ГПР155
Г протеин спрегнути рецептор 155 | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Идентификатори | |||||||||||
Симболи | ГПР155; ДЕП.7; ДЕПДЦ3; ПГР22 | ||||||||||
Вањски ИД | МГИ: 1915776 ХомолоГене: 16584 ГенеЦардс: ГПР155 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
Преглед РНК изражавања | |||||||||||
подаци | |||||||||||
Ортолози | |||||||||||
Врста | Човек | Миш | |||||||||
Ентрез | 151556 | 68526 | |||||||||
Енсембл | ЕНСГ00000163328 | ЕНСМУСГ00000041762 | |||||||||
УниПрот | Q7З3Ф1 | А2АWР1 | |||||||||
РефСеq (мРНА) | НМ_001033045.3 | НМ_001080707.1 | |||||||||
РефСеq (протеин) | НП_001028217.1 | НП_001074176.1 | |||||||||
Локација (УЦСЦ) |
Цхр 2: 175.3 - 175.35 Мб |
Цхр 2: 73.18 - 73.22 Мб | |||||||||
ПубМед претрага | [1] | [2] |
Интегрални мембрански протеин GPR155 такође познат као Г протеин спрегнути рецептор 155 је протеин који је код људи кодиран GPR155 геном.[1][2] Мутације овог гена су повезане са аутизмом.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Вассилатис ДК, Хохманн ЈГ, Зенг Х, Ли Ф, Ранцхалис ЈЕ, Мортруд МТ, Броwн А, Родригуез СС, Wеллер ЈР, Wригхт АЦ, Бергманн ЈЕ, Гаитанарис ГА (2003). „Тхе Г протеин-цоуплед рецептор репертоирес оф хуман анд моусе”. Проц Натл Ацад Сци У С А. 100 (8): 4903—8. ПМЦ 153653 . ПМИД 12679517. дои:10.1073/пнас.0230374100.
- ^ „Ентрез Гене: ГПР155 Г протеин-цоуплед рецептор 155”.
- ^ Нисхимура Y, Мартин CL, Вазqуез-Лопез А, Спенце СЈ, Алварез-Ретуерто АИ, Сигман M, Стеиндлер C, Пеллегрини С, Сцханен НЦ, Wаррен СТ, Гесцхwинд ДХ (2007). „Геноме-wиде еxпрессион профилинг оф лyмпхобластоид целл линес дистингуисхес дифферент формс оф аутисм анд ревеалс схаред патхwаyс”. Хум. Мол. Генет. 16 (14): 1682—98. ПМИД 17519220. дои:10.1093/хмг/ддм116.
Литература[уреди | уреди извор]
- Хартлеy ЈЛ, Темпле ГФ, Брасцх МА (2001). „ДНА Цлонинг Усинг Ин Витро Сите-Специфиц Рецомбинатион”. Геноме Рес. 10 (11): 1788—95. ПМЦ 310948 . ПМИД 11076863. дои:10.1101/гр.143000.
- Wиеманн С; Wеил Б; Wелленреутхер Р; et al. (2001). „Toward a Catalog of Human Genes and Proteins: Sequencing and Analysis of 500 Novel Complete Protein Coding Human cDNAs”. Genome Res. 11 (3): 422—35. PMC 311072 . PMID 11230166. doi:10.1101/gr.GR1547R.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
- Ota T; Suzuki Y; Nishikawa T; et al. (2004). „Complete sequencing and characterization of 21,243 full-length human cDNAs”. Nat. Genet. 36 (1): 40—5. PMID 14702039. doi:10.1038/ng1285.
- Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „The Status, Quality, and Expansion of the NIH Full-Length cDNA Project: The Mammalian Gene Collection (MGC)”. Genome Res. 14 (10B): 2121—7. PMC 528928 . PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504.
- Wiemann S; Arlt D; Huber W; et al. (2004). „From ORFeome to Biology: A Functional Genomics Pipeline”. Genome Res. 14 (10B): 2136—44. PMC 528930 . PMID 15489336. doi:10.1101/gr.2576704.
- Hillier LW; Graves TA; Fulton RS; et al. (2005). „Generation and annotation of the DNA sequences of human chromosomes 2 and 4”. Nature. 434 (7034): 724—31. PMID 15815621. doi:10.1038/nature03466.
- Mehrle A; Rosenfelder H; Schupp I; et al. (2006). „Тхе ЛИФЕдб датабасе ин 2006”. Нуцлеиц Ацидс Рес. 34 (Датабасе иссуе): Д415—8. ПМЦ 1347501 . ПМИД 16381901. дои:10.1093/нар/гкј139.