Циклохексанол
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
Cikloheksanol
| |||
| Други називи
Циклохексил алкохол,
хексахидрофенол, хидрофенол, хидроксициклохексан, Наксол | |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| DrugBank | |||
| ECHA InfoCard | 100.003.301 | ||
| КЕГГ[2] | |||
| RTECS | ГВ7875000 | ||
| |||
| Својства | |||
| C6H12O | |||
| Моларна маса | 100,158 g/mol | ||
| Агрегатно стање | Безбојна, вискозна течност. хигроскопан је | ||
| Густина | 0,962 g/mL, tečnost | ||
| Тачка топљења | 2.593 °C (4.699 °F; 2.866 K) | ||
| Тачка кључања | 16.084 °C (28.983 °F; 16.357 K) | ||
| 3,60 g/100 mL (20°C) | |||
| Киселост (пКа) | 16 | ||
| Вискозност | 41,07 mPa·s (30°C) | ||
| Опасности | |||
| Опасност у току рада | Запаљив, иритант коже Бурно реагује са оксидационим средствима | ||
| Безбедност приликом руковања | MSDS for cyclohexanol | ||
| R-oznake | R20 R22 R37 R38 | ||
| S-oznake | S24 S25 | ||
| Tačka paljenja | 67 °C | ||
| Летална доза или концентрација (ЛД, ЛЦ): | |||
ЛД50 (ЛД50)
|
2,06 g/kg (орално, пацов) | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Циклохексанол је органско једињење са формулом (CH2)5CHOH. Овај молекул је сродан са циклохексаном, у њему је један атом водоника замењен хидроксилном групом.[5] Циклохексанол је безбојна чврста материја, која се кад је веома чиста топи на собној температури. Милијарде килограма се производе годишње, углавном као прекурзор најлона.[6]
Продукција[уреди | уреди извор]
Циклохексанол се производи оксидацијом циклохексана на ваздуху, типично користећи кобалтни катализатор:[6]
- C6H12 + 1/2 O2 → C6H11OH
Овај процес коформира циклохексанон, и та смеша је главна сировина за производњу адипинске киселине. Оксидација укључује радикале и интермедијарни хидропероксид C6H11O2H.
Алтернативно се циклохексанол може формирати хидрогенацијом фенола:
- C6H5OH + 3 H2 → C6H11OH
Овај процес ис такође може прилагодити тако да се првенствено формира циклохексанон.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Сусан Будавари, ур. (2001). Тхе Мерцк Индеx: Ан Енцyцлопедиа оф Цхемицалс, Другс, анд Биологицалс (13тх изд.). Мерцк Публисхинг. ИСБН 0911910131.
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Лиде Давид Р., ур. (2006). ЦРЦ Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87тх изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ а б Michael Tuttle Musser "Cyclohexanol and Cyclohexanone" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2005.