђулио Ната • 1964. Дороти Кроуфут Хоџкин • 1965. Роберт Бернс Вудвард • 1966. Роберт Сандерсон Маликен • 1967. Манфред Ајген, Роналд Џорџ Рејфорд Нориш, Џорџ Портер • 1968. Ларс Онсагер • 1969. Дерек Харолд Ричард Бартон, Од Хасел • 1970. Луис Ф. Лелоир • 1971. Герхард Херцберг • 1972. Кристијан Б. Анфинсен, Станфорд Мур, Вилијам Стајн • 1973. Ернст Ото Фишер, Џефри Вилкинсон • 1974. Пол Џ. Флори • 1975. сер Џон Воркап Корнфорт, Владимир Прелог
|
|
| 1976–2000 |
1976. Вилијам Нан Липском, млађи • 1977. Иља Пригогин • 1978. Питер Д. Мичел • 1979. Херберт Си Браун, Џорџ Витиг • 1980. Пол Берг, Волтер Гилберт, Фредерик Сангер • 1981. Кеничи Фукуи • 1982. Арон Клуг • 1983. Хенри Тауб • 1984. Роберт Брус Мерифилд • 1985. Херберт А. Хауптман, Џером Карл • 1986. Дадли Р. Хершбак, Јуан Т. Ли, Џон К. Полањи • 1987. Доналд Џ. Крам, Жан-Мари Лен, Чарлс Џ. Педерсен • 1988. Јохан Дајзенхофер, Роберт Хубер, Хартмут Михел • 1989. Сидни Алтман, Томас Р. Чек • 1990. Елајас Џејмс Кори • 1991. Рихард Р. Ернст • 1992. Рудолф А. Маркус • 1993. Кари Б. Малис, Мајкл Смит • 1994. Џорџ А. Ола • 1995. Паул Ј. Круцен, Марио Х. Молина, Ф. Шервуд Роуланд • 1996. Роберт Керл, сер Харолд Крото, Ричард Смоли • 1997. Пол Д. Бојер, Џон Е. Вокер, Јенс К. Скоу • 1998. Волтер Кон, Џон А. Попл • 1999. Ахмед Зеваил • 2000. Алан Џ. Хигер, Алан Џ. Макдајармид, Хидеки Ширакава
|
|
| 2001– |
2001. Вилијам С. Ноулс, Рјоџи Нојори, К. Бари Шарплес • 2002. Курт Витрих, Џон Б. Фен, Коичи Танака • 2003. Питер Агре, Родерик Макинон • 2004. Арон Чикановер, Аврам Хершко, Ирвин Роуз • 2005. Роберт Грабс, Ричард Шрок, Ив Шовен • 2006. Роџер Д. Корнберг • 2007. Герхард Ертл • 2008. Осаму Шимомура, Мартин Чалфи, Роџер Чен • 2009. Венкатраман Рамакришнан, Томас Стајц, Ада Јонат • 2010. Ричард Хек, Еј-ичи Негиши, Акира Сузуки • 2011. Данијел Шехтман • 2012. Роберт Лефковиц, Брајан Кобилка
|
|
