Bela krvna zrnca

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Slika normalno cirkulišuće ljudske krvi dobijena skenirajućim elektronskim mikroskopom. Pored iregularno oblikovanih leukocita, vidljiva su crvena krvna zrnca i mnogi trombociti u obliku malih diskova

Bela krvna zrnca ili leukociti su krvne ćelije. Njihova uloga je imunološka, tj. u odbrani od bolesti. U jednom litru krvi, zdrave odrasle osobe, nalazi se između 4-11 milijardi belih krvnih zrnaca. Prema obliku jedra i membrane se dele na granulocite (sa zrnastom citoplazmom i režnjevitim jedrom) i agranulocite (sa homogenom citopplazmom i okruglim jedrom). Leukociti nastaju u koštanoj srži, ali se deo razvoja nekih vrsta leukocita odvija i u timusu, limfnim žlezdama i čvorovima, kao i slezini.[1] Najznačajnija je grudna žlezda (timus) koja se nalazi ispod grudne kosti, jer je ona bitna za razvoj jedne podvrste limfocita, T limfocita.[2]

Vrste belih krvnih zrnaca[uredi]

Postoje tri glavne vrste belih krvnih zrnaca.

Granulociti

Granulociti čine većinu belih krvnih zrnaca u perifernoj cirkulaciji i karakteriše ih režnjevito jedro i granulisana citoplazma. Postoje tri vrste granulocita: neutrofili, eozinofili i bazofili.

Limfociti

Limfociti su okrugle ćelije čije krupno jedro zauzima preko 90% unutrašnjosti i potiskuje citoplazmu u stranu. Uglavnom kruže limfnim sistemom i postoje u tri vrste: B-ćelije, T-ćelije i Ćelije Ubice. Ime su pretežno dobila prema engleskom nazivu mesta u telu na kome sazrevaju (postaju sposobni da prepoznaju strane antigene):

B-ćelije stvaraju antitela koja se vezuju za patogene činioce kako bi omogućile njihovo uništavanje. T-ćelije postoje kao: citotoksične T-ćelije, pomagačke T-ćelije i kao supresorske T-ćelije. Samo citotoksične ćelije direktno učestvuju u uništavanju stranih agenasa u telu dok pomagačke i supresorske T-ćelije imaju regulacionu ulogu u imunološkom odgovoru organizma kroz lučenje citokina kojima se moduliše ponašanje ostalih, uglavnom efektorskih ćelija, imunološkog sistema. Primera radi, pomagačke ćelije tipa CD4+ učestvuju u koordinaciji odziva imunološkog sistema i njihov nedostatak je jedna od pojava izraženih kod HIV-a. Citotoksične ćelije i ćelije ubice su sposobne da uništavaju ćelije tela koje su inficirane virusom.

Monociti

Monociti su ćelije koje se, kada iz cirkulacije pređu u druga tkiva, razvijaju u makrofage. Makrofazi zatim deluju kao „usisivači“ koji su, slično neutrofilnim granulocitima, sposobni da fagocituju ("pojedu") ostatke izumrlih ćelija iz organizma. Za razliku od neutrofila, međutim, makrofazi mogu da fagocituju i cele ćelije. Uz to, oni učestvuju u prezentaciji delova patogenih organizama limfocitima, kako bi ih oni prepoznali i uništili (T limfociti), ili stvorili odgovarajuća antitela (B limfociti).

Oboljenja[uredi]

Leukemija (gr. λευκός - beo, αίμα - krv) je vrsta raka koja nastaje kada se bela krvna zrnca počnu nekontrolisano razmnožavati.

Izvori[uredi]

  1. ^ Bruce Alberts, Alexander Johnson, Julian Lewis, Martin Raff, Keith Roberts, Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0815332181. 
  2. ^ Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 ed.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 

Literatura[uredi]