Insekti u književnosti

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Knjiga Pozorište insekata, Tomasa Mafeta iz 1634. godine.

Insekti u književnosti su se pojavljivali od klasičnih vremena do danas, što je aspekt njihove uloge u kulturi uopšte. Insekti predstavljaju i pozitivne kvalitete kao što su saradnja i naporan rad, i negativne kao što je pohlepa.

Među pozitivnim osobinama, mravi i pčele predstavljaju marljivost i saradnju od Knjige poslovica i Ezopovih basni do priča Beatriks Poter. Insekti, uključujući i viline konjice, koji simbolizuju harmoniju sa prirodom, dok je leptir u japanskom haikuu predstavljao sreću u proljeće, kao i dušu umrle osobe.

Insekti su podjednako korišćeni zbog svoje neobičnosti i vanzemaljskih kvaliteta, sa džinovskim osama i inteligentnim mravima koji prijete ljudskom društvu u naučnofantastičnim pričama. Skakavci su predstavljali pohlepu, a bukvalnije kugu i uništenje, a takođe su ukazivali na nepromišljenost, dok se muva koristila za označavanje smrti i propadanja. Obadi su se od klasičnih vremena koristili za prikazivanje mučenja, pojavljujući se u Eshilovom komadu i ponovo u dramama Viljema Šekspira — „Kralj Lir“ i „Antonije i Kleopatra“; komarci imaju sličnu reputaciju.

Pregled[uredi | uredi izvor]

Insekti igraju važnu ulogu u oko stotinu romana i stotinu kratkih priča u engleskoj književnosti.[1] Koriste se za prikazivanje pozitivnih i negativnih kvaliteta, najčešće negativnih, uključujući zarobljavanje, peckanje, grabež i rojenje. Uobičajeni su u fantaziji, a posebno u naučnoj fantastici, često kao zemaljski ili vanzemaljski zlikovci.[2] Detektivski romani ponekad koriste insekte kao neočekivano oružje za ubistvo. Muva na zidu se koristi kao voajer da priča erotske priče u knjizi Ričarda Čopinga — „Muva“[3] i anonimnoj „Autobiografiji buve“.[4] Franc Kafka je koristio neobičnost metamorfoze insekata u svojoj pripovjetci „Preobražaj“ (njem. Die Verwandlung),[5] kao i nekoliko autora od tada.[6]

Pozitivni kvaliteti[uredi | uredi izvor]

Marljivost i saradnja[uredi | uredi izvor]

Cvrčak i mravi, iz Ezopove basne: sliku naslikao Milo Vinter, 1888–1956.

Antropomorfizovani mravi su često korišćeni u bajkama, dječijim pričama i vjerskim tekstovima da bi predstavili marljivost i zajednički napor.[7] U „Knjizi poslovica“, mravi se smatraju dobrim primjerom za ljude za njihov trud i saradnju. Isto je učinio i Ezop u svojoj basni „Cvrčak i mravi“, u kojoj se govori o cvrčku koji provodi proljeće i ljeto pjevajući i svirajući, dok su mravi radili da bi skupili hranu za zimu. Kada je zima došla i snijeg napadao, cvrčak je morao da moli mrave za malo hljeba, što su mravi odbili govoreći mu da sada igra i pjeva, dok traje zima kad već ranije nije mislio o hrani.[8][9] Neki moderni autori su koristili mrave da komentarišu odnos između društva i pojedinca, kao na primjer Robert Frost u svojoj pjesmi „Departmental” i Terens Herbert Vajt u njegovom fantazijskom romanu „Nekadašnji i budući kralj“.[10]

Ilustrovana knjiga za djecu Beatriks Poter iz 1910. — „Priča o gospođi Titlmaus“, prikazuje užurbanog bumbara — Babbity Bumble i njeno leglo.[11]

„Džugnla skakavaca“ je pripovjetka za mlade, koju je 2014. godine napisao Endru Anselmo Smit,[12] dok je djelo „Žena koja je voljela insekte“, japanska priča iz 20. vijeka, jedna od deset kratkih priča iz kolekcije Cucumija Monogatorija.[13]

Harmonija sa prirodom[uredi | uredi izvor]

Irski pjesnik — Vilijam Batler Jejts, napisao je „Jezersko ostrvo Inisfri“ (1888), sa dvostihom medonosne pčele: „devet redova pasulja ću imati tamo, košnicu za pčelu, / I živjeti sam na proplanku bučnih pčela“, dok je živio u Bedford Parku, u Londonu.[14]

Ilustracija bumbara Babbity Bumble iz knjige Beatriks Poter — „Priča o gospođi Titlmaus“, 1910.

Lafkadio Hern je u svojoj knjizi „Japanski spisak“ iz 1901. napisao da su japanski pjesnici stvorili haikue o vilinim konjicima „gotovo onoliko koliko i samih vilinih konjica ima u ranu jesen“.[15] Pjesnik Macuo Bašo (1644–1694), napisao je haiku „Grimizni konj“, u kojem piše: „mahuna bibera / dodaj dva para krila, i pogledaj / juri vilin konjic“, povezujući jesenje doba sa vilinim konjicem.[16] Hori Bakusui (1718–1783) je na sličan način napisao haiku „Obojen je u / Bojom jesenjih dana, / O crveni vilin konjic.“[15]

Pjesnik Alfred Tenison, opisao je vilinog konjica koji cijepa svoju staru kožu i izvija blistavu metalik plavu poput „safirne verižnjače“ u svojoj pjesmi „Dva glasa“ iz 1842. godine, sa stihovima „Unutrašnji impuls razdire veo / Njegove stare ljuske: od glave do repa / Izašle su prozirne ploče od safirne verižnjače."[17]

Romanopisac Herbert Ernest Bejts, opisao je brzi, okretni let vilinih konjica u svojoj publicističkoj knjizi iz 1937. godine — „Niz rijeku“:[18][19]

Jednom sam vidio beskrajnu povorku, tik iznad oblasti lokvanja, malih safirnih vilinih konjica, neprekidnu igru plave gaze preko snežnog cvijeća iznad staklene vode. Sve je bilo ograničeno, na prave viline konjice, na jedan mali prostor. Bilo je to neprekidno okretanje i vraćanje, beskrajno jurenje, pozicioniranje, udaranje i lebdenje, tako brzo da se često gubilo na sunčevoj svjetlosti.[20]

Duhovni svijet[uredi | uredi izvor]

Japanska cuba sa vilinim konjicom, 1931: Šibuiči u zlatu i srebru, muzej umjetnosti Valters

U tradicionalnoj Navaho religiji, Velika Muva je važno duhovno biće,[21][22] a Liland Klinton Vajman je u svojoj knjizi napisao: „Skoro svaki element u univerzumu može biti personalizovan na taj način, pa čak i najmanji od njih, kao što su sićušna vjeverica i oni mali insekti pomagači i mentori božanstva i čovjeka u mitovima, Velika muva (Dǫ'soh) i sazrijevač (kukuruzna buba) djevojka ('Anilt'ánii 'At'ééd), neophodne su za harmoničnu ravnotežu univerzuma kao i veliko Sunce.[23]

Esej „Leptiri”, Lafkadija Herna analizira tretman leptira u japanskoj književnosti, kako u prozi tako i u poeziji. On napominje da se tamo često aludira na kineske priče, kao što je jedna o mladoj ženi koju su leptiri smatrali cvijetom. Od kratkih japanskih haiku pjesmama o leptirima od 17 slogova, on je preveo 22, uključujući i jednu od haiku majstora Macuo Bašoa, u kojoj se kaže da leptir sugeriše sreću u proljeće, sa stihovima: „Probudi se! Probudi se! leptir“. Druga poredi oblik leptira sa japanskom svilenom gornjom haljinom, haori, koja se „skida“, dok se u trećoj kaže da izgledaju kao djevojčice od „oko sedamnaest ili osamnaest godina“. Hern je takođe prepričao staru priču o čovjeku koji umire posle 50 godina sam, a sve to vrijeme svakodnevno je oplakivao svoju dragu Akiko. Dok je umirao, „veoma veliki bijeli leptir je ušao u sobu i sjeo na jastuk bolesnika“. Čovjek se smije u smrti. „Onda je to morala biti Akiko!“, kaže starica koja ga je poznavala.[24]

Negativni kvaliteti[uredi | uredi izvor]

Čudna i vanzemaljska bića[uredi | uredi izvor]

Alisa upoznaje gusjenicu. Ilustracija Džona Tenijela u knjizi Luisa Kerola iz 1865. — Alisa u zemlji čuda.

Insekti su više puta korišćeni u literaturi kao čudna ili vanzemaljska bića. Ser Džon Tenijel je nacrtao čuvenu ilustraciju Alise u susretu sa gusjenicom u knjizi Alisa u zemlji čuda, koju je napisao Luis Kerol 1865.[25] Gusjenica sjedi na pečurci i puši lulu za nargilu; slika se može tumačiti kao da pokazuje ili prednje noge larve ili da sugeriše lice sa izbočenim nosom i bradom.[26] Herbert Džordž Vels je pisao o inteligentnim mravima koji uništavaju ljudska naselja u Brazilu i ugrožavaju ljudsku civilizaciju u svojoj naučnofantastičnoj priči iz 1905. godine, “Carstvo mrava”,[27] a pisao je o džinovskim osama u svom romanu “Hrana bogova i kako je došla na Zemlju”. iz 1904. godine:[28]

Poletio je, uvjeren je, na jardu od njega, udario u zemlju, ponovo se podigao, ponovo se spustio možda tridesetak jardi dalje, i prevrnuo se izvijajući se tijelom i ubadao je i naprijed i nazad u poslednjoj agoniji. Ispraznio je oba punjenja u nju prije nego što se usudio da priđe. Kada je došao da izmjeri stvar, otkrio je da je široka dvadeset sedam i po inča u širokim otvorenim krilima, a njen ubod je bio dugačak tri inča. ... Dan kasnije, biciklista je vozio niz brdo između Sevenoaksa i Tonbridža, za dlaku je izbjegao da pregazi ove divove koji su puzali preko puta.[28]

Godine 1917. autor priče o duhovima — Aldžernon Blekvud, napisao je knjigu „Egipatski stršljen“, o zvijeri istovremeno alarmantnoj i lijepoj: „iz daljine je ispitao ovaj upad đavola. Bio je miran i veoma tih. Bio je divno napravljen, i prije i iza. Krila su mu bila sklopljena na njegovom strašnom tijelu. Iz njega su virile dugačke, vijugave stvari, zašiljene poput iskušenja, takođe i bodljikave. Bilo je otrova, a ipak blagodati, u njegovom izvrsnom izgledu.“ Priča suprotstavlja reakcije na prijetnje crkvenjaka, velečasnog Džejmsa Miligana, i „razvratnog“ gospodina Malinsa.[29]

Knjiga „Osa“, pisca naučne fantastike, Erika Frenka Rasela iz 1957. ima svog protagonista, Džejmsa Mourija, kao teroristi „ose“, malu ali smrtonosnu ljudsku silu usred Sirijanskog carstva.[30]

Pohlepa[uredi | uredi izvor]

Pošasti skakavaca se pominju u literaturi kroz istoriju. Stari Egipćani su rezbarili skakavce na grobnicama u periodu od 2470. do 2220. godine prije nove ere, a razorna kuga se pominje u Knjizi izlaska u Bibliji, koja se dogodila u Egiptu oko 1300. godine prije nove ere.[31][32] Pošasti skakavaca se takođe pominju u Kuranu.[33]

Knjiga za djecu Erika Karla — „Veoma gladna gusjenica“, prikazuje larvu kao izuzetno gladnu životinju.[26][34]

Samovažnost[uredi | uredi izvor]

„Drski insekt“ je grupa od pet basni, koje se ponekad pripisuju Ezopu, u vezi sa insektom koji može da bude muva, komar ili buva, i koji se nadima da bi izgledao važan.[35]

Smrt i propadanje[uredi | uredi izvor]

Otisak na drvetu „Muve i mazge“ iz Ulmskog izdanja Štajnhovelove zbirke Ezopovih basni iz 1464. godine. To je jedna od pet verzija Drskih insekata.

U biblijskoj četvrtoj pošasti Egipta, bila su stvorenja sposobna da nanesu štetu ljudima i stoci, a bila su usmjerena samo protiv Egipćana i nisu uticala na Izraelce.[36][37] Mnogi izvori navode da su ta stvorenja bila muve.[38][39]

Mijagros je bio bog u grčkoj mitologiji koji je tjerao muve tokom prinošenja žrtava Zevsu i Atini; Zevs je poslao muvu da ugrize Pegaza, zbog čega je Belerofont pao nazad na Zemlju kada je pokušao da zajaše krilatog konja do planine Olimp.[40]

Pjesma Emili Dikinson iz 1855. „Čula sam zujanje muve kada sam umrla“, odnosi se na muve u kontekstu smrti, gdje muve predstavljaju tranziciju između života i smrti.[41] U romanu Vilijema Goldinga iz 1954. — Gospodar muva, muva je simbol djece, koja se nađu na usamljenom ostrvu u Pacifičkom okeanu nakon pada aviona i biraju svoga vođu.[42]

Lakomislenost[uredi | uredi izvor]

U jednoj od Ezopovih basni — „Cvrčak i mravi“, mravi vrijedno radi celo ljeto, dok se cvrčak igra. Zimi, mravi su spremni, ali lakomisleni cvrčak gladuje.[43] Kratka priča Samerseta Moma — „Mrav i skakavac“, istražuje simboliku basne putem složenog kadriranja.[44]

Nevjernost[uredi | uredi izvor]

Druge ljudske slabosti, osim nepromišljenosti, postale su identifikovane sa ponašanjem skakavca.[45] Nevjerna žena (koja skače od muškarca do muškarca) je „skakavac“ u pripovijetki Antona Čehova iz 1892.[46] kao i u filmovima Samsona Samsonova — „Skakavac“ (1955) i filmu Džerija Pariza iz 1970. zasnovanom na osnovu te priče.[47][48][49]

Mučenje[uredi | uredi izvor]

Starogrčki dramski pisac Eshil u svojim poemama koristi obade koji juri i muči Iju, djevojku povezanu sa mjesecom, koju neprestano posmatraju oči pastira Argusa, povezanog sa svim zvijezdama: „Io: Ah! Ha! Opet žaoka, ubod, ubod obada! O zemljo, zemljo, sakrij se, šuplji oblik — Argus — ta zla stvar — stooka." Vilijam Šekspir, inspirisan Eshilom, koristi lik Toma o'Bedlama u Kralju Liru, „kojeg je zli đavo vodio kroz vatru i kroz plamen, kroz brod i vir, kroz blato i močvaru“, izbezumljenog stalnom potjerom.[50] U tragediji Antonije i Kleopatra, Šekspir na sličan način upoređuje Kleopatrin brzopleti odlazak sa bojnog polja u Akcijumu sa odlaskom krave koju juri obad, napisavši: Povjetarac (obad) na njoj, kao krava u junu / podiže jedra i leti“, gde „jun“ može da aludira ne samo na mjesec, već i na boginju Junonu koja muči Iju; a krava zauzvrat može aludirati na Iju, koja se transformisala u kravu u Ovidijevom epu „Metamorfoze“.[51]

„Zašto komarci mrze dim“, ilustracija, J. V. Ferguson Kenedi, u knjizi „U vladavini kojota“, 1905.[52]

Ljekar i prirodnjak — Tomas Mafet je pisao da obad „nosi pred sobom veoma tvrd, krut i dobro zbijen ubod, kojim probija volovsku kožu; on je u modi kao velika muva, i primorava zvijeri iz straha od njega samo da se usprave do stomaka u vodi, ili da se odvezu na šumske strane, hladne hladovine i mjesta gde vjetar duva.“[53] „Plavi rep“ je istoimena pjesma u kojoj se govori o obadu sa plavo-crnim stomakom koji je uobičajen za jugoistočni dio Sjedinjenih Država.[54]

Komarci su bili dio usmenog predanja, pa čak i ispričanih viceva, a iz folklora koji izgovara porijeklo komarca i prikazuje njegovu vezu sa „čudovištem koje sisa krv“, napisano je i ilustrovano savremeno djelo.[55] Tlingitska legenda „Kako su nastali komarci“, izražava beskrajnu muku koju je komarac zadao.[56]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Berenbaum, May (21. 5. 2013). „The best books on Bugs”. fivebooks.co. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  2. ^ Berenbaum, May (14. 11. 2018). „How Insects Inspire the Look of Sci-Fi and Fantasy Films”. entomologytoday.org. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  3. ^ „The Fly”. goodreads.com. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  4. ^ de Rhodes, Stanislas (21. 5. 2013). „The Autobiography Of A Flea”. harpercollins.com. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  5. ^ de Rhodes, Stanislas (21. 10. 2015). „Franz Kafka Says the Insect in The Metamorphosis Should Never Be Drawn; Vladimir Nabokov Draws It Anyway”. openculture.com. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  6. ^ Hogue, Charles (1987). „Cultural Entomology”. Annual Review of Entomology. Insects.org. 32: 181—199. doi:10.1146/annurev.en.32.010187.001145. Arhivirano iz originala 17. 6. 2012. g. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  7. ^ „Vol 4, Book 54, Number 536”. Sahih Bukhari. Arhivirano iz originala 18. 8. 2000. g. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  8. ^ [Kuran 27:18]
  9. ^ Deen, Mawil Y. Izzi (1990). „Islamic Environmental Ethics, Law, and Society” (PDF). Ur.: Engel, J.R.; Engel, J.G. Ethics of Environment and Development. Bellhaven Press. Arhivirano iz originala 14. 7. 2011. g. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  10. ^ Spivack, Charlotte; Lynne Staples, Roberta (1994). The Company of Camelot: Arthurian Characters in Romance and Fantasy. Greenwood Press. str. 130. 
  11. ^ Taylor, Judy (1996) [1986]. Beatrix Potter: Artist, Storyteller and Countrywoman. Frederick Warne. ISBN 0-7232-4175-9. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  12. ^ Herstik, Lauren (29. 6. 2014). „Book Review: Grasshopper Jungle by Andrew Smith”. Nerdist Industries. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  13. ^ Backus, Robert L. (1985). The Riverside Counselor's Stories: Vernacular Fiction of Late Heian Japan. Stanford University Press. ISBN 0-8047-1260-3. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  14. ^ Deering, Chris. „Yeats in Bedford Park”. ChiswickW4.com. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  15. ^ a b Waldbauer, Gilbert (30. 6. 2009). A Walk around the Pond: insects in and over the water. Harvard University Press. str. 247. ISBN 978-0-674-04477-7. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  16. ^ Mitchell, Forrest Lee; Lasswell, James (2005). A Dazzle Of Dragonflies. Texas A&M University Press. str. 36. ISBN 978-1-58544-459-5. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  17. ^ Tennyson, Alfred, Lord (17. 11. 2013). Delphi Complete Works of Alfred, Lord Tennyson (Illustrated). Delphi Classics. str. 544—545. ISBN 978-1-909496-24-8. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  18. ^ „Down the River”. H. E. Bates Companion. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  19. ^ Powell, Dan (1999). A Guide to the Dragonflies of G88 po 9 po 9oreat Britain. Arlequin Press. str. 7. ISBN 1-900-15901-5. 
  20. ^ Bates, H. E. (12. 2. 1937). „Country Life: Pike and Dragonflies”. The Spectator (5668): 269 (online p. 17). Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  21. ^ Clifton Wyman, Leland; L. Bailey, Flora (1964). Navaho Indian Ethnoentomology. Anthropology Series. University of New Mexico Press. ISBN 9780826301109. LCCN 64024356. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  22. ^ „Native American Fly Mythology”. Native Languages of the Americas website. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  23. ^ Clifton Wyman, Leland (1983). „Navajo Ceremonial System” (PDF). Handbook of North American Indians. Humboldt State University. str. 539. Arhivirano iz originala (PDF) 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  24. ^ Hearn 2015, str. 1–18.
  25. ^ „John Tenniel – an introduction”. vam.ac.uk. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  26. ^ a b Marren, Peter; Mabey, Richard (2010). Bugs Britannica. Chatto and Windus. str. 196–205. ISBN 978-0-7011-8180-2. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  27. ^ Wilson, E. O. (25. 1. 2010). „Trailhead”. The New Yorker. str. 56—62. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  28. ^ a b Wells, H. G. (1904). Food of the Gods. Macmillan. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  29. ^ Blackwood, Algernon. „An Egyptian Hornet”. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  30. ^ Russell, Eric Frank (1957). WaspNeophodna slobodna registracija. Gollancz Science Fiction. ISBN 0-575-07095-1. 
  31. ^ Krall, S.; Peveling, R.; Diallo, B. D. (1997). New Strategies in Locust Control. Springer Science & Business Media. str. 453—454. ISBN 978-3-7643-5442-8. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  32. ^ Book of Exodus. str. 10: 13—15. 
  33. ^ Showler, Allan T. (2008). „Desert locust, Schistocerca gregaria Forskål (Orthoptera: Acrididae) plagues”. Ur.: John L. Capinera. Encyclopedia of Entomology. Springer Science and Business Media. str. 1181—1186. ISBN 978-1-4020-6242-1. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  34. ^ Ringe, Donald A. (2003). A Linguistic History of English: From Proto-Indo-European to Proto-Germanic. Oxford: Oxford. str. 232. 
  35. ^ „Fable 31”. gutenberg.org. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  36. ^ „The Ten Plagues”. Chabad.org. Arhivirano iz originala 2. 4. 2020. g. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  37. ^ „Exodus 8 – LXX Bible”. Bible Study Tools. Arhivirano iz originala 22. 4. 2019. g. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  38. ^ „Philo: On the Life of Moses, I”. Early Jewish Writings. Arhivirano iz originala 18. 4. 2019. g. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  39. ^ „Beasts or Bugs?”. The BAS Library. 2015-08-24. Arhivirano iz originala 22. 4. 2019. g. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  40. ^ Parker, R. (2011). On Greek ReligionNeophodna slobodna registracija. Cornell University Press. str. 105–106. ISBN 978-0801477355. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  41. ^ „I Heard a Fly Buzz When I Died”. literarydevices.net. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  42. ^ „The 100 best novels: No 74 – Lord of the Flies by William Golding (1954)”. The Guardian. Arhivirano iz originala 12. 6. 2020. g. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  43. ^ „Cvrčak i mrav”. artnit.net. 7. 9. 2016. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  44. ^ Sopher, H. (1994). „Somerset Maugham's "The Ant and the Grasshopper": The Literary Implications of Its Multilayered Structure”. Studies in Short Fiction. 31 (1 (Winter 1994)): 109—. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  45. ^ Klein, Barrett A. (2012). „The Curious Connection Between Insects and Dreams”. Insects. 3 (1): 1—17. PMC 4553613 Slobodan pristup. PMID 26467945. doi:10.3390/insects3010001 Slobodan pristup. 
  46. ^ Loehlin, James N. (2010). The Cambridge Introduction to Chekho v. Cambridge University Press. str. 80—83. ISBN 978-1-139-49352-9. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  47. ^ Rollberg, P. (2009). Historical Dictionary of Russian and Soviet Cinema. Rowman & Littlefield. 
  48. ^ Greenspun, Roger (28. 5. 1970). „Movie Review: The Grasshopper (1969)”. The New York Times. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  49. ^ „Aeronca L-3B Grasshopper”. The Museum of Flight. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  50. ^ Stagman, Myron (11. 8. 2010). Shakespeare's Greek Drama Secret. Cambridge Scholars Publishing. str. 205—208. ISBN 978-1-4438-2466-8. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  51. ^ Walker, John Lewis (2002). Shakespeare and the Classical Tradition: An Annotated Bibliography, 1961–1991. Taylor & Francis. str. 363. ISBN 978-0-8240-6697-0. Pristupljeno 15. 3. 2022. 
  52. ^ Chandler, Katherine; Ferguson, Kennedy, J.W. (illus.) (1905). In the Reign of Coyote - Folklore from the Pacific Coast. Ginn and Company. str. 38–42. Pristupljeno 18. 3. 2022. „Why the mosquito hates smoke” 
  53. ^ Marren, Peter; Mabey, Richard (2010). Bugs Britannica. Chatto & Windus. str. 310—312. ISBN 978-0-7011-8180-2. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  54. ^ Eaton, Eric R.; Kaufman, Kenn (2007). „Deer flies and horse flies”. Kaufman Field Guide to Insects of North America. Hillstar Editions. str. 284. ISBN 978-0-618-15310-7. Pristupljeno 18. 3. 2022. 
  55. ^ Simpson, Caroll (2015). The first mosquito. Heritage House. ISBN 978-1-77203-063-1. 
  56. ^ „How Mosquitoes Came to Be – A Tlingit Legend”. First Peoples – The Legends. Arhivirano iz originala 23. 06. 2021. g. Pristupljeno 18. 3. 2022. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Инсекти_у_књижевности&oldid=26670151”