Kadmo

Kadmo (grč. Κάδμος, lat. Cadimus), sin sidonskog kralja Agenora i njegove žene Telefase. Utemeljitelj Tebe u Beotiji. Mitski heroj, Feničanin, koji je, prema Herodotu (5, 58), preneo Grcima feničansku veštinu pisanja.

Njegove ćerke, Semela i Ina, poginule su na njegove oči ali su, posle smrti, primljene u skup olimpijskih bogova. Kadmov unuk, sin njegove kćeri Autonoje, pao je kao žrtva Artemidinog gneva.

Ovidijeve Metamorfoze[uredi | uredi izvor]

Ovidije u svom delu Metamorfoze pominje priču o Kadmu i njegovom životu. Prema Ovidijevom spevu Metamorfoze, Kadmo je sin sidonskog kralja Agenora, koji je imao sinove Fojniksa, Kiliksa i Kadma i ćerku Evropu.

Potraga za sestrom Evropom[uredi | uredi izvor]

Nakon što je Zevs oteo Kadmovu sestru Evropu, Agenor, Kadmov otac, poslao je sinove Fojniksa, Kiliksa i Kadma da idu u potragu za sestrom, i zapretio im smrću ako se kući vrate bez nje. Braća su se dala u traganje. Uskoro su Fojniks i Kiliks napustili svoga brata, osnovali svoja kraljevstva, Fojniks Fenikiju a Kiliks Kilikiju, i trajno se nastanili u njima. Kadmo je, sam, nastavio da traži svoju sestru. Dugo je tražio svoju sestru i lutao, ali ju je Zevs dobro sakrio i nije je mogao naći. Pošto je izgubio svaku nadu da će pronaći sestru, a bojeći se da se vrati kući bez nje, odlučuje da ostane u tuđini.

Odlazi u proročište u Delfima i pita Proročište, strelca Apolona, u kojoj zemlji treba da se nastani i osnuje svoj grad. Apolonovo proročište mu odgovara da će na usamljenoj poljani ugledati kravu „koja nikad nije nosila jaram“, da je prati i tamo gde ona legne da podigne zidove grada, a da zemlju nazove Beotijom. Dobivši odgovor, Kadmo napušta Delfe. Čim izađe iz Delfa, ugleda belu kravu koja je pasla na polju a niko je nije čuvao i Kadmo polazi za njom sa svojim sidonskim slugama. Čim je prošao dolinu Kefisa, krava se zaustavila, podigla glavu ka nebu, glasno zamukala, osvrnula se ka ratnicima i legla na travu. Kadmo odlučuje da tu napravi žrtvenik da bi prineo žrtvu Zevsu ali, pošto nije imao vode za žrtvovanje, šalje svoje Sidonce da pronađu i donesu vode.

Ubijanje aždaje[uredi | uredi izvor]

Nedaleko od tog mesta je bila stoletna šuma, koja nikad ranije nije sečena. Usred šume je bila duboka pećina, potpuno obrasla žbunjem a oko nje je ležalo mnogo kamenja, a iz pećine je isticao izvor sa bistrom vodom. U pećini je živela ogromna aždaja, koja je bila posvećena bogu Areju. Iz čeljusti aždaje, u kojima su bila tri reda otrovnih zuba, pružao se trostruki žalac, oči su joj plamtele kao vatra, a na glavi joj se njihala zlatna kresta. Kad su Kadmove sluge došle do izvora i zahvatile vodu, iz pećine je izašla aždaja. Kadmove sluge su se ukočile od straha i ispustile posude za vodu od užasa. Aždaja se tada podiže na rep, sa razjapljenim čeljustima, i pre nego što je iko od slugu i pokušao da pobegne, aždaja se baci na njih i pobi ih.

Kadmo je dugo čekao svoje sluge da se vrate i uveče, najzad, pođe njihovim tragom u šumu, ogrnut lavljom kožom kao oklopom i opasan oštrim mačem i kopljem. Ušao je u čestar i ugledao raskomadana tela svojih slugu, i ogromnu aždaju nad njima. Uhvatio je ogroman kamen i bacio ga na aždaju i pogodio je, ali aždaju to nije povredilo jer ju je štitila krljušt tvrda kao čelik, koja je pokrivala celo njeno telo. Zatim Kadmo zamahnu kopljem iz sve snage, i zari ga u leđa aždaji, zarivši ga do same drške. Aždaja, izvijajući se, uhvati zubima koplje ali je samo izlomila dršku koplja dok oštrica koplja ostade duboko u rani. Pokušala je da dohvati Kadma svojim čeljustima ali je Kadmo bio zaklonjen lavljom kožom, odbijajući aždaju svojim mačem. Najzad, Kadmo snažnim udarcem probode vrat aždaji i prikova je uz hrast.

Kadmo je zatim, gledajući telo ubijene aždaje, čuo tajanstveni glas koji mu reče da će on uskoro biti pretvoren u aždaju, od čega se on uplaši. U tom trenutku se pred njim pojavi boginja Atena koja mu naredi da iščupa aždajine zube i da ih, kao seme, poseje po pooranom polju. Kadmo to i učini. Samo što je posejao aždajine zube a iz zemlje izraste čitav odred naoružanih ratnika, sa oklopima, štitovima i kopljima (Sparti). Kadmo odmah isuče mač ali mu se obrati jedan od tih ratnika i reče da se ne meša u njihovu međusobnu borbu. Tada poče žestoka borba među samim ratnicima, dok ih ne osta samo petoro. Tada, po naredbi Atine Palade, ratnici baciše koplja na zemlju i zaključiše bratsko prijateljstvo.

Osnivanje Tebe[uredi | uredi izvor]

Kadmo je osnovao veliki grad Tebu, dao stanovnicima zakone i uredio celu državu. Bogovi sa Olimpa dali su mu za ženu lepu Harmoniju, ćerku boga Areja i boginje Afrodite. Priređen je svadbeni pir na kojem su bili svi bogovi sa Olimpa i bogato nagradili mladence. Od tada, Kadmo je postao jedan od najmoćnijih grčkih kraljeva i imao je velika bogatstva. Njegova vojska je bila nepobediva i mnogobrojna a na njenom čelu su bili upravo oni ratnici koji su nikli iz zemlje od aždajinih zuba.

Pretvaranje u aždaju[uredi | uredi izvor]

U starosti, izmučen teškim nesrećama, Kadmo je napustio Tebu i, sa svojom ženom Harmonijom, dugo lutao po tuđini, najzad došavši u Iliriju. Sa bolom se prisećao svih nesreća koje su snašle njegov dom, borbe sa aždajom i tajanstvenog proročanstva koje je čuo. Pomisli da ga celog života bogovi kažnjavaju za smrt te aždaje i reče da bi onda bilo da se i sam pretvori u aždaju. Samo što to reče i sam se poče pretvarati u aždaju. Njegovo telo poče da se izdužuje i da se pokriva krljuštima a noge počeše da se sastavljaju i polako se pretvoriše u aždajin rep, koji poče da se izvija. Užasnut, on pruža Harmoniji svoje ruke, koje su se još uvek sačuvale u ljudskom obliku, i doziva je da mu, još jednom, dotakne ruke, dok se nije potpuno pretvorio u aždaju. Htede još nešto da joj kaže, ali mu se već i jezik pretvori u aždajin žalac, i ču se samo šištanje. Harmonija potrča prema njemu, uzviknu mu da se brže oslobodi tog lika, i povika zašto bogovi i nju onda ne pretvore u aždaju. Pretvoren u ogromnu aždaju, Kadmo se obavi oko svoje žene i liza joj lice svojim žalcem. Bogovi su zatim i Harmoniju pretvorili u aždaju. Kadmo i Harmonija su i završili svoje živote u liku aždaja.

Mitologija[uredi | uredi izvor]

Kadmo je mladost proveo u Sidonu, na istočnoj obali Sredozemnog mora, sa svojom braćom Feniksom, Kilikom i Tasom i sestrom Evropom.

Kada je Zevs, ukrao Evropu, njen otac, kralj Agenor je naredio svojim sinovima da idu i da je pronađu i da se ne vraćaju bez nje jer ih čeka smrt. Feniks i Kilk su brzo odustali od potrage i nastanili su se u prvom mestu koje im se dopalo, a Kadmo je produžio traganje. Kako je nije, i posle duge potrage pronašao, on je, iz straha od očeve kazne, odlučio da ostane u tuđini i sa svojim drugovima koji su ga pratili, zaputio se u proročište Delfi po savet gde da se naseli.

Bog Apolon mu je, kroz usta proročice Pitije, rekao da putuje sve dok ne naiđe na kravu sa belom pegom na čelu, a koja još nije nikada bila pod jarmom, i gde ta krava legne da tu sagradi tvrđavu i utemelji grad.

Kadmo je poslušao savet Apolona, i posle dužeg traganja je naišao na kravu koja nije baš srećno pronašla pravo mesto gde da legne, jer nigde u blizini nije bilo vode, pa tako ni on nije mogao prineti žrtvu bogovima, te je poslao svoje drugove da pronađu izvor, a kako se oni, i posle dužeg vremena nisu vratili, on je krenuo u potragu za njima. Kada ih je pronašao i pokraj njihovih tela ugledao ogromnu zmiju, shvatio je šta se dogodilo, napao je zmiju i nakon teške borbe je i ubio. Kasnije se pokazalo da je to bila zmija boga rata Aresa.

Boginja Atina, koja nije volela boga Aresa, savetovala je Kadma da iščupa zube iz zmijinih čeljusti i njima zaseje polje. Kadmo je poslušao savet Atine i zasadio je polje zmijinim zubima, i veoma se začudio kada je, iz zemlje, posle nekog vremena iznikao odred nauružanih vojnika, a oni, kako to dolikuje vojnicima, odmah se upustiše u borbu i počeše da se međusobno ubijaju. Kada je ostalo samo pet najjačih, Atina im je zapovedila da polože oružje i da se zakunu na vernost svom novom gospodaru Kadmu, budućem kralju.

Uz pomoć vojnika Kadmo je sagradio tvrđavu Kadmeju sa sedam vrata i opasanu visokim bedemima, i grad kome je dao ime Tebu. Kadimo je, naseljenim stanovnicima dao mudre i pravedne zakone, a od muževa stvorio nepobedivu vojsku čiji su zapovednici postali vojnici rođeni od zmijskih zubi.

Kadimu, kao moćnom i bogatom kralju, su za ženu, bogovi odabrali krasnu Harmoniju, kćerku Aresa i Afrodite, a i sami su prisustvovali njihovoj svadbi.

Kadmu su Ares i Artemida nanosili veliku bol i tuge. Ares, mada je bio Kadmov tast i deda njegove dece, nije mogao zaboraviti i oprostiti ubistvo svoje posvećene zmije, a boginja Artemida zbog neizmirenih računa sa boginjom Afroditom. Artemida je, zbog neznatne krivice ubila Kadmovog unuka Akteona, a kada je, zbog intrige sa boginjom Herom, on izgubio i svoje kćerke Semelu i Inu, odlučio je da napusti Tebu i odseli se sa svojom ženom Harmonijom u Iliriju.

Kadmo je, razmišljajući o svojoj teškoj i nesrećnoj sudbini, tražio uzroke i nikako nije mogao da shvati šta mu se to dogodilo. Bio pravedan i hrabar, brinuo se za svoj grad i prinosio obilne žrtve bogovima, a opet su ga zadesile velike tuge. A onda se, setio Aresove zmije i rekao:

Ako je to sve zbog zmije, bilo bi bolje da su bogovi pretvorili u nju mene...

Čim je to izrekao, telo mu se izdužilo, noge srasle, a jezik rascepio, i reči kojima je dozivao svoju ženu Harmoniju, da bi je po poslednji put zagrlio, pretvorile su se u zmijsko siktanje. Harmonija, kada je ugledala svoga muža uzviknula je - Bogovi, zašto mene niste pretvorili u zmiju umesto njega. I bogovi, koji nikada nisu žurili da ispune želje smrtnika, odmah joj ispuniše želju i tim činom završiše tragediju.

U likovima zmija završili su svoj život osnivači tebanskog kraljevskog roda - osnivači Tebe, grada sa sedmoro vrata.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Ovidije: Metamorfoze III, 1-137; IV, 563-603. (Viki izvornik, Sveti spisi) (jezik: engleski)
N. A. Kun: Legende i mitovi stare Grčke, Dečja knjiga, Beograd, 2003.
Kadmo, Enciklopedija Britanika, 1911. (jezik: engleski)