Muskarinski acetilholinski receptor M₂

Мускарински ацетилхолински рецептор М2‎‎
Мускарински ацетилхолински рецептор М2‎‎
Идентификатори
Симболи	ЦХРМ2; ФЉ43243; ХМ2; МГЦ120006; МГЦ120007
Вањски ИД	ОМИМ: 118493 МГИ: 88397 ХомолоГене: 20190 ИУПХАР: M2 ГенеЦардс: ЦХРМ2 Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• активност рецептора; • активност Г-протеин спрегнутог рецептора; • активност мускаринског ацетилхолинског рецептора; • протеинско везивање;
Целуларна компонента	• ћелијска мембрана; • интегрално са ћелијском мембраном; • синапсе; • постсинаптичка мембрана;
Биолошки процес	• сигнални пут Г-протеин спрегнутог рецептора; • Г-протеинска сигнализација, спрегнута са цикличним нуклеотидним другим гласником; • Г-протеинска сигнализација, спрегнута са цАМП нуцлеотидним другим гласником; • активација активности фосфолипазе C сигналним путем мускаринског ацетилхолинског рецептора; • развој нервног система; • регулација контракција срца; • респонс на вирус;
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	1129
Енсембл	ЕНСГ00000181072
УниПрот	П08172
РефСеq (мРНА)	НМ_000739.2
РефСеq (протеин)	НП_000730.1
Локација (УЦСЦ)	Цхр 7:; 136.55 - 136.71 Мб
ПубМед претрага	[1]

Мускарински ацетилхолински рецептор M₂ (холинергички рецептор, мускарински 2) је мускарински ацетилхолински рецептор.

М2 мускарински рецептори су лоцирани у срцу, где успоравају брзину срца до нормалног синусног ритма након стимулаторног дејства симпатетичког нервног система, путем успоравања брзине деполаризације. Они такође редукују контрактилне силе атријалног срчаног мишића, и умањују проводну брзину атриовентрикуларног чвора (АВ чвор). Они немају ефекта на контракционе силе вентрикуларног мишића.

IQ[уреди | уреди извор]

Једна данска породична студија из 2006 је утврдила да постоји "веома значајна везе" између CHRM2 гена и интелигенције. Ова студија је користила узорак од 667 особа из 304 породице.^[1] Слична веза је независно нађена у студији близанаца и породица у Минесоти.^[2] Међутим, каснији покушаји из 2009. да се потврде ове тврдње је били неуспешни.^[3]

Механизам[уреди | уреди извор]

М2 мускарински рецептори делују путем G_i типа рецептора, који узрокују смањење цАМП концентрације у ћелији, генерално доводећи до инхибиторних ефеката.

Они такође модулирају мускаринске калијумове канале.^[4]^[5] У срцу, они доприносе смањењу брзине рада срца.

Ген[уреди | уреди извор]

Мускарински ацетилхолински рецептор М2 је кодиран геном CHRM2.^[6] Вишеструке алтернативно сплајсоване транскриптне варијанте овог гене ау нађене.^[6]

Лиганди[уреди | уреди извор]

Неколико високо селективних М2 агониста је тренутно доступно. Бројни неселективни агонисти и антагонисти су познати.

Агонисти[уреди | уреди извор]

Бетанехол (неселективни мускарински агонист)
(2S,2'R,3'S,5'R)-1-метхил-2-(2-метхил-1,3-оксатиолан-5-ил)пиролидин 3-сулфоксиде метил јодид (селективни парцијални М2 агонист)^[7]

Антагонисти[уреди | уреди извор]

Диметинден - N,N-Диметил-3-[(1S)-1-(2-пиридинил)етил]-1H-инден-2-етанамин, ЦАС# 121367-05-3, мешовити М2 / хистамин Х1 антагонист
Отензепад - 11-([2-[(Диетиламино)метил]-1-пиперидинил]ацетил)-5,11-дихидро-6H-пиридо[2,3-б][1,4]бензодиазепин-6-он, ЦАС# 102394-31-0
AQRA-741 - 11-([4-[4-(Диетиламино)бутил]-1-пиперидинил]ацетил)-5,11-дихидро-6H-пиридо[2,3-б][1,4]бензодиазепин-6-он, ЦАС# 123548-16-3
AFDX-384 (мешовити М2/М4 антагонист) - N-[2-[2-[(Дипропиламино)метил]-1-пиперидинил]етил]-5,6-дихидро-6-оксо-11H-пиридо[2,3-б][1,4]бензодиазепин-11-карбоксамид, ЦАС# 118290-27-0

Види још[уреди | уреди извор]

Мускарински ацетилхолински рецептор

Референце[уреди | уреди извор]

^ Госсо, МФ; ван Белзен M; де Геус ЕЈ; et al. (2006). „Association between the CHRM2 gene and intelligence in a sample of 304 Dutch families”. Genes, Brain and Behavior. 5 (8): 577—584. PMID 17081262. doi:10.1111/j.1601-183X.2006.00211.x.
^ Dick, DM; Aliev F; Kramer J; et al. (2007). „Association of CHRM2 with IQ: converging evidence for a gene influencing intelligence”. Behav. Genet. 37 (2): 265—272. PMID 17160701. doi:10.1007/s10519-006-9131-2.
^ Lind, PA; Luciano M; Horan, MA; et al. (2009). „No association between Cholinergic Muscarinic Receptor 2 (CHRM2) genetic variation and cognitive abilities in three independent samples”. Behav. Genet. 39 (5): 513—23. PMID 19418213. doi:10.1007/s10519-009-9274-z.
^ Rang, H. P. (2003). Pharmacology. Edinburgh: Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-07145-4.
^ Boron, W. F & Boulpaep, E. L. (2005). Medical Physiology. Philadelphia: Elsevier Saunders. стр. 387. ISBN 978-1-4160-2328-9.
^ ^а ^б „Entrez Gene: CHRM2 cholinergic receptor, muscarinic 2”.
^ Scapecchi S, Matucci R, Bellucci C, Buccioni M, Dei S, Guandalini L, Martelli C, Manetti D, Martini E, Marucci G, Nesi M, Romanelli MN, Teodori E, Gualtieri F (2006). „Highly chiral muscarinic ligands: the discovery of (2S,2'R,3'S,5'R)-1-methyl-2-(2-methyl-1,3-oxathiolan-5-yl)pyrrolidine 3-sulfoxide methyl iodide, a potent, functionally selective, M2 partial agonist”. J. Med. Chem. 49 (6): 1925—31. PMID 16539379. doi:10.1021/jm0510878.

Literatura[уреди | уреди извор]

Goyal, RK; Underhill, Lisa H.; Goyal, Raj K. (1989). „Muscarinic receptor subtypes. Physiology and clinical implications.”. N. Engl. J. Med. 321 (15): 1022—9. PMID 2674717. doi:10.1056/NEJM198910123211506.
Brann, MR; Ellis J; Jørgensen H; et al. (1994). „Muscarinic acetylcholine receptor subtypes: localization and structure/function.”. Prog. Brain Res. 98: 121—7. PMID 8248499. doi:10.1016/S0079-6123(08)62388-2.
van Koppen CJ, Nathanson NM (1991). „Site-directed mutagenesis of the m2 muscarinic acetylcholine receptor. Analysis of the role of N-glycosylation in receptor expression and function.”. J. Biol. Chem. 265 (34): 20887—92. PMID 2249995.
Ashkenazi A, Ramachandran J, Capon DJ (1989). „Acetylcholine analogue stimulates DNA synthesis in brain-derived cells via specific muscarinic receptor subtypes.”. Nature. 340 (6229): 146—50. PMID 2739737. doi:10.1038/340146a0.
Bonner TI, Buckley NJ, Young AC, Brann MR (1987). „Identification of a family of muscarinic acetylcholine receptor genes.”. Science. 237 (4814): 527—32. PMID 3037705. doi:10.1126/science.3037705.
Peralta, EG; Ashkenazi A; Winslow, JW; et al. (1988). „Distinct primary structures, ligand-binding properties and tissue-specific expression of four human muscarinic acetylcholine receptors.”. EMBO J. 6 (13): 3923—9. PMC 553870 . PMID 3443095.
Badner, JA; SW, Yoon; Turner G; et al. (1995). „Multipoint genetic linkage analysis of the m2 human muscarinic receptor gene.”. Mamm. Genome. 6 (7): 489—90. PMID 7579899. doi:10.1007/BF00360666.
Offermanns S, Simon MI (1995). „G alpha 15 and G alpha 16 couple a wide variety of receptors to phospholipase C.”. J. Biol. Chem. 270 (25): 15175—80. PMID 7797501. doi:10.1074/jbc.270.25.15175.
Russell M, Winitz S, Johnson GL (1994). „Acetylcholine muscarinic m1 receptor regulation of cyclic AMP synthesis controls growth factor stimulation of Raf activity.”. Mol. Cell. Biol. 14 (4): 2343—51. PMC 358601 . PMID 8139539.
Kunapuli P, Onorato JJ, Hosey MM, Benovic JL (1994). „Expression, purification, and characterization of the G protein-coupled receptor kinase GRK5.”. J. Biol. Chem. 269 (2): 1099—105. PMID 8288567.
Haga K; Kameyama K; Haga T; et al. (1996). „Phosphorylation of human m1 muscarinic acetylcholine receptors by G protein-coupled receptor kinase 2 and protein kinase C.”. J. Biol. Chem. 271 (5): 2776—82. PMID 8576254. doi:10.1074/jbc.271.5.2776.
Kostenis E, Conklin BR, Wess J (1997). „Molecular basis of receptor/G protein coupling selectivity studied by coexpression of wild type and mutant m2 muscarinic receptors with mutant G alpha(q) subunits.”. Biochemistry. 36 (6): 1487—95. PMID 9063897. doi:10.1021/bi962554d.
Smiley JF, Levey AI, Mesulam MM (1998). „Infracortical interstitial cells concurrently expressing m2-muscarinic receptors, acetylcholinesterase and nicotinamide adenine dinucleotide phosphate-diaphorase in the human and monkey cerebral cortex.”. Neuroscience. 84 (3): 755—69. PMID 9579781. doi:10.1016/S0306-4522(97)00524-1.
von der Kammer H; Mayhaus M; Albrecht C; et al. (1998). „Muscarinic acetylcholine receptors activate expression of the EGR gene family of transcription factors.”. J. Biol. Chem. 273 (23): 14538—44. PMID 9603968. doi:10.1074/jbc.273.23.14538.
Sato, KZ; Fujii T; Watanabe Y; et al. (1999). „Diversity of mRNA expression for muscarinic acetylcholine receptor subtypes and neuronal nicotinic acetylcholine receptor subunits in human mononuclear leukocytes and leukemic cell lines.”. Neurosci. Lett. 266 (1): 17—20. PMID 10336173. doi:10.1016/S0304-3940(99)00259-1.
Retondaro FC, Dos Santos Costa PC, Pedrosa RC, Kurtenbach E (1999). „Presence of antibodies against the third intracellular loop of the m2 muscarinic receptor in the sera of chronic chagasic patients.”. FASEB J. 13 (14): 2015—20. PMID 10544184.
Waid DK, Chell M, El-Fakahany EE (2000). „M(2) and M(4) muscarinic receptor subtypes couple to activation of endothelial nitric oxide synthase.”. Pharmacology. 61 (1): 37—42. PMID 10895079. doi:10.1159/000028378.
Obara K; Arai K; Miyajima N; et al. (2000). „Еxпрессион оф м2 мусцариниц ацетyлцхолине рецептор мРНА ин примарy цултуре оф хуман простате стромал целлс.”. Урол. Рес. 28 (3): 196—200. ПМИД 10929429. дои:10.1007/с002400000113.
Ранг, Х. П. (2003). Пхармацологy. Единбургх: Цхурцхилл Ливингстоне. ИСБН 978-0-443-07145-4.
Борон, W. Ф & Боулпаеп, Е. L. (2005). Медицал Пхyсиологy. Пхиладелпхиа: Елсевиер Саундерс. стр. 387. ИСБН 978-1-4160-2328-9.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

„Ацетyлцхолине рецепторс (мусцариниц): M₂”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 02. 01. 2015. г.
ЦХРМ2+протеин,+хуман на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)

[1] Госсо, МФ; ван Белзен M; де Геус ЕЈ; et al. (2006). „Association between the CHRM2 gene and intelligence in a sample of 304 Dutch families”. Genes, Brain and Behavior. 5 (8): 577—584. PMID 17081262. doi:10.1111/j.1601-183X.2006.00211.x.

[2] Dick, DM; Aliev F; Kramer J; et al. (2007). „Association of CHRM2 with IQ: converging evidence for a gene influencing intelligence”. Behav. Genet. 37 (2): 265—272. PMID 17160701. doi:10.1007/s10519-006-9131-2.

[3] Lind, PA; Luciano M; Horan, MA; et al. (2009). „No association between Cholinergic Muscarinic Receptor 2 (CHRM2) genetic variation and cognitive abilities in three independent samples”. Behav. Genet. 39 (5): 513—23. PMID 19418213. doi:10.1007/s10519-009-9274-z.

[Rang-4] Rang, H. P. (2003). Pharmacology. Edinburgh: Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-07145-4.

[Boron-5] Boron, W. F & Boulpaep, E. L. (2005). Medical Physiology. Philadelphia: Elsevier Saunders. стр. 387. ISBN 978-1-4160-2328-9.

[entrez-6] а ^б „Entrez Gene: CHRM2 cholinergic receptor, muscarinic 2”.

[pmid16539379-7] Scapecchi S, Matucci R, Bellucci C, Buccioni M, Dei S, Guandalini L, Martelli C, Manetti D, Martini E, Marucci G, Nesi M, Romanelli MN, Teodori E, Gualtieri F (2006). „Highly chiral muscarinic ligands: the discovery of (2S,2'R,3'S,5'R)-1-methyl-2-(2-methyl-1,3-oxathiolan-5-yl)pyrrolidine 3-sulfoxide methyl iodide, a potent, functionally selective, M2 partial agonist”. J. Med. Chem. 49 (6): 1925—31. PMID 16539379. doi:10.1021/jm0510878.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]