Izviđači

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Izviđači
zvaničan logo izviđača
OsnivačRobert Baden Pauel
Datum osnivanja1907.
LokacijaUjedinjeno Kraljevstvo
Broj volontera28 miliona

Izviđači (skauti) su organizacija dece, mladih i odraslih. Osnovni cilj izviđačke organizacije jeste vaspitanje i obrazovanje dece i omladine kroz igru i boravak u prirodi. Savez izviđača Srbije je otvoren za sve, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost, rasu, uzrast, pol, političko opredeljenje, kulturu... Član Saveza izviđača može biti svaki građanin ili stanovnik Republike Srbije koji ima 7 i više godina.

Opis[uredi | uredi izvor]

Izviđači su pokret za decu i mladež, a u ostvarivanju ciljeva i programa im pomažu odrasli članovi organizacije. Izviđači se pretežno bave upoznavanjem prirode, druženjem (socijalizacijom dece) i učenjem korisnih veština koje im mogu pomoći u budućem životu kako u civilizovanom svetu, tako i u divljini.

Važnija znanja koja izviđači usvajaju su: orijentacija na karti i u prirodi, topografija, upoznavanje biljnog i životinjskog sveta, čvorovi, putni znakovi, izviđačke pesme, društvene igre u prirodi i zatvorenom prostoru, pionirstvo, signalizacija, prva pomoć, sportovi (npr. izviđački sportovi kao što su: otimanje marame, skautbol, tronogo trčanje) i drugo. Postoje i otvorena takmičenja orijentacijskog tipa i s tzv. olimpijskim disciplinama. Skautbol je jedna od najpopularnijih disciplina, u Hrvatskoj čak i postoji liga takmičenja.

Izviđači su nastali 1907. godine u Velikoj Britaniji od strane Roberta Badena Pauela, a u Srbiji je ovu organizaciju osnovao Dr Miloš Đ. Popović 1911. godine.

Vođe iskazuju dobrodošlicu mladom izviđaču, mart 2010, Meksiko Siti

Izviđaštvo dopunjuje školu i porodicu u stvarima koje su za njih neizvodive. Izviđaštvo otkriva svet izvan zidova učionice, potiče želju za istraživanjem, otkrivanjem i znanjem. Izviđač aktivno primenjuje svoje znanje i nesebično ga deli s drugima.

Izviđaštvo je pokret “uvek u pokretu”. Prilagođava se uslovima, mestu i potrebama. Izviđaštvo je način života. Izviđaštvo pruža starijima mogućnost da pomognu mladima. To je put k boljem razumevanju među generacijama. U radu s mladima odrasli stiču iskustva i znanja koja im pomažu u ličnom razvoju. Pomoć mladim ljudima u izgradnji vlastitog fizičkog, intelektualnog, društvenog i duhovnog života, kroz zabavu i razonodu. Izviđaštvo ne poznaje granice rase, svetonazora ili vere, u skladu s načelima svog osnivača Roberta Badena Pauela.

Odluku o pristupanju i ostanku donose mladi sami, a na osnovu brojnih i zanimljivih programa. Izviđači ne predstavljaju niti jednu političku stranku ili organizaciju. Ipak, izviđači se aktivno uključuju u rad za dobrobit zajednice, društva i domovine. Od svog osnivanja 1907. godine izviđaštvo nikad nije prestalo da raste. Danas ima više od 28 miliona članova - dečaka i devojčica, mladića i devojaka, u 216 država i teritorija. U poslednjih 20 godina izviđački pokret je udvostručio svoje članstvo. Veliki broj novih članova nalazi se u tranzicijskim zemljama. Izviđački pokret doprinosi razvoju demokratije i civilnog društva.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Kamen na ostrvu Braunsi u spomen na prvi izviđački kamp

Podstrek za nastanak izviđačkog pokreta bila je publikacija Izviđanje za dečake iz 1908. godine koju je napisao Robert Bejden-Pouel.[1][2] Tokom boravka u Čarterhausu, jednoj od najpoznatijih javnih škola u Engleskoj, Bejden-Pouel je bio zainteresovan za aktivnosti u otvorenom prostoru.[3] Kasnije, kao vojni oficir, Bejden-Pouel je bio smešten u Britanskoj Indiji tokom 1880-ih, gde se bavio vojnim izviđanjem, i 1884. godine je objavio rad Rekonesens i izviđanje (engl. Reconnaissance and Scouting).[4]

Godine 1896, Baden-Pauel je poslat u region Matableland na Južnoj Rodeziji (sada Zimbabve) kao šef štaba generala Frederika Karingtona tokom Drugog matabelskog rata. Juna 1896. je u Africi upoznao i započeo doživotno prijateljstvo sa Frederikom Raselom Bernamom, šefom izviđača Britanske armije u Africi, američkog porekla.[5][6] Ovo je bilo formativno iskustvo za Bejden-Pouela, ne samo zato što je uživao u komandovanju izviđačkim misijama na neprijateljskoj teritoriji, već i zato što su mnoge njegove kasnije izviđačke ideje nastale ovde.[7] Tokom zajedničkih izviđačkih patrola na brdima Matoba, Bernam je uvećao Bejden-Pouelove veštine opstanka u šumama, inspirišući ga da proizađe sa programom i kodeksom časti, koji su kasnije objavljeni u delu Izviđanje za dečake.[8][9] Aktivnosti praktikovane među pograničnim pripadnicima američkog Divljeg zapada i domorodačkim narodima Amerike bile su uglavnom malo poznate Britanskoj vojsci, ali dobro poznate američkom izviđaču Bernamu.[5] Te veštine su na kraju postale osnovom onoga što se danas naziva izviđaštvom, osnovom izviđanja. Obojica su prepoznala da su se ratovi u Africi znatno menjali i da se britanska vojska morala prilagoditi; te su tokom zajedničkih izviđačkih misija Bejden-Pouel i Bernam diskutovali koncept širokog programa obuke u izviđanju za mladiće, koji bi bio bogat istraživanjem, praćenjem, terenskim veštinama i samodovoljnošću.[10] Tokom boravka na Matobo brdima Bejden-Pouel je započeo da nosi svoj prepoznatljivi kampnjski šešir,[11] poput onog koji je nosio Bernam, a nabavio je svoj kudu rog, ndebelski ratni instrument koji je kasnije svakog jutra koristio na ostrvu Braunsi za buđenje prvih izviđača, i za pozivanje na zajedniljku nastavu.[12][13][14]

Članstvo[uredi | uredi izvor]

Top 20 zemalja sa izviđačima i vodičima, poređane prema ukupnom broju i muških i ženskih članova svih organizacija.[n.b. 1].[15][16][17]
Zemlja Članstvo[18][19] Učešće
stanovništva 		Uvedeni
izviđači 		Uvedeno
vođenje
Indonezija 17,100,000 7.2% 1912 1912
SAD 7,500,000 2.4% 1910 1912
Indija 4,150,000 0.3% 1909 1911
Filipini 2,150,000 2.2% 1910 1918
Tajland 1,300,000 1.9% 1911 1957
Bangladeš 1,050,000 0.7% 1920 1928
Ujedinjeno Kraljevstvo 1,000,000 1.6% 1907 1909
Pakistan 575,000 0.3% 1909 1911
Kenija 480,000 1.1% 1910 1920
Južna Koreja 270,000 0.5% 1922 1946
Nemačka[n.b. 2] 250,000 0.3% 1910 1912
Uganda 230,000 0.6% 1915 1914
Italija[n.b. 3] 220,000 0.4% 1910 1912
Kanada 220,000 0.7% 1908 1910
Japan 200,000 0.2% 1913 1919
Francuska[n.b. 4] 200,000 0.3% 1910 1911
Belgija[n.b. 5] 170,000 1.5% 1911 1915
Poljska[n.b. 6] 160,000 0.4% 1910 1910
Nigerija 160,000 0.1% 1915 1919
Hongkong 160,000 2.3% 1914 1916
  1. ^ Puna tabela na Lista članova svetske organizacije izviđača.
  2. ^ Uključujući 90,000 nesvrstanih izviđača i vodiča, vidi Izviđači u Nemačkoj
  3. ^ Uključujući 30,000 nesvrstanih izviđača i vodiča, vidi Izviđači u Italiji
  4. ^ Uključujući 60,000 nesvrstanih izviđača i vodiča, vidi Izviđači u Francuskoj
  5. ^ Uključujući 5,000 nesvrstanih izviđača i vodiča, vidi Izviđači u Belgiji
  6. ^ Uključujući 20,000 nesvrstanih izviđača i vodiča, vidi Izviđači u Poljskoj

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Baden-Powell, Robert (1908). Scouting for Boys: A Handbook for Instruction in Good Citizenship. London: H. Cox. ISBN 978-0-486-45719-2. 
  2. ^ „Scouting Founded”. Order of the Arrow, Boy Scouts of America. Pristupljeno 29. 9. 2014. 
  3. ^ West, James E.; Lamb, Peter O. (1932). He-who-sees-in-the-dark; the Boys' Story of Frederick Burnham, the American Scout. illustrated by Lord Baden-Powell. New York: Brewer, Warren and Putnam; Boy Scouts of America. str. 138. 
  4. ^ Baden-Powell, Robert (1884). Reconnaissance and scouting. A practical course of instruction, in twenty plain lessons, for officers, non-commissioned officers, and men. London: W. Clowes and Sons. OCLC 9913678. 
  5. ^ a b Burnham, Frederick Russell (1926). Scouting on Two Continents. Doubleday, Page & company. OCLC 407686. 
  6. ^ Lott, Jack (1981). „Chapter 8. The Making of a Hero: Burnham in the Tonto Basin”. Ur.: Boddington, Craig. America – The Men and Their Guns That Made Her Great. Petersen Publishing Co. str. 90. ISBN 978-0-8227-3022-4. 
  7. ^ Proctor, Tammy M. (jul 2000). „A Separate Path: Scouting and Guiding in Interwar South Africa”. Comparative Studies in Society and History. 42 (3): 605—631. ISSN 0010-4175. JSTOR 2696647. OCLC 1564563. doi:10.1017/S0010417500002954. 
  8. ^ DeGroot, E.B. (jul 1944). „Veteran Scout”. Boys' Life. Boy Scouts of America: 6—7. 
  9. ^ Baden-Powell, Robert (1908). Scouting for Boys: A Handbook for Instruction in Good Citizenship. London: H. Cox. xxiv. ISBN 978-0-486-45719-2. 
  10. ^ van Wyk, Peter (2003). Burnham: King of Scouts. Trafford Publishing. ISBN 978-1-4122-0028-8. Arhivirano iz originala 02. 08. 2010. g. Pristupljeno 25. 07. 2020. 
  11. ^ By a happy co-incidence, these hats were already called "Boss of the Plains" hats—or "B-P hats" for short
  12. ^ Jeal, Tim (1989). Baden-Powell. London: Hutchinson. ISBN 978-0-09-170670-8. 
  13. ^ Orans, Lewis P. „The Kudu Horn and Scouting”. PineTree Web. Arhivirano iz originala 01. 03. 2017. g. Pristupljeno 28. 7. 2010. 
  14. ^ Forster, Reverend Dr. Michael. „The Origins of the Scouting Movement” (DOC). Netpages. Pristupljeno 2. 10. 2007. 
  15. ^ Scouting 'round the World. Facts and Figures on the World Scout Movement (11th izd.). World Organization of the Scout Movement. 1990. ISBN 978-2-88052-001-4. 
  16. ^ Scouting 'round the World. Le scoutisme à travers le monde (11th izd.). World Scout Bureau. 1979. ISBN 978-2-88052-001-4. 
  17. ^ Trefoil Round the World (11th izd.). World Association of Girl Guides and Girl Scouts, World Bureau. 1997. ISBN 978-0-900827-75-4. 
  18. ^ „Triennal review: Census as at 1 December 2010” (PDF). World Organization of the Scout Movement. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 8. 2012. g. Pristupljeno 13. 1. 2011. 
  19. ^ „Our World”. World Association of Girl Guides and Girl Scouts. 2006. Arhivirano iz originala 7. 6. 2015. g. Pristupljeno 7. 12. 2006. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • László Nagy, 250 Million Scouts, The World Scout Foundation and Dartnell Publishers, 1985
  • World Organization of the Scout Movement, Scouting 'round the World. Facts and Figures on the World Scout Movement. 1990 edition. ISBN 2-88052-001-0
  • Block, Nelson R.; Proctor, Tammy M. (2009). Scouting Frontiers: Youth and the Scout Movement's First Century. Cambridge, UK: Cambridge Scholars Publishing. ISBN 978-1-4438-0450-9. 
  • World Association of Girl Guides and Girl Scouts, World Bureau, Trefoil Round the World. 11th ed. 1997. ISBN 0-900827-75-0
  • Webster, Linden Bradfield. „Linden Bradfield Webster's Reminiscences of the Siege of Mafeking”. Military History Journal. 1 (7). 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Izviđači na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Извиђачи&oldid=27672776”