Vrhovni sovjet Sovjetskog Saveza
| Vrhovni sovjet Sovjetskog Saveza Verhovnый Sovet SSSR | |
|---|---|
.svg) | |
| Vrsta | |
| Osnivanje | 1938. |
| Vrsta | Dvodomni sistem |
| Domovi | Sovjet nacionalnosti i Sovjet Saveza |
| Broj poslanika | 542 (pred raspuštanje) 1500 (vrhunac) |
| Izbori | |
| Poslednji izbori | 4. mart 1984. (poslednji neposredni izbori) |
| Poslednji izbori | 25. maj 1990. (prvi i poslednji posredni izbori) |
| Mesto održavanja sednica | |
| Velika kremaljska palata, Moskovski kremlj | |
Vrhovni sovjet Sovjetskog Saveza (rus. Верховный Совет СССР) bio je najviši zakonodavni organ u Sovjetskom Savezu i jedini koji je mogao da izglasa amandmane na ustav. Vrhovni sovjet je birao Prezidijum, formirao Savet ministara, Vrhovni sud i imenovao generalnog tužioca Sovjetskog Saveza. Vrhovni sovjet bio je naslednik Kongresa sovjeta i Centralnog izvršnog komiteta Sovjetskog Saveza.
Struktura[uredi | uredi izvor]
Vrhovni sovjet sastojao se od dva doma, oba s jednakim zakonodavnim ovlašćenjima, čiji su članovi birani na četiri godine:[1]
- Sovjet Saveza, čiji su članovi birani na bazi stanovništva odnosno jedan deputat na svakih 300.000 stanovnika Sovjetskog Saveza.
- Sovjet nacionalnosti, čiji su članovi bili zastupnici sopstvenih etničkih grupa odnosno po 32 deputata iz svake konstitutivne republike, 11 iz svake autonomne republike, 5 iz svake autonomne oblasti i po jedan iz svakog autonomnog okruga.
Prema sovjetskim ustavima iz 1924, 1936. i 1977, Vrhovni sovjet je imao vleiku zakonodovanu moć, ali je u stvarnosti bio samo institucija koja je sprovodila odluke koje bi već izglasala Komunistička partija Sovjetskog Saveza. Tek je s primenom perestrojke i delimično slobodnim izborima 1989, Vrhovni sovjet zadobio veće ovlasti u državi.
Vrhovni sovjet se nakon 1989. godine sastojao od 542 poslanika (pre toga ih je brojao do 1500). Zasedanja su takođe bila učestalija, u proseku od šest do osam meseci godišnje.[2]
Predsednici Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza[uredi | uredi izvor]
- Mihail Kalinjin (17. januar 1938 — 19. mart 1946)
- Nikolaj Švernik (19. mart 1946 — 6. mart 1953)
- Kliment Vorošilov (15. mart 1953 — 7. maj 1960)
- Leonid Brežnjev (7. maj 1960 — 15. jul 1964)
- Anastas Mikojan (15. jul 1964 — 9. decembar 1965)
- Nikolaj Podgorni (9. decembar 1965 — 16. jun 1977)
- Leonid Brežnjev (16. jun 1977 — 10. novembar 1982) (umro tokom mandata)
- Vasilij Kuznjecov (10. novembar 1982 — 16. jun 1983) (vršilac dužnosti)
- Jurij Andropov (16. jun 1983 — 9. februar 1984) (umro tokom mandata)
- Vasilij Kuznjecov (9. februar 1984 — 11. april 1984) (vršilac dužnosti)
- Konstantin Černjenko (11. april 1984 — 10. mart 1985) (umro tokom mandata)
- Vasilij Kuznjecov (10. mart 1985 — 27. jul 1985) (vršilac dužnosti)
- Andrej Gromiko (27. jul 1985 — 1. oktobar 1988)
- Mihail Gorbačov (1. oktobar 1988 — 25. maj 1989) promenjeno ime funkciji
Predsednici Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza[uredi | uredi izvor]
Napomena:15. marta 1990. većina vlasti je prebačenu u novoosnovanu kancelariju Predsednika Sovjetskog Saveza. Anatolij Lukjanov je bio izabran za predsednika Vrhovnog sovjeta da bi zamenio Mihaila Gorbačova. Iako je zadržao svoje ime, predsednik Vrhovnog sovjeta je sada bio predsednik parlamenta, a ne šef države. Stvarne izvršne vlasti je zadržao Mihail Gorbačov.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Great Soviet Encyclopedia, 3rd edition, entry on "Verhovnый Sovet SSSR", available online here[mrtva veza]
- ^ Peter Lentini (1991) in: The Journal of Communist Studies, Vol. 7, No.1, pp. 69-94
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
