Дабстеп

Дабстеп је жанр електронске музике настао у Лондону почетком 2000. године. Занимљиво је то што је успео да се пробије на глобални ниво без помоћи неког поштованог музичког ауторитета, уз то одбијајући дотадашње музичке каноне. Ово су карактеристике подземне сцене, а када жанр постане популаран код шире публике (поготово када је у питању светска популарност) те карактеристике се губе и добија се само још једна врста потрошне робе. Чар дабстепа јесте у томе што је достигао светско признање и у исто време успео да задржи одлике подземне сцене.

Карактеристике

Музички га дефинише мрачно расположење, ретки проређени ритмови са нагласком на басу који пружа хармоничну и ритмичку подршку. Сви британски музички жанрови настали су из "гаразног" звука. ’90тих година када је џангл правац био на врхунцу, гараге је на џангл журкама почео да се пушта у 'чил' просторијама па су Дј-еви били принуђени да убрзају гараге како би га прилагодили енергичној џангл публици. Да се убрзани темпо не би толико осећао морали су да избаце гласове из песама. Тај недостатак вокала попуњавали су MC-еви користећи гараге као матрицу за своје текстове. Тако је гараге почео да се раздваја у два правца:

1. 4x4 гараге карактерише бас бубањ на сваком ударцу у такту (слично хоусе музици);
2. 2степ код којег је изостављен други и четврти ударац у такту.

Из 2степ-а еволуирала су два правца: грајм и дабстеп. ДЈ-еви који су у то време пуштали 2степ користили су мрачније звукове, спорије ритмове и дубље басове што је довело до одвајања дабстепа и грајма који су раније били неразвојни. Разлика је у томе што је дабстеп инструментална музика, док грајм има брзе и агресивне реп вокале, ткз. „спиттинг“.

Што се техничког дела тиче дабстеп обухвата веома широк спектар сједињених музичких жанрова али постоје пар карактеристика које дефинишу овај нов музички правац. Дабстеп ритмови су обично синкопирани (синкопација), што значи да су неочекивани, односно да се у датој минутажи где се очекује затишје или нормалан ток ритма појављује стресан моменат. А и обрнуто, када је стресан бит наступа примирје или потпуна тишина. Темпо је скоро увек у опсегу од 138-142 бпм-а (беат пер минуте- мерна јединица за темпо или откуцаје срца у минути). Дабстеп ритмови не прате типичан фоур он тхе флоор шаблон коришћен у диско музици ’70тих и ’80тих година којег карактерише равномерно акцентован бит одсвиран на бас бубњу. Он покушава да се ослони на 'кицкдрум' базиран око првог и трећег бита (пулса) и дуже перкусије које у песми стварају неку врсту тензије и ишчекивања. Још једна карактеристична црта је 'басс дропс' (убацити бас) што је назив за моменат када се перкусије смањују спуштајући песму до потпуне тишине да би се поново обновила са већим интензитетом праћена доминантним басом (што је преузето из друм & басс-а). 'Реwиндс/релоадс' је трик који се користи када је песма популарна и призната од стране публике па Дј изнова заврти исту плочу и песму пусти испочетка, на шта публика веома бурно и одобравајуће реагује. MC (односно вокал) није централна тачка као што је случај у грајму, већ минимално доприноси музици бодрећи ДЈ-а својим упадним карактеристичним узречицама и мотивишући публику универзалним порукама о миру, јединству и слози међу људима, више него неким заиста лиричким доприносом . Примећује се и комерцијални моменат где константно понављање имена ДЈ-ева и организација које учествују представља печат на музичком делу које се презентује. Дабстеп је физичко искуство, бас допире до самих костију, а његов глобални и национални потенцијал огледа се у томе што не постоји језичка баријера.

Класичну структуру као у сваком електронском жанру чини интро (увод), главни део који углавном садржи 'басс дроп', бридге (мост) или прелаз, затим други главни део који је сличан првом али обично са додатком још једног ’дропа-а’ и оутро као закључак.

Свака музика вуче корене са одређеног подручја (јамајчански дуб, Чикаго-хоусе, Детроид тецхно, Бронx-хип-хоп, Ук-раве, Рио-функ, Исраел-транце...) и они се у дабстепу сви спајају у целину. Дабстеп почиње да окупира јединствену територију на којој истовремено признаје разнолику палету звукова препознату у већ постојећим жанровима. Као што Руско наглашава: „Сви правци који су утицали на развој дабстепа су у једној просторији и он их не разграњује у поџанрове, већ их све заједно обухвата.“ Поред тога што су ДЈ-еви осталих електронских (и не само електронских) жанрова почели да укључују дабстеп у своја издања, учешће дабстепа може се приметити и у мултимедијалним догађајима као што је Дис Патцх фестивал Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јануар 2010)који се одржава и кдо нас код нас, а до сада су га посетили продуценти као што су 2562 и Мартyн, Коде9. Лепота дабстеп музике можда и јесте у њеном константном дефинисању себе саме.

Оснивање

Оригинални дабстеп звук произишао је од продуцената ЕЛ-Б, Стеве Гурлеy, Орис Јаy и Зед Биас негде између 1999 и 2000 године. Међутим, ствар је постала озбиљнија укљичивањем млађих генерација које долазе из малог града Цраyдон где се налазила продавница плоча „Биг Аппле Рецордс“ око које су се окупљали сви данашњи представници дабстепа. Кључни извођачи као што су Хатцха и Скреам су радили у тој продавници која је првобитно продавала гараге и друм & басс плоче. Већина садашњих дабстеп извођача редовно су обилазили радњу која је убрзо затворена и поново отворена под именом „Миxинг Рецордс“ али сада са много већим избором свих електронских музичких жанрова.

Веома битна ставка у развоју дабстепа је оснивање ноћног клуба Forward>> 2001 године који је први промовисао дабстеп звук као и остале дарк гараге хибридне правце где су дабстеп продуценти могли премијерно да пуштају нову музику. Чар ФWД клуба је у томе што су људи увек могли очекивати другачију атмосферу него у осталим клубовима. ФWД организација потрудила се да испуни та очекивања промовишући свако вече нове жанрове који нису имали своју оформљену сцену нити публику.

Зед Биас : “ФWД је сјајно место зато што привлачи најбољу могућу публику за музику коју ми правимо. Они очекују да то буде другачије од онога што су чули на другим журкама.” Главни и одговорни кривац за ширење дабстеп заједнице је несумњиво интернет и остали извори емитовања попут пиратских радио станица као што је дабстеп.фм Архивирано на сајту Wayback Machine (12. септембар 2017), Суб ФМ, Ринсе ФМ где је ДЈ Хатцха полако кроз своје сетове провлачио дела осталих продуцената из Северног Лондона (Бенга, Скреам, Дигитал Мyстикз, Амдукиас,Лоефах) и тако изложио дабстеп глобалном процењивању. Почео је да се шири ван локалних сцена 2005/2006 године са стварањем многих wеб страница, блогова и форума посвећених овом жанру. Локалне сцене су јачале, док је светска сцена постепено расла. То је изазвало велико усхићење код свих припадника и присталица овог правца. Најширој публици свест о дабстепу створила је подршка музичких магазина (Тхе Wире) и онлине публикације као што су Питцхфорк Медиа. Дабстеп је за данашњицу оно што је трип-хоп био за ’90-те године. Трип-хоп је лакше сварити него хип-хоп и слично томе новинари и шира популација су се одазвали на позив дабстепа јер се са њиме могу лакше повезати него са енергичним и бесним гриме MC-евима. Рапидан и широк развој дабстепа резултовао је учешћем великог броја жена на дабстеп сцени као продуцената, писаца(списатељица), фотографа (фотографкиња) заинтересованих за жанр, што раније није био чест случај у електронској музици, разбијајући тако стереотипе мушке оријентације на сцени. Објашњење за то је да су дабстеп вечери мање напорне и више медитативне. Док су гриме и друм&басс журке прилично агресивне на дабстеп вечерима се осећа тај медитативни прилаз који је привлачнији за женску популацију. Новинарке Мелисса Брадсхаw, Емма Wаррен и фотографкиња Георгина Цоок су својим извештајима и документарцима имале масиван утицај на културну вредност дабстепа.

Дигитал Мyстикз (Цоки & Мала) основали су своју малу издавачку кућу која је имала своје вече свака два месеца у Брикстону, делу Лондона снажно повезаног са регеом, где су уводили нове извођаче као што су Коде 9, ДЈ Пинцх,Амдукиас, Веx’д… Тренутак који је жанру донео званично признање била је прва годишњица ДМЗ-а на чију прославу је дошло много више посетилаца него што је клуб био у могућности да прими, укључујући посетиоце из удаљенијих подручја (Шведска, У.С., Аустралија…). Ово вече указало је на невероватну распрострањеност и заинтересованост људи за овај тако рећи нови културни феномен. Након овога уследио је низ успеха који су означавали и потврђивали значај дабстепа на глобалној музичкој сцени. 2006 године невероватан успех Скреам-овог хит сингла “Миднигхт Реqуест Лине” поставио је Скреам-а (јез-енг|Оливер Јонес) на позицију лидера дабстепа коју он и даље успешно заузима. Интересовање за дабстеп нагло је порасло након емисије “Дабстеп Wарз” на ББЦ Радио 1 коју је покренула Марy Анне Хоббс у јануару 2006 (издата је и компилација под именом “Wарриор Дубз”). Дабстеп Wарз створио је нову публику и у УК и широм света, а 2007 године почели су да се прикључују и Балтимор, Канада, НY, Сан Франциско, Сијетл, Хјустон, Најбоља пјесма дабстепа је до дан данас Ајапаи-Гет Доwн Лаy Доwн !

Корени

‘Даб’ и ‘степ’ компоненте хибридног имена ослањају се на две веома различите традиције. Даб је у свом најчистијем облику схваћен као део јамајчанског регеа ’70-тих година, као производња инструменталних верзија већ постојећих песама. Реч ‘степ’ је у оригиналу ‘2степ’ тј варијанта УК гараге жанра блиско повезаног са хоусе музиком. 2степ комбинује елементе разних врста данце музике и прилично је празан , а та празнина се попуњује MC-јем и укључивањем и комбиновањем различитих динамичних облика музике. Случај код дабстепа је што је гриме у њега директно уметнут. То доказује чињеницу да гриме, где је примаран MC и дабстеп где је MC само један од додатака, потичу из истог корена и да је непотребно издвајати их као засебне жанрове већ као огранке једног основног и много ширег жанра. Тај првобитни жанр, тачније соунд сyстем као облик и техника прављења музике је корен онога што данас познајемо као ‘миксовање’ односно руковање миксетом. Ту постоји плодно тле за креативни допринос и додавање нечег сопственог обележавајућег. У модерно доба електронске музике, реч даб означава било коју врсту музике створену употребом миксовања већ снимљеног звука. Као вид уметничког изражавања, раздвајати различите инструменте и компоненте и убацивати их у нешто што звучи потпуно другачије. Сваки значајан развој у популарној музици, изузев пунк-рока од 1960 године произашао је из јамајчанског данце халл-а и њиховог соунд сyстем-а, који је након II светског рата представљао замену за скупе оркестре. Скоро сви музички жанрови долазе до своје кључне тачке када се иновације и устајалост врте у круг. Дође тренутак када је потребно затворити круг, тада се одређују и постављају границе и гради се хијерархија. Ишчекивање иновација које би будућност требало да донесе замењује се типичним послом руковођења већ постојећим. Процењује се шта је лоше, ста добро, а шта је оно што је одувек било и биће добро и вредно поштовања. Ствара се архива из које произилазе хероји који годинама праве исте досадне плоче.

Хyпердуб / Коде9 & Тхе Спацеапе

Продуцент Коде 9 основао је издавачку кућу под називом Хyпердуб Продуцтионс. Хyпердуб не представља само још једну издавачку кућу која се концентрише на дабстеп, већ представља концепт који се тиче еволуције музике под утицајем дуба, а обухвата јунгле, друм&басс, УК гараге, дабстеп, гриме. Дабстеп је само последњи изгранак по реду, али очекује се наставак хибридизације. Основна теорија око које се формира Хyпердуб је еволуција звука и мутација жанрова – ’хиперактивни дуб’. Албум Коде 9 & Спацеапе под именом „Мемориес оф тхе футуре“ спада у обавезну литературу ако постоји и најмање интересовање за овај правац. Цео албум обавијен је чудном космичком атмосфером кроз коју лебде текстови Спацеапе-а. Коде 9 програмира скуп спекулативних свемирских ритмова кроз које ’пројектује’ Спацеапе-а у будућност као наратора протагонисту који кроз своје путовање истражује и подноси извештај. Потребно је изменити класичан начин слушања музике да би се овај албум схватио на прави начин. Лирско изражавање Спацеапе-а (Степхен Самуел Гордон) одише академским значењем и културним и интелектуалним референцама. Овај албум и његове текстове неће моћи да схвате они коју само слушају пиратске дабстеп радио станице. Потребно је бити упознат са радовима Мишела Фуко-а и Жила Делеза на које се вокалист ослања и чији се утицај снажно осећа у текстовима. Постмодернистичке идеје на које се ослања су теорије о идентитету, субјективном осећају за време и простор као и границе које нам поставља језички поредак. У овим оквирима С. С. Гордон покушава да опише другу страну људске природе, тако рећи спиритуалну страну, одређено спокојно стање људског духа које људска врста може постићи једино путем дубинског и потпуног преображавања стања свести. Ставља се у позицију објективног посмартача и јединог очевидца свих ужасних злочина које људска врста чини и из њих извлачи најједноставније закључке који заправо представљају степенице кад вишем стању свести и мистичном поимању света („то тхинк ис тхе линк бетwеен лифе анд деатх“; “слееп ис тхе цоусин оф деатх“; „wхере дарк ис лигхт анд тхе лигхт ис бригхт, ит’с а струггле то маинтаин мy аппетите“...) . Овај албум је у ствари увод у књигу коју Коде 9 (Стеве Гоодман) пише. На једном британском универзитету Стеве предаје звучну филозофију и дизајн звука па сврсисходно томе се интересује за концепт ’сониц wарфаре’ тј рат машина у односу са музиком, употреба звука као оружја и могућност уједињавања најширих слојева људске популације путем технолигије и медија (пиратске радио станице) са интернет културом као темељем. Та звучна филозофија не базира се на значењу звука, већ на његовом ефекту (вибрације и полиритмични ефекти). Истражује развој звучних система и покушава да открије начине на који се они користе у конфликтима, пример је америчка војска која против Ирака користи ултрасонично оружје.

Малцолм Гладwелл - "Тхе Типпинг Поинт"

Овакав став према музици и посвећеност људи из разних организација широм света подупиру сада већ развијену дабстеп културу. Постоје три фактора која обезбеђују сигуран проток идеја, продуката, порука и понашања у облику имиџа тј начина живота кроз све врсте друштвених слојева. На ово нам указује новинар и социолог Малком Гладвел (Малцолм Гладwелл) у својој књизи „Тхе типпинг поинт“ где објашњава могући утицај разних микрозаједница на макрозаједницу када је за то погодан тренутак. Образлаже начине развоја и еволуцију многих досадашњих трендова. Три фактора која истиче су:

1.ТХЕ ЛАW ОФ ТХЕ ФЕW - закон неколицине- мали број људи се сакупља око неке идеје и почиње да је шири на околину. Ти људи се деле у групације повезивача, експерата и продаваца. У случају дабстепа повезивачи су организатори, они који повезују иза сцене заједно са продуцентима и медијима који шире и повезују љубитеље и музику. Експерти су они који преносе, категоризују, оцењују и деле информације о сцени (блогери, сајтови). Продавци су они који преносе идеју публици и ангажују се у практичној реализацији идеје (Марy Анне Хоббс, Форwард>>, ДМЗ...)

2.СТИЦКИНЕСС ФАЦТОР – фактор који указује на степен привлачности идеје, да ли идеја одговара укусу публике односно колико јој одговара и да ли се задржала у њиховом сећању

3.ПОWЕР ОФ ЦОНТЕXТ – наше унутрашње стање је резултат спољашњих околности. Мрачни елементи дабстепа произилазе из тмурне кишовите лондонске околине где људи често праве фундаменталну атрибуциону грешку тако што подцењују утицај и значај тренутне ситуације и околине. Британски, прецизније лондонски мултикултурални друштвени миље одиграо је кључну улогу у настанку дабстепа.

Дабстеп је успешно испунио све ове услове, а резултати су више него очигледни. За само 6, 7 година еволуције дабстеп је постао развијена култура којој границе нису на видику. Примарни квалитет дабстепа и јесте у томе што га је немогуће дефинисати. Остаје отворена опција за развој у било којем правцу на безброј страна.

Северни Лондон као централа је средиште мешаних популација које су све допринеле разноликом звуку дабстепа уносећи у њега изворне жанрове своје домовине. Дабстеп проширује етничку палету индиректно уводећи звуке из околних делова града, других градова и култура као нпр. источњачке инструментале. Врло често се убацују женски вокали са Средњег Истока који без речи стварају звуке сличне звуку метала које производе мали звончићи и асоцирају на турске трбушне плесачице. Такође су карактеристични одломци из филмова са неком упечатљивом поруком.

Идеологија

Дабстеп игнорише широк опсег претпоставки и идеологија везаних за технологију, музичаре и ауторска права, а прихвата историју, социјалне промене и културни континуитет. Даје одговор на питање како су електронске технологије обликовале популарну музику и културу последњих 50 година. Због тога представља врло значајан тренутак у развоју популарне културе и њеног утицаја на друштво, који би требало подробније испитати. Фасцинантно је то што се по медијима раширио врло брзо, пре свега пробијајући свој пут кроз прашуму блогова и Интернет-форума, медија не-контролисаних од стране било ког културног/ уметничког/ бизнис ауторитета. Прича је потекла из народа и дошла до тог истог народа уз благу помоћ буднијих 'правих' медија (нпр.Тхе Wире или Питцхфоркмедиа.цом). Ако успе да остане отворен и без краја, ако успе да прихвати све различитости очекује га светла и здрава будућност.

Спољашње везе

• Дубстеп.рс - Српски портал дабстеп музике
• гетдаркер сајт
• Темпа Рецордс
• Скулл Дисцо Рецордс
• Дабстеп Дирецторy
• Дабстеп он Ласт.фм
• Дабстеп радио
• Дабстеп Радио Статионс Онлине Архивирано на сајту Wayback Machine (21. мај 2013)