Vjazma

Koordinate: 55° 12′ 37″ S; 34° 17′ 06″ I / 55.210278° S; 34.285° I / 55.210278; 34.285
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Vjazma
Вязьма
Administrativni podaci
Država Rusija
Federalni okrugSredišnji FO
Oblast Smolenska oblast
RejonVjazemski rejon
Osnovanprvi pomen 1239.
Status grada1776.
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2014.54.754
 — gustina1.244,41 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate55° 12′ 37″ S; 34° 17′ 06″ I / 55.210278° S; 34.285° I / 55.210278; 34.285
Vremenska zonaUTC+4
Aps. visina255 m
Površina44 km2
Vjazma na karti Rusije
Vjazma
Vjazma
Vjazma na karti Rusije
Vjazma na karti Smolenske oblasti
Vjazma
Vjazma
Vjazma na karti Smolenske oblasti
Ostali podaci
Poštanski broj215100
Pozivni broj+7 48131
Registarska oznaka67
OKATO kod66 205 501
OKTMO kod66 605 101 001
Veb-sajt
www.mgorv.ru

Vjazma (rus. Вязьма) grad je u evropskom delu Ruske Federacije i administrativni centar Vjazemskog rejona smeštenog u istočnom delu Smolenske oblasti.

Prema proceni nacionalne statističke službe, u gradu je 2014. živelo 54.754 stanovnika.

Odlukom predsednika Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva od 27. aprila 2009. grad Vjazma je odlikovan zvanjem Grada slavne vojničke prošlosti (rus. Город воинской славы) zbog velikih zasluga njegovih stanovnika u otadžbinskim ratovima. Dan grada slavi se na Duhove.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Grad leži na obalama reke Vjazme na najvišem delu Smolenskog pobrđa, Vjazemskom pobrđu, na mestu gde reka Vjazma menja svoj pravac toka i skreće iz pravca juga ka severozapadu. Nalazi se na oko 165 km severoistočno od administrativnog centra oblasti, grada Smolenska, i na oko 210 km zapadno od glavnog grada zemlje Moskve.

Vjazma je važna železnička stanica na linijama Moskva—Smolensk i Toržok—Brjansk. Kroz grad prolazi Stari smolenski put koji je Moskvu povezivao sa Minskom i dalje sa Varšavom.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Bitka kod Vjazme 1812. između napoleonovih i ruskih trupa

U pisanim izvorima Vjazma se prvi put pominje 1239. godine kao naselje koje je pod upravu dobio sin tadašnjeg smolenskog knjaza Vladimira Rjurikoviča Andrej. U to vreme naselje je bilo u sastavu nezavisne Smolenske kneževine. Godine 1403. gotovo celokupna smolenska zemlja, pa tako i Vjazma postaje delom Velike Kneževine Litvanije i u njenim granicama ostaje sve do 1493. kada dolazi pod vlast Moskovske kneževine, a potom i Ruske Imperije (1612). Godine 1632. u gradu je podignuto utvrđenje „Veliki donji grad“ (rus. Большой нижний город) čiji ostaci i danas stoje.

Vjazma je od 21. oktobra 1654. do 10. februara 1655. bila rezidencija celokupnog državnog vrha Rusije. Naime, po povratku iz Smolenska sa vojskom, car Aleksej Mihajlovič je odlučio da ostane u Vjazmi pošto je u to vreme Moskva bila zahvaćena epidemijom kuge. Zajedno sa carem, u gradu je boravio i tadašnji patrijarh Nikon i sva državna svita, a za careve potrebe sagrađeno je i drveno utvrđenje.[1]

Tokom povlačenja napoleonovih trupa 1812. ruska vojska je upravo kod Vjazme nanela nekoliko teških poraza Francuzima, a u znak sećanja na te bitke u gradu su postavljena dva spomenika.

Sredinom XIX veka Vjazma je bila važan trgovački centar, a grad je bio čuven po svojim pekarama i zanatskim radnjama u kojima su se pravili razni slatkiši. U gradu je 30. avgusta 1869. otvorena Aleksandrovska muška klasična gimnazija, u to vreme najveća u celoj Smolenskoj guberniji.[2][3]

Kovanica Banke Rusije „Grad vojničke slave Vjazma“

Tokom Drugog svetskog rata Vjazma se nalazila na strateški važnoj bojišnici u vezi sa fašističkom Operacijom Tajfun čiji krajnji cilj je bilo zauzimanje Moskve. U jesen 1941. u okolini Vjazme je delovalo 37 divizija Crvene armije, 9 tenkovskih brigada, 31 artiljerijski puk sa ukupno oko 600.000 vojnika.[4] Grad je bio u okruženju, a zaključno sa oktobrom 1941. poginulo je skoro 400.000 sovjetskih vojnika i civila.[5][6] Grad je konačno okupiran od strane nemačkih trupa 7. oktobra 1941. godine. Nedugo po zauzimanju grada, Nemci otvaraju dva sabirna logora u koje su deportovani ratni vojni zarobljenici i brojni civili. Najveći logor se nalazio u hangarima nekadašnje mesne industrije. Prema procenama sovjetskih i ruskih državnih službi, u oba logora je tokom rata ubijeno između 70 i 80 hiljada ljudi.[7][8] Grad je oslobođen 12. marta 1943. godine. Grad je tokom rata gotovo do temelja porušen.

U znak sećanja na žrtve iz Drugog svetskog rata, na mestu masovne grobnice je 2009. otvoren memorijalni kompleks „Bogorodičino polje“, a gradu je dodeljeno službeno odlikovanje Grada slavne vojničke prošlosti (rus. Город воинской славы)[9][10]

Demografija[uredi | uredi izvor]

Prema podacima sa popisa stanovništva 2010. u gradu je živelo 57.100 stanovnika, dok je prema procenama za 2014. grad imao 54.754 stanovnika.[11]

Kretanja broja stanovnika
1897. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014.
15.600 31.883 44.145 51.728 59.022[12] 57.545[13] 57.101[14] 54.754

Poznati Vjazemljani[uredi | uredi izvor]

  • Julijana Vjazemska (stradala 1406) — hrišćanska svetiteljka, supruga kneza Simeona Mstislavoviča Vjazemskog;
  • Aleksandar Dargomižski (1813—1869) — ruski kompozitor
  • Pavel Grohovski (1899—1946) — ruski konstruktor aviona
  • Proslavljeni ruski književnik Mihail Bulgakov, inače lekar po profesiji, radio je kao lekar u Vjazmi od septembra 1917. do februara 1918. godine.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Виноградов И. П. Исторический очерк города Вязьмы с древнейших времён до XVII в. (включительно).
  2. ^ Вяземская Александровская гимназия.
  3. ^ Средние учебные заведения. Первая в России земская уездная гимназия. Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2014)
  4. ^ Россия и СССР в войнах XX века — Потери вооружённых сил. Архивирано на сајту Wayback Machine (8. април 2010)
  5. ^ На мемориале «Богородицкое поле» перезахоронены останки советских воинов — Смоленск 2.0
  6. ^ Московские дивизии народного ополчения.
  7. ^ Дулаг 184 — Лагерь военнопленных. Архивирано на сајту Wayback Machine (21. август 2019)
  8. ^ Немецкие лагеря для военнопленных во время Второй мировой войны.
  9. ^ Рязанский: Единороссы поздравляют жителей героической Вязьмы[мртва веза]
  10. ^ Смоленск и Смоленская область | Красная книга Смоленщины — Offline[мртва веза]
  11. ^ Оценка численности постоянного населения Смоленской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2014)
  12. ^ „Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 g. Čislennostь naličnogo naseleniя soюznыh i avtonomnыh respublik, avtonomnыh oblasteй i okrugov, kraёv, oblasteй, raйonov, gorodskih poseleniй i sёl-raйcentrov.”. Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 goda (na jeziku: ruski). Demoscope Weekly. 1989. Pristupljeno 4. 9. 2012. 
  13. ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). „Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012. 
  14. ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (2011). „Predvaritelьnыe itogi Vserossiйskoй perepisi naseleniя 2010 goda (Preliminarni rezultati nacionalnog popisa stanovništva 2010)”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2010 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vjazma na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вјазма&oldid=27109951”