Kašubi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za zapadnoslovensko pleme pogledajte stranicu Kašubi (pleme).
Kašubi
Kaszëbi
Zastava i grb Kašuba
Ukupna populacija
176,900 (2021)[1]
Regioni sa značajnom populacijom
 Poljska
Jezici
kašupski, poljski
Religija
katolici, protestanti
Srodne etničke grupe
Zapadni Sloveni (Poljaci)
Kašupska narodna nošnja

Kašubi (kašup. Kaszëbi, polj. Kaszubi, nem. Kaschuben)[2] su zapadnoslovenski narod, koji pretežno živi u Poljskoj, na području istorijske pokrajine Pomeranije (Pomorja), čija je nekadašnja teritorija deo današnje Poljske.[3] Smatra se da su Kašubi direktni potomci Pomorana, starog slovenskog plemena, koje je nastanjivalo ovo područje. Govore kašupskim jezikom,koji je klasifikovan kao poseban jezik[4] koji spada u slovensku grupu indoevropske porodice jezika.

Uobičajena procena je da je preko 500.000 ljudi u Poljskoj kašupske nacionalnosti, a procene se kreću od oko 500.000[5] do oko 570.000.[6][7] Na poljskom popisu stanovništva iz 2002. godine, samo 5.100 ljudi se izjasnilo kao kašupski nacionalni identitet, iako je 52.655 izjasnilo da je kašupski jezik njihov svakodnevni jezik.[8] Smatra se da osoba koje su poreklom Kašubi, ali se na popisu izjašnjavaju kao Poljaci ima oko 300.000. Na popisu iz 2011. godine, broj osoba koje su se izjašnjavale za Kašube kao svoju jedinu etničku pripadnost iznosio je 16.000, a 233.000 uključujući i one koji su se izjašnjavali za Kašube kao prvu ili drugu etničku pripadnost (zajedno sa poljskom).[9][10] Na tom popisu, preko 108.000 ljudi se izjasnilo za svakodnevnu upotrebu kašupskog jezika.[11] Broj ljudi koji govore bar nešto kašupski je veći, oko 366.000.[7]

Između 80,3% i 93,9% ljudi u gradovima kao što su Linia, Sierakovice, Šemud, Kartuzi, Hmeljno, Žukovo, itd. su kašupskog porekla.[12] Tradicionalna prestonica je dugo bila sporna i među sedam kandidata uključuje Kartuzi.[13] Najveći gradovi koji tvrde da su glavni grad su: Gdanjsk,[14] Vejherovo,[15] i Bitov.[16][17]

Kašubi su sačuvali svoje etničke osobine, jer vekovima žive izolovano. Osnovali su grad Gdanjsk. Uvek su imali veze sa srpskim narodom. Jedna od prestonica kašupskih knezova u srednjem veku zvala se Beograd.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Wstępne wyniki NSP 2021 w zakresie struktury narodowo-etnicznej oraz języka kontaktów domowych” (PDF). Statistics Poland. 11. 4. 2023. Pristupljeno 6. 7. 2023. 
  2. ^ "Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Kashubes”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 15 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 693. 
  3. ^ Agata Grabowska, Pawel Ladykowski, The Change of the Kashubian Identity before Entering the EU, 2002 [1]
  4. ^ „Język kaszubski - Mniejszości Narodowe i Etniczne”. Pristupljeno 22. 11. 2020. 
  5. ^ „The Institute for European Studies, Ethnological institute of UW” (PDF). Pristupljeno 16. 8. 2012. 
  6. ^ „The Kashubs Today: Culture-Language-Identity” (PDF) (na jeziku: engleski). 2007. str. 8—9. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 9. 4. 2015. 
  7. ^ a b „Polen-Analysen. Die Kaschuben” (PDF). Länder-Analysen (na jeziku: nemački). Polen NR. 95: 10—13. septembar 2011. 
  8. ^ „Dzień Rodny Mòwë” (na jeziku: poljski). Pristupljeno 3. 1. 2016. 
  9. ^ Gudaszewski, Grzegorz (novembar 2015). Struktura narodowo-etniczna, językowa i wyznaniowa ludności Polski. Narodowy Spis Powszechny Ludności i Mieszkań 2011. (PDF). Warsaw: Główny Urząd Statystyczny. str. 132—136. ISBN 978-83-7027-597-6. 
  10. ^ Przynależność narodowo-etniczna ludności – wyniki spisu ludności i mieszkań 2011. GUS. Materiał na konferencję prasową w dniu 29. 01. 2013. p. 3. Šablon:Retrieved
  11. ^ „Kaszubi w statystyce (cz. III), Tabela 3. (Table 3.)” (PDF) (na jeziku: poljski). str. 7/10. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 12. 2015. g. Pristupljeno 3. 1. 2016. 
  12. ^ Jan Mòrdawsczi: Geografia Kaszub/Geògrafia Kaszëb. dolmaczënk: Ida Czajinô, Róman Drzéżdżón, Marian Jelińsczi, Karól Rhode, Gdańsk Wydawn. Zrzeszenia Kaszubsko-Pomorskiego, Gduńsk 2008, p. 69
  13. ^ A.Pielowski (28 November 2012), Historia Kartuz: Pochodzenie Kaszubów Kartuzy-Pradzieje.pl: Featured poem by Maryla Wolska: "Siedem miast od dawna / Kłóci się ze sobą, / Które to jest z nich / Wszech Kaszub głową: / Gdańsk – miasto liczne, / Kartuzy śliczne, / Święte Wejherowo, / Lębork, Bytowo, / Cna Kościerzyna / I Puck – perzyna."
  14. ^ Kaszuby.info.pl, Przewodnik: "Kartuzy". Arhivirano 8 novembar 2014 na sajtu Wayback Machine Kaszubski Portal Internetowy.
  15. ^ nowa.magazynswiat.pl/index Arhivirano 23 avgust 2011 na sajtu Wayback Machine
  16. ^ Biuro RCS – Przemysław Rombel. „Kościerzyna kaszuby”. Arhivirano iz originala 8. 11. 2014. g. Pristupljeno 17. 3. 2015. 
  17. ^ „Bytów: Bytów stolicą Kaszub”. 5. 9. 2008. Pristupljeno 17. 3. 2015. 

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kašubi na Vikimedijinoj ostavi.
Ikona za klice

Ovaj članak vezan za narode je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кашуби&oldid=27171599”