Ауто-пут

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ауто-пут Београд–Нови Сад, код петље Инђија.

Ауто-пут представља највишу саобраћајну класу путева. То је пут намењен искључиво брзом моторном саобраћају који се обавља по физички раздвојеним једносмерним коловозима, односно коловозним тракама уобичајне ширине 27,5 метар, са најмање две саобраћајне траке за сваки смер вожње и по једном зауставном. На њима влада режим непрекинутих токова. Овај режим, са високим степеном безбедности, удобности и брзине, остварује се конфорним пројектним и конструктивним решењима, уз обавезну примену денивелисаних укрштања.

За разлику од других путева, раскрснице на ауто-путу су углавном ван нивоа. Тако нпр. прелаз са једног ауто-пута на другог одређује се мостовима и подвожњацима. Прелазе на подређене класе путева зову се петље. Свака петља има одређене и посебне траке за убрзавање (улаз) или успоравање (излаз) са ауто-пута. Тако је омогућен сигуран прометни ток возила брзином од најмање 80 km/h.

На већини ауто-путева постоје одмаралишта или бензинске пумпе, да би задовољили потребе корисника ауто-пута и њему пружали прилику да се опорави. Често постоје тамо атракције и игралишта за деце. Поред тога, заустављење или паркирање возила на зауставној траци је забрањено. Изузетке чине возила које се налазе у квару.

Обавезно ограничење брзине на ауто-путевима је у Србији 120 km/h. У осталим земљама је максимална дозвољена брзина различита (нпр. у Хрватској 130 km/h, док нпр. Немачка нема ограничење брзине на ауто-путевима).

Ауто-путеви у земљама бивше Југославије[уреди]

Србија[уреди]

У Србији се ауто-путеви пружају трасом Паневропског коридора 10 (тј. трасом некадашњег Ауто-пута братства и јединства) и његових кракова. Мада су сви ауто-путеви у Србији међусобно повезани, према означавању путева у Србији, могло би се рећи да у Србији постоје три ауто-пута - један на траси ауто-пута А1 (и Коридора 10, односно његовог Крака B) Хоргош - Нови Сад - Београд - Ниш - Грделичка клисура, односно Лесковац (ка Македонији), други на траси ауто-пута А3 (и Коридора 10), између Хрватске границе и Београда,и трећи, на траси ауто-пута А4 (и Крака C, Коридора 10) Ниш - Сићевачка клисура (ка Бугарској). У плану је изградња ауто-пута који ће од Београда да пролази кроз Шумадију (што одговара траси планираног ауто-пута А2), и биће најкраћа веза са Црном Гором.

Босна и Херцеговина[уреди]

Босна и Херцеговина има изграђених 40 километара ауто-пута на потезу Сарајево - Какањ у Федерацији БиХ и ауто-пут Градишка — Бања Лука у Републици Српској. У току је изградња ауто-пута на деоници Какањ-Дривуша-Зеница и ауто-пута Бања Лука — Добој. У плану је изградња ауто-пута на коридору 5ц, који ће ићи од реке Саве, преко Добоја, Сарајева и Мостара до Јадранског мора.

Хрватска[уреди]

Динамика изградња ауто-путева у Хрватској последњих деценија

Хрватска је последњих неколико година изградила већи број ауто-путева, тако да данас постоје ауто-путеви:

а у плану су, тј. за сада постоји полуауто-пут, тзв. „истарски ипсилон":

У плану је и наставак ауто-пута А1 до Дубровника, као и изградња ауто-путева од Загреба до Копривнице и Бјеловара.

Правила саобраћаја[уреди]

Саобраћајни знак за правила у саобраћају (овде у Луксембург).

Из разлога безбедности саобраћаја и заштите животне средине, многе земље имају ограничења брзине од 110 - 130 km/h за ауто-путеве. Поред тога, брзина на ауто-путу мора да се прилагодују саобраћају, као и видљивости и временским услова (као што су снег или магла). Такође брзина треба да се прилагоди својој личној способност и карактеристике возила и терета.

Возила, која не могу достћи максималну брзину од 80 km/h, су искључени из употребе ауто-пута. Ово се дешава да би спорије возило не ометало проток саобраћаја, и тако повећава ризик од несрећа.

Заустављење, се окренути као и вожња на неозначеним излазима/улазима на ауто-путу је забрањено. Изузеци заустављање чине одмаралишта и бензинске пумпе. Учесници саобраћаја, чији ауто се налази у квару, чекају на десној ивици пута (или на зауставној траци, ако је на располагању).

Ознаке[уреди]

Да би се олакшала оријентација учеснику саобраћају, знакови за брже путеве добиле су карактеристичке сигнале, која указују на значај и симболику боја на путу. Познати „ауто-пут знак“ се користи од стране многих земаља, иако је јасна разлика ауто-пута, и структурно сличним бржим путевима између две земље није могуће. Углавном се разликује између знакова у зеленој и плавој боји. Обе боје су дозвољене у складу са Бечком конвенцијом о друмском саобраћају из 1968. године.

Државе са плавим знаковима[уреди]

Motorway Hungary.svg

*) Знакови који показују пут за ауто-пут су зелене.

Државе са зеленим знаковима[уреди]

Motorway Sweden, Switzerland and Italy.svg

*) Само на градским ауто-путевима.

Путарина[уреди]

Мађарска је увела вињете на њеним ауто-путевима, да би се убрзао проток саобраћаја[1].

У већини земаља, постоји путарина за употребу ауто-путева. Она се плаћа преко једне налепнице као у Швајцарској, Словенији и у Аустрији или преко путарине као у Италији, Француској, Шпанији, Португалу, Србији и у Хрватској. Посебан случај је Немачка, где се путарине не наплаћују.

Ауто-путеви у свету[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :