Joveri Museveni

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Joveri Museveni
Musevini 2015 god.
Lični podaci
Datum rođenja(1944-08-15)15. avgust 1944. (79 god.)
Mesto rođenjaNtungamo, Uganda
ReligijaHrišćanstvo (Anglikanizam)
Profesijapolitičar, vojno lice
Porodica
SupružnikDženet Museveni (v. 1973)
Deca4
Politička karijera
Politička
stranka		Pokret nacionalnog otpora
Čingeneral
9. predsednik Ugande
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 29. januara 1986
Izbori1996.
Reizbor(i)2001, 2006, 2011, 2016, 2021
PrethodnikTito Okelo

Joveri Kaguta Museveni (engl. Yoweri Kaguta Museveni; Ntungamo, 15. avgust 1944) je deveti i trenutni predsednik Ugande. Na ovu funkciju je stupio 1986. godine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 15. avgusta 1944[1] u mestu Ntungamo u narodu Banjankole, tadašnja britanska kolonija Uganda. Nakon završetka osnovne i srednje škole, upisao je Univerzitet u Dar es Salamu 1967. godine, gde je pohađao studije ekonomije i političkih nauka. Tamo je prihvatio ideje marksizma.

Godine 1970, postao je član obaveštajne službe u vladi tadašnjeg uganđanskog predsednika Miltona Obotea. Kada je general Idi Amin 1971. izvršio vojni udar, Museveni je s većinom iz Oboteove administracije otišao u egzil u Tanzaniju. Učestvovao je u svrgavanju Amina 1979, nakon čega je dobio mesto ministra državne odbrane. ubrzo je osnovao sopstvenu stranku, Patriotski pokret Ugande.

Povratak Obotea na vlast uzrokovao je okršaje s opozicijom, koji su prerasli u krvavi građanski rat. Razočaran Oboteovom politikom, Museveni je osnovao Pokret nacionalnog otpora i pridružio se gerilcima na jugu u borbi protiv Oboteove vlade. Jula 1985, general Tito Okelo izvršio je puč, svrgnuvši Obotea i okončavši rat.

Predsednik[uredi | uredi izvor]

Museveni je odbio da deli vlast sa vojskom, pa je u roku od godine dana sa svojim gerilcima osvojio glavni grad Kampalu[2]. Funkciju predsednika Ugande preuzeo je 29. januara 1986. godine. Tokom svojih godina vladavine, uspeo je da osigura relativnu stabilnost i ekonomski rast u zemlji koja je pretrpela decenije loše vođene politike i ekonomije, građanski rat i aktivnosti gerilaca. Njegova politika je takođe značajno doprinela većoj zaštiti od Side u zemlji.[3]

Do sredine 1990-ih, Zapad ga je smatrao jednim od predstavnika nove generacije afričkih političara. Međutim, poverenje u njega poljuljano je njegovim učešćem u invaziji na DR Kongo u Drugom kongoanskom ratu 1998 – 2003. Pre održanja izbora 2006. godine, ukinuo je vremensko ograničenje trajanja predsedničkog mandata. Spoljašnji posmatrači zapazili su i Musevenijevo povremeno gušenje delovanja demokratske opozicije. Godine 2011, započeo je njegov četvrti predsednički mandat.[4][5]

Zvanično je posetio Srbiju 30. jula 2023. Tom prilikom je pozvao predsednika Srbije Aleksandra Vučića na predstojeći kongres Pokreta nesvrstanih koji se održava u Kampali. Vučić je i dodao da se razmatra uvođenje direktne avio linije za glavni grad Ugande.[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Museveni 1997.
  2. ^ "Kampala troops flee guerrilla attacks", The Times, 23 January 1986
  3. ^ "Declining HIV Prevalence, Behavior Change, and the National Response", Janice A. Hogle, US Agency for International Development, September 2002
  4. ^ Kron, Josh (20. 2. 2011). „President Yoweri Museveni of Uganda Easily Wins Election”. The New York Times. 
  5. ^ „Uganda's Museveni wins disputed presidential vote”. Reuters. 20. 2. 2011. Arhivirano iz originala 03. 03. 2011. g. Pristupljeno 20. 10. 2012. 
  6. ^ „Predsednik Ugande pozvao Vučića na kongres Pokreta nesvrstanih; Razmatra se uvođenje direktnog leta za Kampalu”. rts.rs. 30. jul 2023. Pristupljeno 30. jul 2023. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јовери_Мусевени&oldid=26012556”