Masni alkohol

Из Википедије, слободне енциклопедије
Masni alkohol

Masni alkoholi su alifatični alkoholi, koji se obično sastoje od lanca sa od 8 do 22 atoma ugljenika, mada mogu da imaju 36 ili više ugljenika. Masni alkoholi imaju paran broj atoma ugljenika i jednu alkoholnu grupu (-OH) vezanu za krajnji ugljenik. Oni takođe mogu da budu nezasićeni i razgranati. Oni nalaze široku primenu u hemijskoj industriji.

Produkcija i rasprostranjenost[уреди]

Mnogi masni alkoholi se u prirodi nalaze u voskovima, koji su estri masnih kiselinama i masnih alkohola.[1] Masne alkohole proizvode bakterije, biljke i životinje radi plovnosti, kao izvor metaboličke vode i energije, biosononarna sočiva (morski sisari) i radi termičke izolacije.[2] Masni alkoholi nisu bili dostupni do ranih 190-tih. Oni su originalno dobijani redukcijom voštanih estara natrijumom. Tokom 1930-tih katalitička hidrogenacija je industrijalizovana, što je omogućilo konverziju estara masnih kiselina do alkohola. Tokom 1940-tih i 1950-tih, petrohemikalije su postale važan izvor sirovina, i Karl Zigler je otkrio polimerizaciju etilena. Ova dva otkrića su omogućila proizvodnju sintetičkih masnih alkohola.

Reference[уреди]

  1. ^ Klaus Noweck, Wolfgang Grafahrend, "Fatty Alcohols" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2006, Wiley-VCH, Weinheim. doi:10.1002/14356007.a10 277.pub2
  2. ^ Stephen Mudge; Wolfram Meier-Augenstein, Charles Eadsforth and Paul DeLeo (2010). „What contribution do detergent fatty alcohols make to sewage discharges and the maine environment?“. Journal of Environmental Monitoring: 1846–1856. DOI:10.1039/C0EM00079E. 

Spoljašnje veze[уреди]