ТАС2Р38
| Рецептор укуса тип 2 члан 38 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ТАС2Р38; ПТЦ; Т2Р38; Т2Р61 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 607751 МГИ: 2681306 ХомолоГене: 47976 ИУПХАР: ГенеЦардс: ТАС2Р38 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 5726 | 387513 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000257138 | ЕНСМУСГ00000058250 | |||||||||
| УниПрот | П59533 | Q7ТQА6 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_176817.4 | НМ_001001451.1 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_789787.4 | НП_001001451.1 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 7: 141.67 - 141.67 Мб |
Цхр 6: 40.56 - 40.56 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Рецептор укуса тип 2 члан 38 је протеин који је код људи кодиран TAS2R38 геном. TAS2R38 је рецептор горког укуса. Различити генотипи овог рецептора утичу на способност препознавања укуса 6-n-пропилтиоурацила (PROP)[1] и фенилтиокарбамида (PTC).[2][3] Тхоугх ит хас офтен беен пропосед тхат варyинг тасте рецептор генотyпес цоулд инфлуенце тастинг абилитy, ТАС2Р38 ис оне оф тхе онлy тасте рецепторс схоwн то хаве тхис фунцтион.[4]
Пренос сигнала[уреди | уреди извор]
Као и код свих TAS2R протеина, TAS2R38 користи Г-протеин густдуцин као свој примарни метод преноса сигнала. Јединице α и βγ су есенцијалне за пренос сигнала укуса.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Дуффy ВБ, Давидсон АЦ, Кидд ЈР, Кидд КК, Спеед WЦ, Пакстис АЈ, Реед ДР, Снyдер ДЈ, Бартосхук ЛМ (2004). „Биттер Рецептор Гене (ТАС2Р38), 6-н-Пропyлтхиоурацил (ПРОП) Биттернесс анд Алцохол Интаке”. Алцохолисм, цлиницал анд еxпериментал ресеарцх. 28 (11): 1629—1637. ПМЦ 1397913
. ПМИД 15547448. дои:10.1097/01.АЛЦ.0000145789.55183.Д4.
- ^ Проди ДА, Драyна D, Форабосцо П, Палмас МА, Маестрале ГБ, Пирас D, Пирасту M, Ангиус А (2004). „Биттер Тасте Студy ин а Сардиниан Генетиц Исолате Суппортс тхе Ассоциатион оф Пхенyлтхиоцарбамиде Сенситивитy то тхе ТАС2Р38 Биттер Рецептор Гене”. Цхемицал Сенсес. 29 (8): 697—702. ПМИД 15466815. дои:10.1093/цхемсе/бјх074.
- ^ Ким УК, Драyна D (2004). „Генетицс оф индивидуал дифференцес ин биттер тасте перцептион: Лессонс фром тхе ПТЦ гене”. Цлиницал Генетицс. 67 (4): 275—280. ПМИД 15733260. дои:10.1111/ј.1399-0004.2004.00361.x.
- ^ Бацхманов АА, Беауцхамп ГК (2007). „Тасте Рецептор Генес”. Аннуал Ревиеw оф Нутритион. 27: 389—414. ПМЦ 2721271 . ПМИД 17444812. дои:10.1146/аннурев.нутр.26.061505.111329.
- ^ Марголскее РФ (2001). „Молецулар Мецханисмс оф Биттер анд Сwеет Тасте Трансдуцтион”. Јоурнал оф Биологицал Цхемистрy. 277 (1): 1—4. ПМИД 11696554. дои:10.1074/јбц.Р100054200.
Литература[уреди | уреди извор]
- Монтмаyеур ЈП, Матсунами Х (2002). „Рецепторс фор биттер анд сwеет тасте”. Цурр. Опин. Неуробиол. 12 (4): 366—71. ПМИД 12139982. дои:10.1016/С0959-4388(02)00345-8.
- Анне-Спенце M; Фалк ЦТ; Неисwангер К; et al. (1984). „Estimating the recombination frequency for the PTC-Kell linkage”. Hum. Genet. 67 (2): 183—6. PMID 6745938. doi:10.1007/BF00272997.
- Bufe B; Hofmann T; Krautwurst D; et al. (2002). „The human TAS2R16 receptor mediates bitter taste in response to beta-glucopyranosides”. Nat. Genet. 32 (3): 397—401. PMID 12379855. doi:10.1038/ng1014.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
- Zhang Y; Hoon MA; Chandrashekar J; et al. (2003). „Coding of sweet, bitter, and umami tastes: different receptor cells sharing similar signaling pathways”. Cell. 112 (3): 293—301. PMID 12581520. doi:10.1016/S0092-8674(03)00071-0.
- Conte C; Ebeling M; Marcuz A; et al. (2003). „Identification and characterization of human taste receptor genes belonging to the TAS2R family”. Cytogenet. Genome Res. 98 (1): 45—53. PMID 12584440. doi:10.1159/000068546.
- Scherer SW; Cheung J; MacDonald JR; et al. (2003). „Human Chromosome 7: DNA Sequence and Biology”. Science. 300 (5620): 767—72. PMC 2882961 . PMID 12690205. doi:10.1126/science.1083423.
- Pronin AN, Tang H, Connor J, Keung W (2005). „Identification of ligands for two human bitter T2R receptors”. Chem. Senses. 29 (7): 583—93. PMID 15337684. doi:10.1093/chemse/bjh064.
- Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „Тхе Статус, Qуалитy, анд Еxпансион оф тхе НИХ Фулл-Ленгтх цДНА Пројецт: Тхе Маммалиан Гене Цоллецтион (МГЦ)”. Геноме Рес. 14 (10Б): 2121—7. ПМЦ 528928 . ПМИД 15489334. дои:10.1101/гр.2596504.
- Фисцхер А, Гилад Y, Ман О, Пääбо С (2005). „Еволутион оф биттер тасте рецепторс ин хуманс анд апес”. Мол. Биол. Евол. 22 (3): 432—6. ПМИД 15496549. дои:10.1093/молбев/мси027.
- Го Y, Сатта Y, Такенака О, Такахата Н (2006). „Линеаге-Специфиц Лосс оф Фунцтион оф Биттер Тасте Рецептор Генес ин Хуманс анд Нонхуман Приматес”. Генетицс. 170 (1): 313—26. ПМЦ 1449719 . ПМИД 15744053. дои:10.1534/генетицс.104.037523.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- ТАС2Р38+протеин,+хуман на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
- TAS2R38 Gene Card
- TAS2R38 OMIM Page