P2Y receptor

Из Википедије, слободне енциклопедије

P2Y receptori su familija purinskih receptora, G protein-spregnutih receptora koje stimulišu nukleotidi poput ATP, ADP, UTP, UDP i UDP-glukoza. Do sada, 12 ljudskih P2Y receptora je bilo klonirano: P2Y1, P2Y2, P2Y4, P2Y5, P2Y6, P2Y8, P2Y9 (ili GPR23), P2Y10, P2Y11, P2Y12, P2Y13 i P2Y14.[1]

P2Y receptori su prisutni u skoro svim ljudskim tkivima. Oni ispoljavaju brojne biološke funkcije koje su bazirane na njihovim G-protein spregama.

Sprege[уреди]

Biološki efekti aktivacije P2Y receptora su zavisni od načina na koji su spregnuti u nizvodnim signalnim putevima, bili putem Gi, Gq/11 ili Gs G proteini. Ljudski P2Y receptori imaju sledeće G protein sprege:

Protein Gen Sprega Nukleotid
P2RY1 P2RY1 Gq/11 ADP
P2RY2 P2RY2 Gq/11 ATP, UTP
P2RY4 P2RY4 Gi i Gq/11 UTP
P2RY5 / LPA6 LPAR6 Lizofosfatidna kiselina[2]
P2RY6 P2RY6 Gq/11 UDP
P2RY8 P2RY8 orfan receptor
P2RY9 / LPAR4 / GPR23 LPAR4 Lizofosfatidna kiselina
P2RY10 P2RY10 orfan receptor
P2RY11 P2RY11 Gs i Gq/11 ATP
P2RY12 P2RY12 Gi ADP
P2RY13 P2RY13 Gi ADP
P2RY14 P2RY14 Gq/11 UDP-glukoza

Brojevi P2Y receptora nisu konsekutivni zato što se za nekoliko receptora (P2Y3, P2Y5, P2Y7, P2Y8, P2Y9, P2Y10) mislilo da su P2Y receptori kad su klonirani, dok oni to zapravo nisu.

P2Y3 je avijarni homolog sisarskog P2Y6 receptora.[3]

Klinički značaj[уреди]

  • P2Y11 je regulator imunskih odgovora. Rasprostranjeni polimorfizam ovog gena, koji je prisutan kod skoro 20% ljudi Severno Evropskog porekla, doprinosi povećanom riziku miokardijalne infarkcije. Iz tog razloga je P2Y11 interesantna proteinska meta za razvoj lekova za lečenje miokardijalne infarkcije.[5]

Literatura[уреди]

  1. ^ Abbracchio MP, Burnstock G, Boeynaems JM, Barnard EA, Boyer JL, Kennedy C, Knight GE, Fumagalli M, Gachet C, Jacobson KA, Weisman GA (2006). „International Union of Pharmacology LVIII: update on the P2Y G protein-coupled nucleotide receptors: from molecular mechanisms and pathophysiology to therapy“. Pharmacol. Rev. 58 (3): 281–341. DOI:10.1124/pr.58.3.3. PMID 16968944. 
  2. ^ „G protein-coupled receptor P2Y5 and its ligand LPA are involved in maintenance of human hair growth“. Nature Genetics 40 (3): 329-34. 2008 Mar. PMID 18297070. 
  3. ^ Li Q, Olesky M, Palmer RK, Harden TK, Nicholas RA. (1998). „Evidence that the p2y3 receptor is the avian homologue of the mammalian P2Y6 receptor“. Mol Pharmacol 54 (3): 541–6. PMID 9730913. 
  4. ^ Kellerman D, Evans R, Mathews D, Shaffer C (2002). „Inhaled P2Y2 receptor agonists as a treatment for patients with Cystic Fibrosis lung disease“. Adv. Drug Deliv. Rev. 54 (11): 1463–74. DOI:10.1016/S0169-409X(02)00154-0. PMID 12458155. 
  5. ^ Amisten S, Melander O, Wihlborg AK, Berglund G, Erlinge D (2007). „Increased risk of acute myocardial infarction and elevated levels of C-reactive protein in carriers of the Thr-87 variant of the ATP receptor P2Y11“. Eur. Heart J. 28 (1): 13–8. DOI:10.1093/eurheartj/ehl410. PMID 17135283. 
  6. ^ Herbert JM, Savi P (2003). „P2Y12, a new platelet ADP receptor, target of clopidogrel“. Seminars in vascular medicine 3 (2): 113–22. DOI:10.1055/s-2003-40669. PMID 15199474. 

Dodatna literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]