Luka Popović (glumac)

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Luka Popović
Luka Popović
Lični podaci
Puno imeLuka Popović
Datum rođenja(1878{{month}}{{{day}}})1878.
Mesto rođenjaBeograd, Kneževina Srbija
Datum smrti1914.(1914-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (35/36 god.)
Mesto smrtiSkoplje, Kraljevina Srbija
Zanimanjeglumac, pevač, reditelj
Pozorišna trupa "Srpsko narodno pozorište" na putu za Ameriku.

Luka Popović (Beograd, 1878 – Skoplje, 1914) bio je srpski glumac, pevač i reditelj. Pripadnik je generacije srpskih glumaca prvog modernog doba, koji su počeli svoj stvaralački rad kao vrlo mladi, već krajem 19. veka. Kao glumac i pevač nastupao je u Narodnom pozorištu u Beogradu, Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i Narodnom pozorištu u Skoplju, gde se oprobao i kao reditelj. Bio je i član putujućih pozorišnih trupa. Osnovao je i vodio srpsko pozorište za iseljenike u Americi.

Detinjstvo i porodica[uredi | uredi izvor]

Luka Popović rodio se u Beogradu, 1878. godine, kao jedno od devetoro dece čuvenog glumca Laze Popovića. Nedugo posle smrti prve supruge[a] Marije Adelshajm—Popović, Laza Popović se oženio Vidosavom, domaćicom i u tom braku dobio je svo devetoro dece. Nekoliko njih posvetilo glumi, a najviše uspeha postigao je upravo Luka. Uspešne su bile i dve njegove sestre, Zorka Popović—Premović[b] i Danica Popović.[v][4] Kada se, iz neobjašnjivih razloga, otac Laza Popović povukao sa scene, porodica je živela u bedi i oskudici, a sam Laza bio prinuđen da radi kao služitelj u stovarištu soli, kako bi prehranio svoju brojnu porodicu.[5] Sa priličnim zakašnjenjem prijatelji su mu pomogli, pa je dobio skromnu službu dnevničara u opštini.[4]

Glavni članak: Laza Popović (glumac)

Glumačka dinastija[uredi | uredi izvor]

Luka je ime dobio po dedi, Lazinom ocu pop-Luki Popoviću iz Vranjeva[g], rodonačelniku velike glumačke dinastije čija su se skoro sva deca odala glumi. Ova porodica je srpskom pozorištu dala sedam čuvenih imena: pet kćeri i dva sina prote Luke. Osim Lukinog oca Laze, svoj život su pozorištu posvetili i Ljubica Kolarović Katarina—Katica Popović, Draginja Ružić, Jelisaveta - Jeca Dobrinović, Sofija Vujić i Paja Popović.[d] Zajedno sa snajama i zetovima, među kojima su bili Dimitrije Ružić, Pera Dobrinović, Dimitrije Kolarović[7] i Lazina žena Marija Adelshajm-Popović[8] ova „umetnička dinastija” je jedno vreme sačinjavala gotovo polovinu trupe Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu[9] i predstavljali su moćan i veoma uticajan porodični krug, ne samo u glumačkoj družini nego i u organima Društva za Srpsko narodno pozorište.[10]. Glumačku tradiciju nastavili su i unuci prote Luke: Zorka Todosić, Emilija Popović,[11] Milka Marković,[12] Luka Popović i njegove sestre Zorka Popović—Premović i Danica Popović[1] i praunuci Dimitrije-Mitica Marković[13] i Ljubica Todosić, talentovana glumica koja je umrla veoma mlada.[14]

Glumačka karijera[uredi | uredi izvor]

Luka Popović pripada generaciji srpskih glumaca prvog modernog doba, koji su počeli svoj stvaralački rad kao vrlo mladi, već krajem 19. veka. Karijeru je započeo 1895. kao član Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, gde je ostao do 1900. godine. Od 16. avguste 1900. do 3. juna 1911. godine član je Narodnog pozorišta u Beogradu. Tokom 1905. godine je nastupao u putujućoj družini Mihaila-Ere Markovića, u kojoj je tumačio prve dramske uloge. U drugoj polovini 1911. osnovao je srpsko pozorište za iseljenike u Americi i s njim, materijalno pomognut od srpske vlade i srpskih iseljenika, na čelu sa Mihajlom Pupinom,[1] koga je upznao na ovom putovanju i zbližio se s njim. Tokom ove turneje Luka je putovao po Americi radi nacionalne propagande.[15] U Beograd se vratio 1913. godine, da bi se ubrzo uključio u rad novoosnovanog pozorišta u Skoplju, u kojem se oprobao i kao reditelj, ali nije stigao da se ispolji jer je ubrzo umro, 1914. godine.[16]

Kao glumac Luka Popović je nosio vrlo ozbiljne dramske i karakterne uluge i bio veoma angažovan. Dobar, darovit i inteligentan glumac, vrlo brižljiv u studiji, realistički i uopšte odmeren u izrazu, sa lepom i pravilnom dikcijom, delovao je na sceni uvek skladno i snažno, ali ga je prerana smrt sprečila da se uzdigne do višeg nivoa. Podjednako predano je tumačio dramske i karakterne, čak ponekad i komične uloge.[15]

Srpsko pozorište za iseljenike u Americi[uredi | uredi izvor]

Realizaciju ideje o osnivanju srpskog pozorišta za iseljenike u Americi Luka Popović započeo je početkom juna 1911. godine, malo zbog avanturističkog duha, a više zbog idealizma. Već 24. juna odigrao je u Narodnom pozorištu oproštajnu predstavu čiji je prihod namenjen za taj smeli poduhvat. U Ameriku je krenuo sa tim sredstvima i sa još 2.000 dinara koje mu je kralj Petar dodelio kao jednokratnu i bespovratnu subvenciju.

U Njujork je stigao sam, ponevši samo više prepisa pozorišnih dela. Bez scenografija, kostima i rekvizita. Srpski iseljenici su ga primili rodoljubivo i oduševljeno, a naročito naučnik Mihajlo Pupin, koji je iz sopstvenih sredstava pomogao da se naprave scenografije, kostimi i nabavi rekvizita. Prvobitno oduševljeni, srpski konzul u Njujorku i Pupin zamišljali su da ovo srpsko pozorište pretvore u stalno, sa profesionalnim glumcima koji bi se spremali od diletanata, a neke bi pozvali i iz Srbije. Tu zamisao je prihvatio i Milovan Milovanović, predsednik tadašnje srpske vlade, koja je trebalo da obezbedi i subvenciju. Pupin je mislio da bi se pozorište moglo izdržavati i iz sopstvenih sredstava, prvenstveno od prihoda sa predstava i od redovne pomoći imućnih iseljenika, ali se ova smela zamisao nije ostvarila. Luka Popović se vratio u Srbiju u leto 1912. godine da reši pitanje subvencije ali se, obuzet nostalgijom i neodoljivom željom da nastavi svoju umetničku delatnost u otadžbini, nije vratio u Ameriku. U međuvremenu je umro i predsednik vlade Milovanović, pa je ova zamisao ostala neostvarena.

Izvođači u pozorištu bili su amateri, većinom iz redova iseljeničke inteligencije. Njih je spremao sam Luka, koji je bio nosilac svih velikih uloga i glavni recitator na skoro svim priredbama. Amateri, dobro uvežbani, igrali su dosta vešto, s ljubavlju i oduševljenjem, pa su neko vreme nakon lukinog opdlaska povremeno nastupali i sami. Publiku su sačinjavali ne samo srpski iseljenici već i Amerikanci. Neke predstave, naročito nacionalnih komada, publika je pretvarala u rodoljubive manifestacije kličući svome narodu i otadžbini. Iako je postojalo veoma kratko vreme, ovo pozorište izvršilo je značajnu nacionalnu i kulturnu misiju među srpskim iseljenicima.

Repertoar je bio nacionalan. Kao prva predstava, u avgustu 1911. u Njujorku je izvedena drama Balkanska carica kralja Nikole. Pozorište je gostovalo, između ostalog, u Filadelfiji, Pitsburgu, Klivlendu, Čikagu, Sinsinatiju, Akronu, Detroitu i mnogim manjim gradovima širom Amerike. Na ovoj dugoj turneji pozorište je, osim pomenute, izvelo i niz drugih predstava: Boj na Kosovu (Jovan Sterija Popović), Hajduk Veljko (Jovan Dragašević), Ljubavno pismo (Kosta Trifković), Kraljević Marko i Arapin (Velja Miljković), Đurad Branković (Karolj Obernjik), Hadži Loja (Branislav Nušić), Jazavac pred sudom (Petar Kočić), a na posebnim umetničkim večerima održavani su i koncerti na kojima su se recitovale rodoljubive pesme, pevali i izvodili odlomci iz komada.[17]

Odabrane uloge[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Marija je nesrećno nastradala 1875. godine, a lazin sin iz drugog braka, Luka, rodio se 1878. godine.[1]
  2. ^ Zorka Popović—Premović (Sentomaš, 11. januar 1886 — Beograd, 29. januar 1909.) stupila je na pozornicu još kao devojčica, 1898. godine i ostala u beogradskom Narodnom pozorištu, kao jedna od mladih nada, sve do svoje tragične smrti 1909. godine, kada ju je ubio ljubomorni muž.[2]
  3. ^ Danica Popović nastupala je u beogradskom Narodnom pozorištu od 1900. do 28. februara 1909. godine.[3]
  4. ^ Današnji Novi Bečej
  5. ^ Paja Popović umro je veoma mlad, u 25. godini.[6]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Mečkić, Lazar. „Luka Popović”. NOVI BEČEJ - ONLINE. Arhivirano iz originala 17. 03. 2022. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  2. ^ Stojković 1979, str. 419—420
  3. ^ Stojković 1979, str. 421
  4. ^ a b Stojković 1979, str. 145-146
  5. ^ „POPOVIĆ Laza”. Enciklopedija SNP. Srpsko narodno pozorište, Novi Sad. Pristupljeno 6. 9. 2017. 
  6. ^ „TRIDESET NADGROBNIH SPOMENIKA SA GROBNIM MESTIMA ISTAKNUTIH POLITIČKIH, KULTURNIH I JAVNIH RADNIKA, NA ALMAŠKOM GROBLjU U NOVOM SADU, O.NOV”. Spomenici kulture u Srbiji. Srpska akademija nauka i umetnosti. Pristupljeno 7. 9. 2017. 
  7. ^ Stojanović, Olja (2016). Zorka Todosić : 1864-1936 (PDF). Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije. ISBN 978-86-80629-87-2. COBISS.SR 226043148
  8. ^ „ADELSHAJM-POPOVIĆ Marija”. Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta. Srpsko narodno pozorište. Pristupljeno 18. 1. 2017. 
  9. ^ „Tajne ljubavi čuvenih Srba (6): Greh sa svastikom”. Vesti on-line. Pristupljeno 10. 1. 2017. 
  10. ^ „DOBRINOVIĆ Zorka”. Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta. Srpsko narodno pozorište. Pristupljeno 14. 1. 2017. 
  11. ^ Blažić, Mirjana. „Gosti iz Prošlosti”. Radio Beograd 1. RTS. Pristupljeno 12. 1. 2017. 
  12. ^ „Maksimović Vujić, Sofija”. Srpski biografski rečnik. [Knj.] 5, Kv-Mao (PDF). Novi Sad: Matica srpska. 2011. ISBN 978-86-7946-085-1. Pristupljeno 13. 1. 2017. COBISS.SR 266200327
  13. ^ „МАРКОВИЋ Димитрије-Митица”. Енциклопедија СНП. Српско народно позориште, Нови Сад. Приступљено 24. 2. 2017. 
  14. ^ Stojković 1979, стр. 139
  15. ^ а б в Stojković 1979, стр. 417
  16. ^ а б „ПОПОВИЋ Лука”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 5. 9. 2017. 
  17. ^ Stojković 1979, стр. 511-512

Литература[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лука_Поповић_(глумац)&oldid=27674341”