Garsilaso de la Vega

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Garsilaso de la Vega
Portret Garsilasa de la Vege, nepoznati autor
Lični podaci
Datum rođenja(1498-02-15)15. februar 1498.
Mesto rođenjaToledo, današnja Španija,
Datum smrti14. oktobar 1536.(1536-10-14) (38 god.)
Mesto smrtiNica, današnja Francuska,
Naučni rad
Poznat poknjiževnom stvaralaštvu, uvođenju pastoralnog u špansku liriku, ekloge

Garsilaso de la Vega (Toledo, 15. februar između 1498. i 1503. godine – Nica, 14. oktobar 1536. godine)  bio je španski pesnik i vojnik tokom Zlatnog veka[1] u Španiji.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Garsilaso de la Vega rođen je u španskom gradu Toledu između 1498. i 1503. godine. Bio je sin Garsilasa de la Vege (rođen u XV veku, umire 8. septembra 1512. godine), višeg komandanta Leona u vojnom redu Santjago[2] i Sanće de Gusman, dame od Batresa i Kuerve. Njegov deda po očevoj strani, Pedro Suares de Figeroa, bio je plemić na dvoru Katoličkih kraljeva i sin rođene sestre prvog markiza od Santiljane.

Nakon očeve smrti, nastavlja da se školuje na španskom dvoru i 1519. godine upoznaje svog dobrog prijatelja, Huana Boskana[3]. Zahvaljujući ovom poznanstvu, Garsilaso je veoma počeo da ceni liriku valensijanskog pesnika Ausijasa Marka[4], koji je ostavio veliki trag na njegova dela.

1520. godine ulazi u vojnu službu kralja Karlosa I od Španije.

Naučio je pet jezika (španski, grčki, italijanski, latinski i francuski), umetnost mačevanja, kao i da svira citru[5], lautu i harfu.

Bio je deo pratnje Fadrikea Alvaresa de Toledo i Enrikesa, II vojvode od Albe de Tormes[6] kada je Karlos I ušao u Santander 1522. godine. Sledeće godine, ponovo je bio odlikovan od strane kralja; imenovan je članom reda Santjaga i gospodarem (šp. gentilhombre[7]) Kuće Burgonja, jednom od deset organizacija u službi krune koja je, zajedno sa Kućom Kastilje, činila grupu onih koji su najbliži vladaru.

Garsilaso nije zaboravljao važnost održavanja dobrih odnosa sa Kućom Alba, a 1523. godine, zajedno sa Fernandom Alvaresom od Toleda, budućim velikim vojvodom od Albe, učestvuje u kampanji Fuenterabije. To je bilo prijateljstvo koje se pokazalo kroz više Fernandovih intervencija u korist Garsilasa kod kralja.

Tokom narednih godina, Garsilaso se borio u Ratu kastiljanskih zajednica[8] i biva ranjen u jednoj od akcija. Takođe, učestvovao je i u odbrani svog rodnog grada 1522. godine. Kasnije, te iste godine, u pratnji Huana Boskana i Pedra Alvaresa od Toleda i Sunjige[9], budućeg vicekralja Napulja, odlazi u reljefne ekspedicije kojima su pokušali (i uspeli) da spreče pad Rodosa, koji je bio napadnut od strane Turaka; u ovoj ekspediciji on opet biva povređen, ali ovaj put ozbiljnije.

Po povratku u Španiju, biva odlikovan viteškim činom od strane reda Santjago, novembra 1523. godine, u crkvi Svetog Avgustina de Pamplona i 1524. godine se suprotstavlja Francuzima tokom opsade Fuenterabije.

Po povratku u Toledo, 1525. godine, ženi se Elenom de Sunjigom, damom donje Leonor, sestrom Karlosa I od Španije. Takođe, pre svog braka, dobija sina Lorensa Suaresa de Figeroa sa jednom običnom toledskom damom, Gijomar Kariljo[10]. Prema najnovijim, dokumentovanim i potpunim biografijama pesnika, potvrđuje se da život pesnika označavaju tri velike ljubavi:

  1. Magdalena de Gusman, njegova rođaka, monahinja, nelegitimna ćerka njegove tetke, donje Marije de Ribera, koja se u Garsilasovim delima pojavljuje kao Kamila u drugoj eklogi
  2. Gijomar Kariljo, koja se u delima pojavljuje kao Galatea u prvoj eklogi
  3. Beatris de Sa[11], druga supruga Pedra Lasa i Garsilasova snaha, poznata kao „najlepša žena rođena u Portugalu“, iako je njeno pojavljivanje kao Elise u Garsilasovim stihovima veoma diskutabilno.

Tada je počeo pisati svoje prve pesme prema estetici lirskog kancionera, što će uskoro odbaciti. Takođe, jedno vreme je službovao kao upravnik svog rodnog grada. Prekretnica u njegovom lirskom stvaralaštvu dogodila se jednog dana 1526. godine u Granadi, u vrtovima Heneralife i blizu palate, prema rečima Huana Boskana.

Te iste 1526. godine, povodom venčanja Karlosa I i Izabele od Portugala (Izabele Portugalske), u pratnji vladara kroz nekoliko španskih gradova, platonski se zaljubljuje u jednu portugalsku kraljičinu damu, Isabel Frejre[12], koja se u Garsilasovim stihovima pojavljivala pod anagramom Elise. Pomenuta dama se, takođe, pojavljivala u stihovima Garsilasovog prijatelja Fransiska Sa de Miranda[13], portugalskog pesnika i diplomate, pod imenom Selija. Jedna od teorija garsilasiste Marije del Karmen Vakero ističe, međutim, da bi ta Elisa mogla biti druga žena njegovog brata Pedra Lasa, prelepa Beatris de Sa, dama kraljevske krvi, slavljena od strane mnogih portugalskih pesnika.

Godine 1528. priznaje svog nelegitimnog sina svojim čitanjem svog testamenta u Barseloni i dodeljuje mu malu sumu novca za njegovo obrazovanje; Leta 1530. godine, Karlos I, posredovanjem kraljice Izabele, naručuje od Garsilasa zadatak koji je podrazumevao putovanje u Francusku i špijuniranje frontova za špansku krunu.

Uskoro se pridružuje intelektualnom životu grada koji se tada okreće oko Pontanove akademije[14] i postaje prijatelj s pesnicima kao što su Bernardo Taso[15] i Luiđi Tansilo[16], kao i književnim teoretičarima kao što su Antonio Sebastiani Minturno[17] i, posebno, Mario Galeota, pesnikom zaljubljenim u jednu neprijateljsku Napuljku. Tamo je, takođe, pronašao erazmistu[18] Huana de Valdesa[19].

Nakon što je 1534. godine imenovan guvernerom Riholesa, Garsilaso učestvuje u pohodu na Tunis 1535. godine i biva ozbiljno ranjen tokom jedne od bitaka kod zidina Tunisa. Kratko nakon toga izbija Italijanski rat 1536-1538. godine, treći rat Fransiska I od Francuske protiv Karla V (Karlosa I) i ekspedicija u kojoj je učestvovao 1536. godine kroz Provansu bila je poslednja Garsilasova ekspedicija. Tokom odbrane jednog od utvrđenja 1536. godine, Garsilaso biva ozbiljno povređen. Uz pomoć svog prijatelja Fransiska de Borhea[20], vojvode od Gandija[21], biva prebačen u Nicu, gde umire 14. oktobra 1536. godine i kasnije biva kanonizovan od strane katoličke crkve.

Književno stvaralaštvo[uredi | uredi izvor]

Garsilaso de la Vega nije napisao mnogo dela, ali njegov opus je veoma značajan. Njegov opus čine:

Glavna tema njegovog celokupnog pesničkog stvaralaštva je ljubav. Ona predstavlja duhovnu snagu koja oplemenjuje onog koji je gaji. Pojavljuje se i tema prijateljstva u nekoliko kompozicija. Ljubav ga najviše inspiriše. Koristi određene latinske izraze za motive u svojim pesmama, kao što su descriptio puealle[23], carpe diem, beatus ille[24], aurea mediocritas[25].

Garsilasov stil pisanja bio je otmen, jednostavan, nepretenciozan, koristio je ton blizak narodu, bio je sveden, ni u čemu nije preterivao, elegantan.

Takođe, Garsilaso de la Vega uvodi modu pastoralnog[26] u špansku liriku.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „El Siglo de Oro”. www.turismoalmagro.com. Pristupljeno 2018-12-11. 
  2. ^ „Real Consejo de las Ordenes Militares. Siglos XIX - XX”. www.ordenesmilitares.es. Arhivirano iz originala 05. 01. 2019. g. Pristupljeno 2018-12-11. 
  3. ^ „Juan Boscán | Spanish poet”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-12-11. 
  4. ^ „Ausiàs March”. www.visat.cat (na jeziku: katalonski). Pristupljeno 2018-12-11. 
  5. ^ „Ancient Greek Instruments”. homoecumenicus.com. Pristupljeno 2018-12-11. 
  6. ^ „Títulos Nobiliarios y Grandezas - Trámites y gestiones personales - Ministerio de Justicia”. www.mjusticia.gob.es (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 11. 02. 2021. g. Pristupljeno 2018-12-11. 
  7. ^ „Diccionario Enciclopédico Hispano-Americano”. www.filosofia.org. Pristupljeno 2018-12-11. 
  8. ^ „Los Comuneros de Castilla, en el siglo XVI: la semilla de un sentimiento”. 27. 4. 2007. Arhivirano iz originala 27. 04. 2007. g. Pristupljeno 2018-12-11. 
  9. ^ „Chi era Don Pedro ?”. www.palazzotoledo.comune.pozzuoli.na.it. Pristupljeno 2018-12-11. 
  10. ^ „María del Carmen Vaquero, "Doña Guiomar Carrillo: La desconocida amante de Garcilaso”. parnaseo.uv.es. Pristupljeno 2018-12-11. 
  11. ^ [http://parnaseo.uv.es/Lemir/Revista/Revista7/BEATRIZ.htm „MAR�A DEL CARMEN VAQUERO SERRANO, Do�a Beatriz de S�, La Elisa posible de Garcilaso. Revista Lemir n. 7 (2003)”]. parnaseo.uv.es. Pristupljeno 2018-12-11.  replacement character u |title= na poziciji 4 (pomoć)
  12. ^ parnaseo.uv.es (PDF) http://parnaseo.uv.es/Lemir/Revista/Revista16/01_Vaquero_Carmen.pdf. Pristupljeno 2018-12-11.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  13. ^ „Francisco de Sá de Miranda | Portuguese author”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-12-11. 
  14. ^ „Accademia”. Accademia Pontaniana (na jeziku: italijanski). Pristupljeno 2018-12-11. 
  15. ^ „Bernardo Tasso | Italian courtier and poet”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-12-11. 
  16. ^ „Elfinspell: Luigi Tansillo 1510-1568, Poem, Italian text and English translation with biographical Notes by Lorna de' Lucchi, from An Anthology of Italian Poems 13th-19th century: sonettos; poetry, Medieval, Renaissance, Modern Italian Poetry, literature, works of the poets and authors, online text; 15th 16th century poetry, literature”. www.elfinspell.com. Pristupljeno 2018-12-11. 
  17. ^ revistadeliteratura.revistas.csic.es http://revistadeliteratura.revistas.csic.es/index.php/revistadeliteratura/article/viewFile/64/70. Pristupljeno 2018-12-11.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  18. ^ „Manuel de la Fuente Merás, El Erasmismo en la España Imperial, El Catoblepas 42:11, 2005”. nodulo.org. Pristupljeno 2018-12-11. 
  19. ^ Juan de Valdés (na jeziku: španski), 05. 04. 2018, Pristupljeno 29. 11. 2018 
  20. ^ „Saint Francis Borgia | Jesuit superior general”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-12-11. 
  21. ^ Valenciana, Generalitat (2002). „Biblioteca Valenciana Digital”. bivaldi.gva.es (na jeziku: va). Arhivirano iz originala 14. 05. 2020. g. Pristupljeno 2018-12-11. 
  22. ^ „Égloga”. Concepto de - Definición de (na jeziku: španski). 7. 7. 2016. Pristupljeno 2018-12-11. 
  23. ^ Muñiz, Maria De Las Nieves Muñiz. „La descriptio puellae: tradición y reescritura”. El texto infinito. Reescritura y tradición en la Edad Media y el Renacimiento, ed. Al c. De Cesc Esteve, Salamanca, SEMYR, 2014 (na jeziku: engleski). 
  24. ^ „BEATUS ILLE”. Cultura Clásica 4º ESO (na jeziku: španski). 24. 11. 2007. Pristupljeno 2018-12-11. 
  25. ^ Infopédia. „Artigo de apoio Infopédia - Aurea Mediocritas”. Infopédia - Dicionários Porto Editora (na jeziku: portugalski). Pristupljeno 2018-12-11. 
  26. ^ „Novela pastoril”. www.cervantesvirtual.com. Pristupljeno 2018-12-11. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Pavlović-Samurović, Ljiljana; Soldatić, Dalibor (1985). Španska književnost 1 (srednji vek i renesansa). Sarajevo: Svjetlost, Beograd: Nolit.
  • Creel, Bryant. "Garcilaso de la Vega". Dictionary of Literary Biography, Volume 318: Sixteenth-Century Spanish Writers. A Bruccoli Clark Layman Book. Edited by Gregory B. Kaplan, University of Tennessee. Gale, 2005. pp. 62–82.
  • Braschi, Giannina. “La metamorfosis del ingenio en la Egloga III de Garcilaso." Revista Canadiense de Estudios Hispanicos, 4.1, 1979.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Garsilaso de la Vega na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гарсиласо_де_ла_Вега&oldid=25949782”