Пређи на садржај

Тутси — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: по захтеву Садка
.
Ред 1: Ред 1:
{{Short description|Етничка група која насељава регион афричких Великих језера}}
{{друго значење|филм Сиднија Полака|[[Тутси (филм)]]}}
{{друго значење|филм Сиднија Полака|[[Тутси (филм)]]}}
{{Инфокутија етничка група
|име = Тутси
|лично_име =
|лично_име_јез =
|застава =
|опис_заставе =
|слика =
|опис_слике =

|укупно =
|укупно_година =
|укупно_извор =
|укупно_реф =
|генеалогија =
|региони =
|
|регион1= {{flagcountry|Бурунди}}
|поп1= 1,7 милиона (14% укупне популације)
|реф1=
|регион2= {{flagcountry|Руанда}}
|поп2= 1–2 милиона (9%–15% укупне популације)
|реф2= <ref>After the Rwandan genocide there was no more ethnic census; an estimated 9 to 15 percent of the population is Tutsi</ref>
|регион3=
|поп3=
|реф3=
|регион4= {{flagcountry|Белгија}}
|поп4=
|реф4=
|регион5= {{flagcountry|Француска}}
|поп5=
|реф5=
|регион6=
|поп6=
|реф6=
|
|језици = [[Kinyarwanda|кинјарвандски]], [[Kirundi|кирундски]], [[African French|француски]], [[English language|енглески]], [[Swahili language|свахили]]
|религије = [[Christianity|хришћанство]] (80%), [[Islam|ислам]] (5%)
|сродне_групе = [[Хуту]], [[Twa|Тва]], други говорници [[Rwanda-Rundi|руандског језика]]
|фусноте =
}}
[[Датотека:Fernand Allard l'Olivier - Les Lévriers de Musinga.jpg|мини|250п| Племе Тутси]]
[[Датотека:Fernand Allard l'Olivier - Les Lévriers de Musinga.jpg|мини|250п| Племе Тутси]]

'''Тутси''' ({{IPAc-en|ˈ|t|ʊ|t|s|i}};<ref>{{OED|Tutsi}}</ref>) су народ који живе у [[Руанда|Руанди]], [[Бурунди]]ју и североисточном делу [[Демократска Република Конго|Демократске Републике Конго]]. Имају сличне обичаје као и остали народи у региону, [[Хуту]]и и [[Тва]]. [[Култура]] им је слична и говоре сличним [[језик]]ом. Историјски, они су често називани '''Ватутси''',<ref name='collins'>{{cite web|url=http://www.collinsdictionary.com/dictionary/english/watusi|title=Watusi definition and meaning - Collins English Dictionary|website=www.collinsdictionary.com}}</ref> '''Ватуси''',<ref name='collins'/> '''Вахума''', '''Вахима''' или '''Вахинда'''. Тутси формирају подгрупу [[Banyarwanda|Банјарванда]] и [[Demographics of Burundi|Барунди]] народа, који првенствено обитавају у [[Rwanda|Руанди]] и [[Бурунди]]ју, али исто тако са знатним популацијама у [[Uganda|Уганди]], [[Democratic Republic of the Congo|Демикратској Републици Конго]] и [[Tanzania|Танзанији]].<ref>{{Cite book|last=Gourevitch |first=Philip |year=2000 |title=We Wish To Inform You That Tomorrow We Will Be Killed With Our Families |edition=Reprint |location=London; New York, N.Y. |publisher=Picador |isbn=978-0-330-37120-9 |url=https://books.google.com/books?id=8OiMfpTiApQC |pages=52 }}</ref> Они говоре [[Банту језици|рванда-рунди]], групу [[Банту језици|банту језика]].
'''Тутси''' ({{IPAc-en|ˈ|t|ʊ|t|s|i}};<ref>{{OED|Tutsi}}</ref>) су народ који живе у [[Руанда|Руанди]], [[Бурунди]]ју и североисточном делу [[Демократска Република Конго|Демократске Републике Конго]].<ref>{{Cite web|title=Tutsi &#124; people &#124; Britannica|url=https://www.britannica.com/topic/Tutsi|access-date=2023-02-07|website=www.britannica.com|language=en}}</ref> Имају сличне обичаје као и остали народи у региону, [[Хуту]]и и [[Тва]]. [[Култура]] им је слична и говоре сличним [[језик]]ом.<ref>{{Cite web|title=Rwanda {{!}} Language & Facts|url=https://www.britannica.com/topic/Rwanda-language|access-date=2021-01-15|website=Encyclopedia Britannica|language=en}}</ref> Историјски, они су често називани '''Ватутси''',<ref name='collins'>{{cite web|url=http://www.collinsdictionary.com/dictionary/english/watusi|title=Watusi definition and meaning - Collins English Dictionary|website=www.collinsdictionary.com}}</ref> '''Ватуси''',<ref name='collins'/> '''Вахума''', '''Вахима''' или '''Вахинда'''. Тутси формирају подгрупу [[Banyarwanda|Банјарванда]] и [[Demographics of Burundi|Барунди]] народа, који првенствено обитавају у [[Rwanda|Руанди]] и [[Бурунди]]ју, али исто тако са знатним популацијама у [[Uganda|Уганди]], [[Democratic Republic of the Congo|Демикратској Републици Конго]] и [[Tanzania|Танзанији]].<ref>{{Cite book|last=Gourevitch |first=Philip |year=2000 |title=We Wish To Inform You That Tomorrow We Will Be Killed With Our Families |edition=Reprint |location=London; New York, N.Y. |publisher=Picador |isbn=978-0-330-37120-9 |url=https://books.google.com/books?id=8OiMfpTiApQC |pages=52 }}</ref> Они говоре [[Банту језици|рванда-рунди]], групу [[Банту језици|банту језика]].<ref name="brenneman">{{cite book |last=Brenneman |first= Richard |year=1969 |title= Rwanda, a Country Study |edition= |location=United States|lccn=2007492448|publisher=US Government |isbn=|id=9910001051459703686|url=https://www.worldcat.org/title/rwanda-a-country-study/oclc/22675245&id=72-606089 |page=46 |oclc= 22675245 }}</ref>


== Историја ==
== Историја ==
Ред 55: Ред 97:


== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Leatherman |first=Janie |title=Breaking Cycles of Violence: Conflict Prevention in Intrastate Crises |pages=142 |url=https://books.google.com/books?id=QrciB5WreLgC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Leatherman |first=Janie |title=Breaking Cycles of Violence: Conflict Prevention in Intrastate Crises |pages=142 |url=https://books.google.com/books?id=QrciB5WreLgC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Gourevitch |first=Philip |year=2000 |title=We Wish To Inform You That Tomorrow We Will Be Killed With Our Families |edition=Reprint |location=London; New York, N.Y. |publisher=Picador |isbn=978-0-330-37120-9 |url=https://books.google.com/books?id=8OiMfpTiApQC |pages=52 }}
* {{Cite book|ref=harv|last=Gourevitch |first=Philip |year=2000 |title=We Wish To Inform You That Tomorrow We Will Be Killed With Our Families |edition=Reprint |location=London; New York, N.Y. |publisher=Picador |isbn=978-0-330-37120-9 |url=https://books.google.com/books?id=8OiMfpTiApQC |pages=52 }}
* {{cite book |author-link=Luigi Luca Cavalli-Sforza |first=Luigi Luca |last=Cavalli-Sforza |title=The History and Geography of Human Genes |publisher=Princeton University Press |year=1994 |pages=171 and 183 |isbn=0691087504 }}
* {{cite journal |last1=Brace |first1=C. L. |first2=David P. |last2=Tracer |first3=Lucia Allen |last3=Yaroch |first4=John |last4=Robb |first5=Kari |last5=Brandt |first6=A. Russell |last6=Nelson |year=1993 |title=Clines and clusters versus 'Race:' a test in ancient Egypt and the case of a death on the Nile |journal=Yearbook of Physical Anthropology |volume=36 |issue=S17 |pages=1–31 |doi=10.1002/ajpa.1330360603 |doi-access=free }}
* {{Cite web|url = https://sungrammata.com/the-rwandan-myth|title = The Rwandan Myth|date = 11 July 2014|access-date = 29 August 2019|archive-date = 29 August 2019|archive-url = https://web.archive.org/web/20190829172444/https://sungrammata.com/the-rwandan-myth/|url-status = live}}
* {{citation |last1=Blench |first1=Roger |editor1-last=Biesbrouck |editor2-last=Elders |editor3-last=Rossel |title=Challenging Elusiveness: Central African Hunter-Gatherers in a Multidisciplinary Perspective |date=1999 |publisher=Universiteit Leiden |pages=41–60 |url=http://www.rogerblench.info/Anthropology/Africa/Pygmies%20an%20ethnographic%20fiction.pdf |access-date=October 26, 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120126111442/http://www.rogerblench.info/Anthropology%20data/Text/Pygmies%20an%20ethnographic%20fiction.pdf |archive-date=January 26, 2012 |contribution=Are the African Pygmies an Ethnographic Fiction?|isbn=9057890186 }}
* {{cite journal |last1=Excoffier |first1=Laurent |last2=Pellegrini |first2=B. |last3=Sanchez-Mazas |first3=A. |last4=Simon |first4=C. |last5=Langaney |first5=A. |title=Genetics and History of Sub-Saharan Africa |journal=[[American Journal of Physical Anthropology|Yearbook of Physical Anthropology]] |volume=30 |issue=S8 |pages=151–194 |year=1987 |doi=10.1002/ajpa.1330300510 |url=https://archive-ouverte.unige.ch/unige:14816/ATTACHMENT01 |doi-access=free }}
* {{cite book|last1=Fage|first1=John|title=A History of Africa|publisher=Routledge|isbn=978-1317797272|page=120|url=https://books.google.com/books?id=mXa4AQAAQBAJ|access-date=8 January 2015|date=2013-10-23|archive-date=2015-02-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20150202051901/http://www.google.com/books?id=mXa4AQAAQBAJ|url-status=live}}
* {{cite book |last=Mamdani |first=Mahmood |date=2001 |title=When Victims Become Killers: Colonialism, Nativism, and the Genocide in Rwanda |url=http://press.princeton.edu/titles/7027.html |publisher=Princeton University Press |isbn=9781400851720 |access-date=2015-08-25 |archive-date=2015-09-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906175325/http://press.princeton.edu/titles/7027.html |url-status=live }}{{rp|45–46}}
* {{cite journal |first1=J. R. |last1=Luis |first2=D.J. |last2=Rowold |first3=M. |last3=Regueiro |first4=B. |last4=Caeiro |first5=C. |last5=Cinnioğlu |first6=C. |last6=Roseman |first7=P.A. |last7=Underhill |first8=L.L. |last8=Cavalli-Sforza |first9=R.J. |last9=Herrera |url=http://hpgl.stanford.edu/publications/AJHG_2004_v74_p000-0130.pdf |title=The Levant versus the Horn of Africa: Evidence for Bidirectional Corridors of Human Migrations |journal=[[American Journal of Human Genetics]] |volume=74 |issue=3 |pages=532–544 |doi=10.1086/382286 |year=2004 |pmid=14973781 |pmc=1182266 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120216123633/http://hpgl.stanford.edu/publications/AJHG_2004_v74_p000-0130.pdf |archive-date=2012-02-16 }} ([http://hpgl.stanford.edu/publications/AJHG_2004_v74_errata.pdf Errata] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120216124036/http://hpgl.stanford.edu/publications/AJHG_2004_v74_errata.pdf |date=2012-02-16 }})
* {{cite journal | last1 = Luis | first1 = J. R. | display-authors = etal | year = 2004 | title = The Levant versus the Horn of Africa: Evidence for Bidirectional Corridors of Human Migrations | url = http://hpgl.stanford.edu/publications/AJHG_2004_v74_p000-0130.pdf | archive-url = https://web.archive.org/web/20120216123633/http://hpgl.stanford.edu/publications/AJHG_2004_v74_p000-0130.pdf | url-status = dead | archive-date = 2012-02-16 | journal = American Journal of Human Genetics | volume = 74 | issue = 3| pages = 532–544 | doi = 10.1086/382286 | pmid = 14973781 | pmc=1182266}}
* {{cite journal |first=B |last=Trombetta |url= |title=Phylogeographic refinement and large scale genotyping of human Y chromosome haplogroup E provide new insights into the dispersal of early pastoralists in the African continent |journal= Genome Biology and Evolution|doi=10.1093/gbe/evv118 |pmid=26108492 |pmc=4524485 |year=2015|display-authors=etal |volume=7 |issue=7 |pages=1940–1950}}
* {{cite journal |first=B |last=Henn |title=Y-chromosomal evidence of a pastoralist migration through Tanzania to southern Africa |journal=Proceedings of the National Academy of Sciences |doi=10.1073/pnas.0801184105 |year=2008|display-authors=etal |pmid=18678889 |pmc=2504844 |volume=105 |issue=31 |pages=10693–8|bibcode=2008PNAS..10510693H |doi-access=free }}
* [[Joseph C. Miller]] (ed.), ''New Encyclopedia of Africa'', Volume 2, Dakar-Hydrology, Charles Scribner's Son.
* {{cite journal |last1=Campbell |first1=Michael C. |last2=Tishkoff |first2=Sarah A. |date=September 2008 |title=African Genetic Diversity: Implications for Human Demographic History, Modern Human Origins, and Complex Disease Mapping |url= |journal=Annual Review of Genomics and Human Genetics |volume=9 |pages= 403–433|doi=10.1146/annurev.genom.9.081307.164258 |pmid=18593304 |pmc=2953791}}
* {{cite book| title = Amnesty International Report 1994| publisher = [[Amnesty International]] Publications| date = 1994| location = London| url = https://www.amnesty.org/en/documents/pol10/0002/1994/en/| isbn = 978-0-86210-230-2| ref = {{harvid|Amnesty International Report|1994}}}}
* {{cite book| last = Bentrovato| first = Denise| chapter = Burundi| title = The Palgrave Handbook of Conflict and History Education in the Post-Cold War Era| publisher = Palgrave Macmillan| date = 2019| location = Cham| isbn = 9783030057213 }}
* {{cite journal| last = Bundervoet| first = Tom| title = Livestock, Land and Political Power: The 1993 Killings in Burundi| journal = Journal of Peace Research| volume = 46| issue = 3| pages = 357–376| date = May 2009| doi = 10.1177/0022343309102657| s2cid = 58245595}}
* {{cite book| last = Daley| first = Patricia O.|author-link=Patricia Daley| title = Gender & Genocide in Burundi : The Search for Spaces of Peace in the Great Lakes Region| publisher = Indiana University Press| series = African Issues| date = 2008| location = Bloomington| isbn = 978-0-253-35171-5}}
* {{Citation |title=International Commission of Inquiry for Burundi: Final Report (S/1996/682) |publisher=United Nations International Commission of Inquiry for Burundi |date=1996 |url=https://undocs.org/S/1996/682 |location=New York |ref={{harvid|S/1996/682|1996}}}}
*Lemarchand, René (1996). ''Burundi: Ethnic Conflict and Genocide'', Cambridge University Press, {{ISBN|0-521-56623-1}}
* {{cite book| last = Klinghoffer| first = A. | title = The International Dimension of Genocide in Rwanda| publisher = Springer| date = 1998| location =| url = https://books.google.com/books?id=5yOBDAAAQBAJ| isbn = 9780230375062}}
* {{cite book| last = Lemarchand| first = René| title = The Dynamics of Violence in Central Africa | publisher = University of Pennsylvania Press | date = 2009 | location = | url = https://books.google.com/books?id=0NN0z6C-Bc0C| isbn = 9780812241204}}
* {{cite journal| last = Manirakiza| first = Désiré| title = Les intellectuels burundais face au piège de l'ethnisme| journal = Revue Africaine de Sociologie| volume = 15| issue = 1| pages = 20–47| date = 2011| language = French| jstor = 24487939}}
* {{cite journal |last=Reyntjens |first=Filip |title=The Proof of the Pudding is in the Eating: The June 1993 Elections in Burundi |journal=The Journal of Modern African Studies |volume=31 |issue=4 |date=December 1993 |pages=563–583 |doi=10.1017/S0022278X00012246 |jstor=161291|s2cid=154612240 }}
* {{cite journal| last = Schweiger| first = Romana| title = Late Justice For Burundi| journal = The International and Comparative Law Quarterly| volume = 55| issue = 3| pages = 653–670| date = July 2006| doi = 10.1093/iclq/lei109| jstor = 4092644}}
* {{cite book| last1 = Sebudandi | first1 = Gaëtan | last2 = Richard | first2 = Pierre-Olivier| title = Le drame burundais: hantise du pouvoir ou tentation suicidaire| publisher = Karthala Editions| date = 1996| location =| language = French| url = https://books.google.com/books?id=4e6micDbCn8C| isbn = 9782865376476}}
* {{cite book| last = Turner| first = Simon| title = Politics of Innocence: Hutu Identity, Conflict and Camp Life| publisher = Berghahn Books| date = 2012| location =| url = https://books.google.com/books?id=dwX3-M2eIwUC| isbn = 9780857456090}}
* {{cite book| last = Uvin| first = Peter| title = Life after Violence: A People's Story of Burundi| publisher = Zed Books| date = 2013| url = https://books.google.com/books?id=wQ1jDgAAQBAJ| isbn = 9781848137240}}
* {{cite book| last = Watt| first = Nigel| title = Burundi: Biography of a Small African Country| publisher = Hurst & Company| date = 2008| location =| url = https://books.google.com/books?id=8t0VAQAAIAAJ| isbn = 9781850659174}}
* United Nations Committee on the elimination of racial discrimination, Fifty-first session, Summary record of the 1239th meeting. Held at the Palais des Nations, Geneva, 20 August 1997, [http://www.unhchr.ch/tbs/doc.nsf/0/cb661c2b8f769f6e8025650100552f0b?Opendocument Seventh to tenth periodic reports of Burundi (continued) (CERD/C/295/Add.1)]
* [http://www.unhchr.ch/tbs/doc.nsf/(Symbol)/CERD.C.304.Add.42.En?Opendocument Concluding Observations of the Committee on the Elimination of Racial Discrimination : Burundi]. 18 September 1997.
* René Lemarchand. "The Burundi Genocide". Century of Genocide. Ed. Samuel Totten ''et al.'' New York: Routledge, 2004. 321–337.
* [http://www.burundi-agnews.org/genocide.htm "Burundi Genocide"], News about Burundi crimes since 1962, by Agnews (2000)
{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commons category|Tutsi}}
* -{[http://www.everyculture.com/wc/Brazil-to-Congo-Republic-of/Tutsi.html "Tutsi" at everyculture.com]}-
* -{[http://www.everyculture.com/wc/Brazil-to-Congo-Republic-of/Tutsi.html "Tutsi" at everyculture.com]}-
* -{[http://www.ictr.org The International Criminal Tribunal for Rwanda (the status and judgments of all cases before the ICTR are available here)]}-
* -{[http://www.ictr.org The International Criminal Tribunal for Rwanda (the status and judgments of all cases before the ICTR are available here)]}-

Верзија на датум 4. јул 2023. у 03:45

Уколико сте тражили филм Сиднија Полака, погледајте чланак Тутси (филм).
Тутси
Региони са значајном популацијом
 Бурунди1,7 милиона (14% укупне популације)
 Руанда1–2 милиона (9%–15% укупне популације)[1]
Језици
кинјарвандски, кирундски, француски, енглески, свахили
Религија
хришћанство (80%), ислам (5%)
Сродне етничке групе
Хуту, Тва, други говорници руандског језика
Племе Тутси

Тутси (/ˈtʊtsi/;[2]) су народ који живе у Руанди, Бурундију и североисточном делу Демократске Републике Конго.[3] Имају сличне обичаје као и остали народи у региону, Хутуи и Тва. Култура им је слична и говоре сличним језиком.[4] Историјски, они су често називани Ватутси,[5] Ватуси,[5] Вахума, Вахима или Вахинда. Тутси формирају подгрупу Банјарванда и Барунди народа, који првенствено обитавају у Руанди и Бурундију, али исто тако са знатним популацијама у Уганди, Демикратској Републици Конго и Танзанији.[6] Они говоре рванда-рунди, групу банту језика.[7]

Историја

Преколонизациони период

У прошлости они су се бавили сточарством. Били су мањински народ, али су били виша владајућа класа. Пошто су били богатији, они су давали стоку сиромашнијим Хутима који су заузврат били радна снага, одани и политички подржавајући Тутсе.

Колонизациони период

Друштвени односи у Руанди и Бурундију су се променили доласком Европљана на власт. Немачка је поседовала овај регион од деведесетих година 19. века па све до краја Првог светског рата (1914—1918). Од тада Белгијанци управљају овом облашћу све до 1962. За време овог периода Европљани су третирали Тутсе боље од Хутуа. Међутим, педесетих година прошлог века Белгијанци наговарају Хутуе да оспоре моћ Тутса. Године 1959. Хуту вође руше монархију Тутса у Руанди. Многи Тутси тада напуштају земљу. Иако су две снаге успеле да се договоре, мир није био постигнут и Хутуи су покушали да преузму контролу над војском у чему су били поражени.

Постколонизациони период

Када се завршио колонизациони период Хутуи су преузели снагу у Руанди а Тутси у Бурундију. У Бурундију Тутси су 1972. починили геноцид над Хутуима којих је тада погинуло око 100.000 до 300.000. 1993. Први демократски изабрани председник Бурундиа, Мелхиор Ндадаје је убијен а Хутуи су оптужили Тутсе за то дело. 6. априла 1994. убијен је председник Руанде Жувенал Хабијаримана што су Хутуи искористили да оптуже Тутсе и да над њима почине геноцид. За 100 дана убијено је на стотине хиљада Тутса, а велики број је напустио земљу. Нека истраживања показују да је 77% руанданских Тутса убијено.[8][9]

Локација

Руанда и Бурунди су планинске земље у централном-источном делу Африке. Заједно оне чине око 54.100 km². Тутси такође живе у североисточном делу Демократске Републике Конго. Они овде живе у околини града Букаву у Муленге региону, где су познатији као бањамуленге.

Комбинована популација Руанде и Бурундија 1994. је износила око 13.000.000. Међутим много избеглица је напустило Руанду те године, али одређени број се вратио из Уганде након пораза Хуту војске 1994.

Језик

Хутуи, Тутси и Тва говоре централним банту језиком. Тај језик се зове киниарванда у Руанди и кирунди у Бурундију. Оба су дијалекти истоветног језика. Као и остали банту језици оба користе именице са префиксом. На пример реч „бањамуленге“ (ба-ња-муленге) се може поделити. Реч „бања“ значи народ а „Муленге“ је регион у којем живе. У буквалном преводу то би значило „Народ из Муленге“.

Многи људи у Руанди и Бурундију говоре француским језиком који су користили Белгијанци за време колонизације. Француски се користи у школи и многи га говоре као први језик. Тутси који су избегли у Уганду обично говоре енглески.

Лична имена су изграђена на основу догађаја, поезије или веровања. На пример име Ндагиџимана значи „Бог је мој показатељ“, Нкинзумвами значи „Само нас краљ може спасити“" а име Нувумањамбо значи „Бранилац благородних крава“.

Фолклор

Тутски фолклор укључује поезије, пословице, народне приче, загонетке и митове. Многи Тутси користе имена од њихових предака шест генерација уназад. Многи Тутси верују да они воде порекло од митског раља Гиханге.

једна популарна народна прича говори о Себгугугу. Он је био сиромашан човек коме је помагао Бог. Бог му је давао храну да би прехранио њега и његову породицу. међутим сваки пут Себгугугу је тражио све више и више. Због своје похлепе Себгугугу је изгубио све на крају.

Вероисповест

Данас већина људи у Бурундију и Руанди су хришћани па тако и Тутси. Међутим неки прихватају традиционална веровања. То укључује веровање у удаљеног ствараоца Имаана. Овај бог има моћ да подари богаство и плодност. Дух мртвих се зове Абазима и он према веровању носи поруке од Имаана до људи. Међутим Абазима може да донесе и несрећу ако се не поштује. Људи дају дарове како би се заштитили од њега.

Главни празници

Национални празници укључују дан независноси, 1. мај, нову годину и важније хришћанске празнике. Тутси обележавају празнике игром и свечаним бубњањем.

Животни простор

Традиционалне куће Тутса су колибе од дрвета, трске и сламе у облику кошнице. Око њих су високе ограде које су као одбрана. Модерни Тутси граде правоугаоне куће са савременим грађевинским материјалима. Ове куће имају кров од набацаног лима или црепова.

Одевање

У прошлости Тутси су носили огртаче. Женска одећа је укључивала беле огртаче и беле капе. Данас се обично користи западни стил облачења. Жене сада обично носе хаљине и мајце од шареног материјала које је популарно у источној Африци.

Храна

Млеко, путер и месо је високо цењена храна. Међутим, људи убијају краву само за специјалне прилике. Козје млеко и месо се такође једе. Међутим они се једу тајно јер је то противно Тутсиним правилима. Тутси у руралним пределима конзумирају млечне производе, банане и пиво од соргума. Алкохолна пића се праве од банана и соргума. Људи их пију само за специјалне прилике.

Образовање

Не више од пола Тутса у Бурундију и Руанди знају да пишу урођеничким језиком. Мали број њих зна да чита и пише француским. И Руанда и Бурунди имају по један универзитет.

Види још

Референце

  1. ^ After the Rwandan genocide there was no more ethnic census; an estimated 9 to 15 percent of the population is Tutsi
  2. ^ „Tutsi”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  3. ^ „Tutsi | people | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-07. 
  4. ^ „Rwanda | Language & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-15. 
  5. ^ а б „Watusi definition and meaning - Collins English Dictionary”. www.collinsdictionary.com. 
  6. ^ Gourevitch, Philip (2000). We Wish To Inform You That Tomorrow We Will Be Killed With Our Families (Reprint изд.). London; New York, N.Y.: Picador. стр. 52. ISBN 978-0-330-37120-9. 
  7. ^ Brenneman, Richard (1969). Rwanda, a Country Study. United States: US Government. стр. 46. LCCN 2007492448. OCLC 22675245. 9910001051459703686. 
  8. ^ Leatherman, Janie. Breaking Cycles of Violence: Conflict Prevention in Intrastate Crises. стр. 142. 
  9. ^ Jenkins, Dr. Orville Boyd. „Tutsi, Hutu and Hima – Cultural Background in Rwanda”. orvillejenkins.com. 

Литература

Спољашње везе

Тутси на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тутси&oldid=25958949”