Krpeljski meningoencefalitis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Krpeljski meningoencefalitis
Globalna distribucija KME
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostinfektologija, neurologija
Patient UK[https://patient.info/doctor/tick-borne-encephalitis-pro tick-borne-encephalitis-pro Krpeljski meningoencefalitis]

Krpeljski meningoencefalitis (KME) je otkriven u zemljama srednje Evrope krajem Drugog svetskog rata. Klinička slika je često, mada ne uvek, dvofazna. U prvoj fazi bolesti javljaju se opšti simptomi koji potiču od centralnog nervnog sistema. U velikom broju slučajeva infekcija protiče asimptomatski.[1]

Infektivni agens[uredi | uredi izvor]

Arbovirusi u tkivu obolele osobe

KME izaziva virus iz grupe arbovirusa. Osetljiv je na dejstvo faktora spoljne sredine i na dezinfekciona sredstva. U mleku zaraženih životinja može da preživi do dve nedelje na temperaturi od 4°C.

Inkubacioni period se kreći od četiri do dvadeset i jedan dan, a najčešće iznosi 1-2 sedmice.

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Rezervoar zaraze[uredi | uredi izvor]

Rezervoar zaraze su divlje životinje, naročito glodari. Infekcija se u prirodnom žarištu održava posredstvom krpelja, a može se preneti i na domaće životilje (ovce, koze, goveda). Krpelj ostaje doživotno zaražen, a infekciju prenosi na potomstvo.

Putevi širenja[uredi | uredi izvor]

Bolest se prenosi uboodom zaraženog krpenja

KME sa inficiranih divljih ili domaćih životinja prenose krpelji. Infekcija može nastati i upotrebom nekuvanog mleka zaraženih domaćih životinja.

Osnovni put prenosa je ubod zaraženog krpelja, pri čemu je rizik od infekcije veći što je boravak krpelja na telu duži.

U endemskim područjima do zaražavanja može doći i kao posledica konzumiranja nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda poreklom od zaraženih životinja (koze, ovce krave).

Mada se virus nalazi u krvi bolesnika 7-10 dana, KME se ne prenosi sa čoveka na čoveka.

Osetljivost i otpornost[uredi | uredi izvor]

Osetljivost i otpornost prema KME je opšta. Posle ozdravljenja ili nemanifestne infekcije stvara se solidan i dugotrajan imunitet.

Ostale epidemiološke karakteristike[uredi | uredi izvor]

Zbog veće izloženosti u toku rada u polju ili šumi od KME češće obolevaju muškarci u produktivnom životnom dobu. Sezonsko javljanje oboljenja povezano je sa porastom aktivnosti krpelja. Žarišta KME su otkrivena u Sloveniji, Hrvatskoj, Austriji, Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj i Poljskoj. U Srbiji žarišta su otkrivena samo na Kosovu i Metohiji.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Bifazni oblik kliničke slike bolesti

Većina zaraženih nema simptome oboljenja, ili se kod najvećeg broja obolelih registruje blaga klinička slika. Klasična klinička slika podrazumeva bifazni tok bolesti.[2][3]

Prva faza bolesti - javlja se 7 do 14 dana nakon uboda zaraženog krpelja u vidu kratkotrajnog febrilnog oboljenja nalik gripu, što traje oko nedelju dana. Sledi period poboljšanja kliničke slike, odnosno period latencije u trajanju od 4 do 10 dana.

Druga faza bolesti (meningoencefalitična faza) - razvija se kod manjeg broja obolelih. Uz opšte simptome infekcije (povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima) javljaju se znaci zahvaćenosti centralnog nervnog sistema, odnosno zapaljenja moždanica – kočenje vrata, povraćanje, intenzivne glavobolje. Ređe dolazi do zapaljenja mozga sa specifičnim znacima: vrtoglavica, pospanost, tremor, paraliza mišića. U slučaju pojave ovih simptoma neophodna je hospitalizacija.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Detekcija specifičnih IgM i IgG antitela u serumu pacijenata u kombinaciji sa tipičnim kliničkim znacima je glavni metod za dijagnozu KME.

U složenijim situacijama, npr. nakon vakcinacije, testiranje na prisustvo antitela u cerebrospinalnoj tečnosti može biti neophodno.[4]

Preporuka je da ni uvek trebalo uraditi lumbalnu punkciju kada se dijagnostikuje KME i da se dijagnostičkim kriterijumima doda utvrđivanje pleocitoze u likvoru.[5]

Metoda PCR (lančana reakcija polimeraze) se retko koristi, jer RNK virus KME najčešće nije prisutna u serumu pacijenata ili likvoru u vreme neuroloških simptoma.[4]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Ne postoje opcije za kauzalnu (uzročnu) terapiju KME, a specifični antivirusni lekovi ne postoje. Kada bolest izbije, moguća je samo simptomatska terapija koja se fokusira na ublažavanje pojedinačnih simptoma. Terapijski spektar uključuje odmor u krevetu i lekove protiv bolova ( analgetici ). Ne preporučuje se upotreba lekova za snižavanje temperature ( antipiretika ) i glukokortikoida. U teškim slučajevima neophodan je tretman intenzivne nege sa parenteralnom ishranom i nadoknadom tečnosti, eventualno i intubacijom i kontrolisanom ventilacijom .

U okviru rehabilitacije nakon akutne faze bolesti koriste se metode kao što su fizioterapija , logopedska i neurofiziološka obuka.

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Prognoza za teške slučajeve je nepovoljna, ali je bolja za decu i adolescente nego za odrasle.  Skoro 60% ljudi starijih od 15 godina doživljava dugotrajne, ponekad trajne funkcionalne poremećaje nakon teškog toka bolesti.[6]

Neurastenični sindrom sa emocionalnom nestabilnošću i netolerancijom na stres može se javiti mesecima nakon preležane bolesti.

Prema jednoj studiji:

  • 20% pacijenata se potpuno oporavilo,
  • 50% zadržalo neurološke disfunkcije (dugotrajne neurološke komplikacije kao što su hronične glavobolje, gubitak sluha, neuropsihijatrijske tegobe i poteškoće u koncentraciji).
  • 30% je umrlo od posledica KME u periodu do deset godina .

Nakon što je infekcija prevaziđena, postoji dugotrajan imunitet, uključujući i druge tipove virusa. Institut Robert Koh preporučuje da se imunološka zaštita osveži nakon tri do pet godina jednom dozom KME vakcine.

Ako infekcija dođe do moždanog stabla , život je u opasnosti jer se može formirati difuzni cerebralni edem .  U zavisnosti od podtipa, stopa mortaliteta je 0,5–3% (evropski i sibirski podtip) do 40% (dalekoistočni podtip).

Kod dvostrukih infekcija sa Borelijom burgdorferi , uzročnikom lajmske bolesti , tok bolesti je često težak.

Mere zaštite i suzbijanja[uredi | uredi izvor]

Mere lične zaštite

Mere lične zaštite zasnivaju se na sprečavanju mogućeg uboda krpelja i sprovode se:

  • Izbegavanjem boravka na staništima krpelja (livada i parkovi sa visokom travom i bujnim zelenilo, livade na kojima se vrši ispaša stoke, šume)
  • Primenom repelenata (sredstva protiv uboda insekata) za vreme boravku u prirodi, koji mogu da štite više sati
  • Nošenjem svetle odeće koja štiti ruke i noge
  • Detaljni pregled kože tela nakon boravka u prirodi
  • Istresanjem odeće (jer se krpelj može doneti i na odeći) i pregledom kućnih ljubimca.

Osobe koje su profesionalno i potencijalno izložene riziku zaražavanja virusom Krimske-Kongo hemoragijske groznice (stočari, zemljoradnici, radnici u klanici), za vreme brige oko životinjama treba da nose odgovarajuću zaštitnu odeću i rukavice.

Zdravstveni radnici takođe treba da nose zaštitna odela, rukavice, naočare i maske. Poseban oprez neophodan je pri kontaktu sa krvlju bolesnika (vađenje krvi, davanje infuzija, transfuzija, obdukcija).

Postupak nakon ujeda krpelja

Ukoliko je došlo do ujeda krpelja, pacijent treba da se pridržava sledećih mera:

  • Na mesto uboda krpelja ne stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin)
  • Ne pokušavati samostalno vađenje krpelja jer se pritiskom i gnječenjem mesta uboda krpelj može zdrobiti, a njegova rilica otići još dublje u kožu, što pogoduje bržem širenju infekcije
  • Javiti se lekaru u toku prva 24 sata, jer u svakoj zdravstvenoj ustanovi, postoji obučeno osoblje koje će krpelja izvaditi u celosti, i izvršiti dezinfekciju mesta uboda.
Postekspoziciona zaštita

Postekspoziciona zaštita, odnosno zaštita nakon izlaganja potencijalno zaraženom krvi ili izlučevinama, sprovodi se davanjem imunoglobulina (gotovih antitela protiv Krimske-Kongo hemoragijske groznice).

Veoma je važno da lekar od pacijenta uzme osnovne epidemiološke podatke o ubodu krpelja (na primer o mestu gde je osoba boravila u prirodi jer postoji mogućnost da se radi o endemskom području) i to prijavi nadležnoj preventivnomedicinskoj ustanovi.

Vakcinacija

Za prevenciju krpeljskog meningoencefalitisa postoji mogućnost primene specifične zaštite u vidu vakcine protiv krpeljskog meningoencefalitisa. Ovakav vid zaštite preporučuje se profesionalno izloženim licima i licima koja borave u područjima koja su endemska za krepljski meningoencefalitis.

Epidemiološkim ispitivanjem otkrivaju sa mesta zaraževanja i druge inficirane osobe. Bolesnici se hospitalizuju prema kliničkim indikacijama. Posebna izolacija nije potrebna. Dezinfekcija se ne sprovodi. Oboljenje i smrt od KME podležu obaveznom prijavljivanju.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Péquinot H, Dormont J, Etienne JP, Laurent D, Liot F, Magdeleine M. Encéphalites à virus. In : Masson et Cie ed. Précis de pathologie médicale. TomeVIII, Système nerveux, psychiatrie. 453-466
  2. ^ Riccardi N (22. 1. 2019). „Tick-borne encephalitis in Europe: a brief update on epidemiology, diagnosis, prevention, and treatment.”. Eur J Intern Med. 62: 1—6. PMID 30678880. S2CID 59252822. doi:10.1016/j.ejim.2019.01.004. 
  3. ^ Kaiser R (septembar 2008). „Tick-borne encephalitis”. Infect. Dis. Clin. North Am. 22 (3): 561—75, x. PMID 18755391. doi:10.1016/j.idc.2008.03.013. 
  4. ^ a b Taba, P.; Schmutzhard, E.; Forsberg, P.; Lutsar, I.; Ljøstad, U.; Mygland, Å.; Levchenko, I.; Strle, F.; Steiner, I. (oktobar 2017). „EAN consensus review on prevention, diagnosis and management of tick-borne encephalitis”. European Journal of Neurology (na jeziku: engleski). 24 (10): 1214—e61. PMID 28762591. S2CID 12844392. doi:10.1111/ene.13356. 
  5. ^ Taba, P.; Schmutzhard, E.; Forsberg, P.; Lutsar, I.; Ljøstad, U.; Mygland, Å.; Levchenko, I.; Strle, F.; Steiner, I. (2017). „EAN consensus review on prevention, diagnosis and management of tick‐borne encephalitis”. European Journal of Neurology. 24 (10): 1214—e61. ISSN 1351-5101. PMID 28762591. S2CID 12844392. doi:10.1111/ene.13356. 
  6. ^ Gleixner, Christiane; Müller, Markus; Wirth, Steffen-Boris, ur. (2004). Neurologie und Psychiatrie für Studium und Praxis 2004/05: unter Berücksichtigung des Gegenstandskataloges und der mündlichen Examina in den Ärztlichen Prüfungen (4. Aufl izd.). Breisach am Rhein: Medizinische Vlgs- u. Inform.-Dienste. ISBN 978-3-929851-53-3. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi

Mediji vezani za članak Krpeljski meningoencefalitis na Vikimedijinoj ostavi



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Крпељски_менингоенцефалитис&oldid=27440797”