ТАС2Р50
| Рецептор укуса тип 2 члан 50 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ТАС2Р50; Т2Р50; Т2Р51; ТАС2Р51 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 609627 ХомолоГене: 88474 ИУПХАР: ГенеЦардс: ТАС2Р50 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 259296 | н/а | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000212126 | н/а | |||||||||
| УниПрот | П59544 | н/а | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_176890.2 | н/а | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_795371.2 | н/а | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 12: 11.14 - 11.14 Мб | н/а | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | н/а | |||||||||
Рецептор укуса тип 2 члан 50 је протеин који је код људи кодиран TAS2R50 геном.[1][2][3][4]
TAS2R50 припада великој фамилији TAS2R рецептора. TAS2R рецептори су изражени на површини ћелија укуса и посредују перцепцију горког укуса путем Г протеин спрегнутог пута секундарних гласника (Conte et al., 2002).[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Буфе Б, Хофманн Т, Краутwурст D, Рагусе ЈД, Меyерхоф W (2002). „Тхе хуман ТАС2Р16 рецептор медиатес биттер тасте ин респонсе то бета-глуцопyраносидес”. Нат Генет. 32 (3): 397—401. ПМИД 12379855. дои:10.1038/нг1014.
- ^ Цонте C, Ебелинг M, Марцуз А, Неф П, Андрес-Барqуин ПЈ (2003). „Идентифицатион анд цхарацтеризатион оф хуман тасте рецептор генес белонгинг то тхе ТАС2Р фамилy”. Цyтогенет Геноме Рес. 98 (1): 45—53. ПМИД 12584440. дои:10.1159/000068546.
- ^ Схиффман D, Еллис СГ, Роwланд CM, Маллоy МЈ, Луке MM, Иакоубова ОА, Пуллингер ЦР, Цассано Ј, Аоуизерат БЕ, Фенwицк РГ, Реитз РЕ, Цатанесе ЈЈ, Леонг ДУ, Зеллнер C, Снинскy ЈЈ, Топол ЕЈ, Девлин ЈЈ, Кане ЈП (2005). „Идентифицатион оф Фоур Гене Вариантс Ассоциатед wитх Мyоцардиал Инфарцтион”. Ам Ј Хум Генет. 77 (4): 596—605. ПМЦ 1275608
. ПМИД 16175505. дои:10.1086/491674.
- ^ а б „Ентрез Гене: ТАС2Р50 тасте рецептор, тyпе 2, мембер 50”.
Литература[уреди | уреди извор]
- Марголскее РФ (2002). „Молецулар мецханисмс оф биттер анд сwеет тасте трансдуцтион”. Ј. Биол. Цхем. 277 (1): 1—4. ПМИД 11696554. дои:10.1074/јбц.Р100054200.
- Монтмаyеур ЈП, Матсунами Х (2002). „Рецепторс фор биттер анд сwеет тасте”. Цурр. Опин. Неуробиол. 12 (4): 366—71. ПМИД 12139982. дои:10.1016/С0959-4388(02)00345-8.
- Страусберг РЛ; Феинголд ЕА; Гроусе ЛХ; et al. (2003). „Генератион анд инитиал аналyсис оф море тхан 15,000 фулл-ленгтх хуман анд моусе цДНА сеqуенцес”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (26): 16899—903. ПМЦ 139241 . ПМИД 12477932. дои:10.1073/пнас.242603899.
- Зханг Y; Хоон МА; Цхандрасхекар Ј; et al. (2003). „Цодинг оф сwеет, биттер, анд умами тастес: дифферент рецептор целлс схаринг симилар сигналинг патхwаyс”. Целл. 112 (3): 293—301. ПМИД 12581520. дои:10.1016/С0092-8674(03)00071-0.
- Герхард ДС; Wагнер L; Феинголд ЕА; et al. (2004). „Тхе Статус, Qуалитy, анд Еxпансион оф тхе НИХ Фулл-Ленгтх цДНА Пројецт: Тхе Маммалиан Гене Цоллецтион (МГЦ)”. Геноме Рес. 14 (10Б): 2121—7. ПМЦ 528928 . ПМИД 15489334. дои:10.1101/гр.2596504.
- Фисцхер А, Гилад Y, Ман О, Пääбо С (2005). „Еволутион оф биттер тасте рецепторс ин хуманс анд апес”. Мол. Биол. Евол. 22 (3): 432—6. ПМИД 15496549. дои:10.1093/молбев/мси027.
- Го Y, Сатта Y, Такенака О, Такахата Н (2006). „Линеаге-Специфиц Лосс оф Фунцтион оф Биттер Тасте Рецептор Генес ин Хуманс анд Нонхуман Приматес”. Генетицс. 170 (1): 313—26. ПМЦ 1449719 . ПМИД 15744053. дои:10.1534/генетицс.104.037523.