Leonel Fernandez

Leonel Antonio Fernandez Rejna
Leonel Fernandez u Braziliji (2007)
Lični podaci
Datum rođenja	(1953-12-26)26. decembar 1953.
Mesto rođenja	Santo Domingo, Dominikanska Republika
Univerzitet	Samostalni univerzitet Santa Dominga
Politička karijera
Politička stranka	Dominikanska stranka oslobođenja

Leonel Antonio Fernandez Rejna (šp. Leonel Antonio Fernández Reyna; Santo Domingo, Dominikanska Republika, 26. decembar 1953) je dominikanski političar i bivši predsednik Dominikanske Republike.

Detinjstvo i mladost

Kao dete se zajedno sa roditeljima Hoseom Antoniom Fernandezom Koljabom (šp. José Antonio Fernandez Collabo) i Jolandom Rejnom Romerom (šp. Yolanda Reyna Romero) preselio u Njujork, u SAD, gde je završio osnovnu i srednju školu. Po povratku u Dominikansku Republiku 1971, upisao je Samostalni univerzitet Santa Dominga (šp. Universidad Autónoma de Santo Domingo), gde je aktivno učestvovao u studentskim protestima. Godine 1978. postao je doktor prava, a kao najbolji student generacije dobio je nagradu „J. Umberto Dukudraj“ (šp. Premio J. Humberto Doucudray).

Pored toga što je napisao nekoliko knjiga („El Delito de Opinión Pública, Papel de la Ideología en el Derecho de la Información“, „Los Estados Unidos en el Caribe, de la Guerra fría al Plan Reagan“ i „Raices de un Poder Usurpado“), Fernandez je sarađivao sa nekoliko dominikanskih i stranih novina, i to u oblasti komunikacija, kulture, istorije i prava.

Karijera

Dominikanskoj stranci oslobođenja (šp. Partido de la Liberación Dominicana; PLD) se pridružio odmah po njenom osnivanju 1973. i postao je blizak saradnik njenog osnivača Huana Boša (šp. Juan Bosch). Zahvaljujući rastućem uticaju u intelektualnim krugovima, njegov uticaj i ugled u partiji su porasli, što je dovelo do toga da je 1985. postao član centralnog, a 1990. član političkog komiteta stranke. Takođe, postao je sekretar stranke zadužen za spoljne poslove i odnose sa štampom, a preuzeo je i mesto glavnog urednika stranačkih novina „Política, Teoría y Acción“ (srp. Политика, теорија и акција). Takođe, postao je predavač na univerzitetu koji je i sâm završio, kao i na Latinoameričkom fakultetu socijalnih nauka.

Na predsedničkim izborima 1994. izabran je za kandidata svoje stranke za potpredsednika Dominikanske Republike, ali, kao ni kandidat stranke za predsednika Huan Boš, nije izabran na tu funkciju.

Pošto je izabran za predsedničkog kandidata svoje stranke, na predsedničkim izborima održanim 16. maja 1996. osvojio je 38,9% glasova i našao se iza kandidata Dominikanske revolucionarske stranke (šp. Partido Revolucionario Dominicano; PRD) Hosea Fransiska Penje Gomeza (šp. José Francisco Peña Gómez). Međutim, pobedio je u drugom krugu, održanom 30. juna iste godine, osvojivši 51,2% glasova. Pošto je 16. avgusta 1996. položio zakletvu, zamenio je Hoakina Balagera (šp. Joaquín Balaguer) na mestu predsednika Dominikanske Republike.

Tokom četvorogodišnjeg predsedničkog mandata, Fernandez je povećao učešće Dominikanske Republike u međunarodnim organizacijama, kao što su Generalna skupština Ujedinjenih nacija, Organizacija američkih država, Samit Amerika, Ibero-američki samit i Centralnoamerički samit šefova država i vlada. Ekonomija Dominikanske Republike je doživela najvišu prosečnu stopu rasta (8%) i najnižu inflaciju u celoj Latinskoj Americi. Kada je predloženo da država dobije svoju prvu modernu luku, rekao je da će Dominikanska Republika postati „karipski Singapur“. U prestonici, Santo Domingu, izgradio je auto-puteve i tunele, došlo je do velikog broja direktnih stranih investicija, ali su reforme obrazovanja i zdravstva odložene.

Godine 1999. postao je dobitnik je počasnih doktorata francuskog univerziteta „Sorbona“ i američkog univerziteta „Harvard“ (engl. Harvard), kao i počasnih doktorata nekoliko drugih američkih i azijskih univerzitetâ.

Pošto mu Ustav to nije dozvoljavao, nije se kandidovao na predsedničkim izborima 2000. Danilo Medina (šp. Danilo Medina), koji je postavljen za kandidata PLD na ovim izborima, poražen je od strane Hipolita Mehije (šp. Hipólito Mejía), kandidata PRD. Ubrzo posle ovoga, Fernandez postaje predsednik Globalne fondacije za demokratiju i razvoj, neprofitne organizacije koju je osnovao.

Na predsedničkim izborima, održanim 16. maja 2004. Fernandez je učestvovao kao kandidat PLD i odneo je ubedljivu pobedu osvojivši 57% glasova. Položivši predsedničku zakletvu 16. avgusta iste godine, po drugi put je postao predsednik Dominikanske Republike.

Prema dominikanskom sociologu Hoseu Ovijedou (šp. José Oviedo), „zemlja mu (Leonelu Fernandezu) veruje, kada je u pitanju ekonomija, ali se čini da on ne pridaje mnogo pažnje socijalnim pitanjima.“ „Napredak kojim se njegova vlada hvali, ne oseća dovoljan broj ljudi.“

Godine 2000. Fernandez zbog Ustava nije mogao da se kandiduje za drugi uzastopni predsednički mandat, ali je za vreme predsednika Mehije Ustav promenjen, tako da je imao pravo da kandiduje na predsedničkim izborima 2008. Uprkos pitanju da li PLD treba da podrži pomenutu izmenu Ustava, Fernandez je 7. maja 2008. izabran za kandidata PLD na predsedničkim izborima. On je pobedio stranačkog protivkandidata, Danila Medinu sa 75% glasova. Izbori su održani 16. maja iste godine i Fernadez je pobedio, osvojivši 53,83%, dok je njegov glavni protivkandidat, kandidat PRD Migel Vargas Maldonado (šp. Miguel Vargas Maldonado) osvojio 40,48% glasova.

Privatni život

Oženjen je Margaritom Sedenjo de Fernandez (šp. Margarita Cedeño de Fernández), a ima troje dece — Nikol (šp. Nicole) i Omara Fernandeza Domingeza (šp. Omar Fernández Domínguez) i Jolandu Ameriku Mariju Fernandez Sedenjo (šp. Yolanda América María Fernández Cedeño).

Spoljašnje veze

• Zvanična internet prezentacija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. april 2020) (jezik: španski)
• Zvanična internet prezentacija predsednika Dominikanske Republike (jezik: španski)
• Biografija na internet stranici „la-republique-dominicaine.org“ (jezik: engleski)