П2РY13
| Пурински рецептор P2Y, Г-протеин спрегнути, 13 | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||
| Симболи | П2РY13; ГПЦР1; ФКСГ77; ГПР86; ГПР94; П2Y13; СП174 | ||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 606380 МГИ: 1921441 ХомолоГене: 12543 ИУПХАР: П2Y13 ГенеЦардс: П2РY13 Гене | ||||
| |||||
| Преглед РНК изражавања | |||||
 | |||||
| подаци | |||||
| Ортолози | |||||
| Врста | Човек | Миш | |||
| Ентрез | 53829 | 74191 | |||
| Енсембл | ЕНСГ00000181631 | ЕНСМУСГ00000036362 | |||
| УниПрот | Q9БПВ8 | Q0ВФ10 | |||
| РефСеq (мРНА) | НМ_023914 | НМ_028808 | |||
| РефСеq (протеин) | НП_076403 | НП_083084 | |||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 3: 152.53 - 152.53 Мб |
Цхр 3: 59.3 - 59.3 Мб | |||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||
П2Y пуриноцептор 13 је протеин који је код људи кодиран P2RY13 геном.[1][2][3]
Производ овог гена, P2Y13, је члан фамилије Г-протеин спрегнутих рецептора. Ова фамилија има неколико типова рецептора са различитом фармаколошком селективности за разне аденозинске и уридинске нуклеотиде. Они се преклапају у неким случајевима. Ендогени лиганд овог рецептора је АДП. Две транскриптне варијанте које кодирају исти протеин су познате.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Wиттенбергер Т, Сцхаллер ХЦ, Хеллебранд С (2001). „Ан еxпрессед сеqуенце таг (ЕСТ) дата мининг стратегy суццеединг ин тхе дисцоверy оф неw Г-протеин цоуплед рецепторс”. Ј Мол Биол. 307 (3): 799—813. ПМИД 11273702. дои:10.1006/јмби.2001.4520.
- ^ Лее ДК, Нгуyен Т, Лyнцх КР, Цхенг Р, Ванти WБ, Аркхитко О, Леwис Т, Еванс ЈФ, Георге СР, О'Доwд БФ (2001). „Дисцоверy анд маппинг оф тен новел Г протеин-цоуплед рецептор генес”. Гене. 275 (1): 83—91. ПМИД 11574155. дои:10.1016/С0378-1119(01)00651-5.
- ^ а б „Ентрез Гене: П2РY13 пуринергиц рецептор П2Y, Г-протеин цоуплед, 13”.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Цоммуни D; Гонзалез НС; Детхеуx M; et al. (2001). „Identification of a novel human ADP receptor coupled to G(i).”. J. Biol. Chem. 276 (44): 41479—85. PMID 11546776. doi:10.1074/jbc.M105912200.
- Zhang FL; Luo L; Gustafson E; et al. (2002). „P2Y(13): identification and characterization of a novel Galphai-coupled ADP receptor from human and mouse.”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 301 (2): 705—13. PMID 11961076. doi:10.1124/jpet.301.2.705.
- Takeda S; Kadowaki S; Haga T; et al. (2002). „Identification of G protein-coupled receptor genes from the human genome sequence.”. FEBS Lett. 520 (1–3): 97—101. PMID 12044878. doi:10.1016/S0014-5793(02)02775-8.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Генератион анд инитиал аналyсис оф море тхан 15,000 фулл-ленгтх хуман анд моусе цДНА сеqуенцес”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (26): 16899—903. ПМЦ 139241
. ПМИД 12477932. дои:10.1073/пнас.242603899.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „П2Y Рецепторс: П2Y13”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г.