Арктички савет

С Википедије, слободне енциклопедије

Арктички савет
  чланови
  посматрачи
Основана19. септембар 1996. год.; пре 27 година (1996-09-19) (Отавска декларација)
Датум оснивања19. септембар 1996. год.; пре 27 година (1996-09-19) (Отавска декларација)
ТипВладина агенција
НаменаФорум за промоцију сарадње, координације и интеракције између арктичких држава, уз учешће арктичких аутохтоних заједница
СедиштеТромсе, Норвешка (од 2012)
Чланови
Главни органСекретаријат

Арктички савет је међувладин форум на високом нивоу који се бави питањима са којима се суочавају арктичке владе и староседелачки народи Арктика. Осам држава које имају суверенитет над деловима Арктика (подручје северно од Арктичког поларног круга) чине чланове савета: Канада, Данска, Финска, Исланд, Норвешка, Русија, Шведска, и Сједињене Државе. Осим њих учешће узимају и државе посматрачи.

Историја[уреди | уреди извор]

Први корак ка формирању Савета догодио се 1991. године када је осам арктичких земаља потписало Арктичку стратегију заштите животне средине (АЕПС). Декларација из Отаве из 1996. године[1] успоставила је Арктички савет[2] као форум за промоцију сарадње, координације и интеракције између арктичких држава, уз учешће аутохтоних заједница Арктика и осталих арктичких становника у питањима као што су одрживи развој и заштита животне средине.[3][4] Арктички савет спровео је студије о климатским променама, нафти и гасу и арктичком бродском транспорту.[4][5][6][7]

Године 2011. државе чланице Савета закључиле су Арктички споразум о потрази и спасавању, који је био први обавезујући уговор закључен под покровитељством Савета.[4][8]

Чланство и учешће[уреди | уреди извор]

Савет чине државе чланице и посматрачи, домородачки „стални учесници” и посматрачке организације.[9]

Државе[уреди | уреди извор]

Државе чланице[уреди | уреди извор]

Чланице Савета могу бити само државе са територијом на Арктику. Државе чланице су следеће:[10]

Државе посматрачи[уреди | уреди извор]

Статус посматрача отворен је за неарктичке државе које је Савет одобрио на министарским састанцима који се одржавају једном у две године. Посматрачи немају гласачко право у Савету. Од маја 2019. године, тринаест неарктичких држава има статус посматрача.[11][12] Државе посматрачи добијају позивнице за већину састанака Савета. Њихово учешће у пројектима и оперативним групама у оквиру радних група није увек могуће, али то представља мали проблем, јер мало држава посматрача жели да учествује на тако детаљном нивоу.[4][13]

Државе посматрачи су следеће (2019):[14]

Аутохтони стални учесници[уреди | уреди извор]

Седам од осам држава чланица има значајне аутохтоне заједнице које живе у њиховим арктичким областима (само Исланд нема). Организације аутохтоних народа са Арктика могу добити статус сталног учесника у Арктичком савету,[4] али само ако представљају појединачни аутохтони народ са пребивалиштем у више арктичких држава или више арктичких староседелачких народа са пребивалиштем у једној арктичкој држави. Број сталних учесника у сваком тренутку треба да буде мањи од броја чланова. Категорија сталних учесника створена је да омогући активно учешће и потпуне консултације са представницима аутохтоних народа Арктика у оквиру Арктичког савета. Овај принцип се односи на све састанке и активности Арктичког савета.

Стални учесници могу се адресирати састанке. Они могу покренути тачке дневног реда које захтевају хитну одлуку председавајућег. Неопходно је да претходно консултују дневни ред министарских састанака; они могу да предложе допунске тачке дневног реда. Приликом сазивања двогодишњих састанака виших арктичких званичника, стални учесници претходно морају бити консултовани. Коначно, стални учесници могу да предложе заједничке активности, попут пројеката. Све ово чини положај аутохтоних народа са Арктика унутар Арктичког савета прилично јединственим у поређењу са (често маргиналном) улогом таквих народа у другим међународним владиним форумима. Међутим, одлучивање у Арктичком савету остаје у рукама осам држава чланица, на основу консензуса.

Од 2014. године, шест арктичких заједница има статус сталног учесника.[4] Ове групе представљају

Посматрачке организације[уреди | уреди извор]

Одобрене међувладине организације и међупарламентарне институције (како глобалне тако и регионалне), као и невладине организације такође могу добити статус посматрача.

Организације са статусом посматрача тренутно укључују Арктичке парламентарце,[20] Међународну унију за заштиту природе, Међународну федерацију Црвеног крста, Нордијско веће, Северни форум,[21] Програм Уједињених нација за развој, Програм Уједињених нација за животну средину; удружење светских сточара ирваса,[22] Океана,[23] Универзитет на Арктику и Светска фондација за природу-Арктички програм.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Арцтиц Цоунцил: Фоундинг Доцументс”. Арцтиц Цоунцил Доцумент Арцхиве. Архивирано из оригинала 02. 04. 2018. г. Приступљено 5. 9. 2013. 
  2. ^ Аxwортхy, Тхомас С. (29. 3. 2010). „Цанада бyпассес кеy плаyерс ин Арцтиц меетинг”. Тхе Торонто Стар. Приступљено 5. 9. 2013. 
  3. ^ Саваге, Луиза Цх. (13. 5. 2013). „Wхy еверyоне wантс а пиеце оф тхе Арцтиц”. Мацлеан'с. Рогерс Дигитал Медиа. Архивирано из оригинала 05. 03. 2014. г. Приступљено 5. 9. 2013. 
  4. ^ а б в г д ђ Буиxадé Фаррé, Алберт; Степхенсон, Сцотт Р.; Цхен, Линлинг; Цзуб, Мицхаел; Даи, Yинг; Демцхев, Денис; Ефимов, Yарослав; Грацзyк, Пиотр; Грyтхе, Хенрик; Кеил, Катхрин; Кивекäс, Нику; Кумар, Наресх; Лиу, Ненгyе; Мателенок, Игор; Мyксволл, Мари; О'Леарy, Дерек; Олсен, Јулиа; Павитхран .А.П., Сацхин; Петерсен, Едwард; Распотник, Андреас; Рyзхов, Иван; Солски, Јан; Суо, Линглинг; Троеин, Царолине; Валеева, Вилена; ван Ријцкеворсел, Јаап; Wигхтинг, Јонатхан (16. 10. 2014). „Цоммерциал Арцтиц схиппинг тхроугх тхе Нортхеаст Пассаге: Роутес, ресоурцес, говернанце, тецхнологy, анд инфраструцтуре”. Полар Геограпхy. 37 (4): 298—324. дои:10.1080/1088937X.2014.965769 Слободан приступ. 
  5. ^ „Тхинк Агаин: Тхе Арцтиц”. Фореигнполицy.цом. Приступљено 2013-09-24. 
  6. ^ „Мембер Статес”. Абоут Ус. Арцтиц Цоунцил. 29. 6. 2011. Архивирано из оригинала 18. 9. 2013. г. Приступљено 6. 9. 2013. 
  7. ^ Бригхам, L.; МцЦалла, Р.; Цуннингхам, Е.; Барр, W.; ВандерЗwааг, D.; Цхирцоп, А.; Сантос-Педро, V.M.; МацДоналд, Р.; Хардер, С.; Еллис, Б.; Снyдер, Ј.; Хунтингтон, Х.; Скјолдал, Х.; Голд, M.; Wиллиамс, M.; Wојхан, Т.; Wиллиамс, M.; Фалкингхам, Ј. (2009). Бригхам, Лаwсон; Сантос-Педро, V.M.; Јуурмаа, К., ур. Арцтиц марине схиппинг ассессмент (АМСА) (ПДФ). Норwаy: Протецтион оф тхе Арцтиц Марине Енвиронмент (ПАМЕ), Арцтиц Цоунцил. Архивирано (ПДФ) из оригинала 28. 1. 2016. г. 
  8. ^ Коринг, Паул (12. 5. 2011). „Арцтиц треатy леавес муцх ундецидед”. Тхе Глобе анд Маил. Архивирано из оригинала 15. 11. 2011. г. Приступљено 13. 5. 2011. 
  9. ^ „Абоут тхе Арцтиц Цоунцил”. Тхе Арцтиц Цоунцил. 7. 4. 2011. Архивирано из оригинала 27. 9. 2013. г. Приступљено 6. 9. 2013. 
  10. ^ „Мембер Статес”. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 22. 10. 2020. 
  11. ^ Цатегорy: Обсерверс (2011-04-27). „Сиx нон-арцтиц цоунтриес хаве беен адмиттед ас обсерверс то тхе Арцтиц Цоунцил”. Арцтиц-цоунцил.орг. Архивирано из оригинала 20. 10. 2013. г. Приступљено 2013-09-24. 
  12. ^ „Индиа ентерс Арцтиц Цоунцил ас обсервер”. Тхехинду.цом. 2013-05-15. Приступљено 2013-09-24. 
  13. ^ Гхаттас, Ким (2013-05-14). „Арцтиц Цоунцил: Јохн Керрy степс инто Арцтиц дипломацy”. Ббц.цо.ук. Приступљено 2013-09-24. 
  14. ^ Тхиртеен Нон-арцтиц Статес хаве беен аппровед ас Обсерверс то тхе Арцтиц Цоунцил[мртва веза]
  15. ^ „Алеут Интернатионал Ассоциатион”. Алеут-интернатионал.орг. 2012-08-23. Приступљено 2013-09-24. 
  16. ^ „Арцтиц Атхабаскан Цоунцил”. Арцтиц Атхабаскан Цоунцил. 2013-04-23. Архивирано из оригинала 27. 09. 2013. г. Приступљено 2013-09-24. 
  17. ^ „Гwицх'ин Цоунцил Интернатионал”. Гwицхин.орг. 2010-12-21. Архивирано из оригинала 2018-02-15. г. Приступљено 2013-09-24. 
  18. ^ Руссиан Ассоциатион оф Индигеноус Пеоплес оф тхе Нортх, Сибериа анд тхе Фар Еаст Архивирано август 26, 2009 на сајту Wayback Machine
  19. ^ „Саами Цоунцил”. Саами Цоунцил. 2009-08-24. Приступљено 2013-09-24. 
  20. ^ „Арцтиц Парлиаментарианс”. Арцтицпарл.орг. Приступљено 2013-09-24. 
  21. ^ „Нортхерн Форум”. Нортхерн Форум. Приступљено 2013-09-24. 
  22. ^ Ассоциатион оф Wорлд Реиндеер Хердерс Архивирано септембар 28, 2007 на сајту Wayback Machine
  23. ^ „Арцтиц Цоунцил, Тхе леадинг интерговернментал форум промотинг цооператион ин тхе Арцтиц.”. Архивирано из оригинала 15. 11. 2019. г. Приступљено 22. 10. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Арктички савет на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arktički_savet&oldid=27677321”