Mandala

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mandala, Tibet

Mandala (naglasak je na prvom slogu, sansk. मणडल, mandala - doslovan prevod „krug”) je duhovni i ritualni simbol u hinduizmu i budizmu koji predstavlja univerzum.[1] U uobičajenom korišćenju „mandala” je postala generički izraz za bilo koji dijagram, grafikon ili geometrijski obrazac koji predstavlja kosmos, metafizički ili simbolički. Osnovni oblik većine mandala je kvadrat sa četiri manja kvadrata koji sadrže krug u centralnoj tački. Svaki kvadrat je u obliku slova T.[2] Mandale često imaju radijalni balans. Pojam se pojavljuje u Rigvedi kao naziv nekih njenih delova, a Vedski rituali koriste mandale kao što je Navagraha mandala i dan danas. Mandale se takođe koriste u budizmu. U raznim duhovnim tradicijama, mandale se mogu koristiti za usmeravanje pažnje praktičara i stručnjaka, kao neka vrsta duhovnog vodiča za uspostavljanje svetog prostora ali i kao pomoć pri meditaciji i trans-indukciji.

Hinduizam[uredi | uredi izvor]

Religijsko značenje[uredi | uredi izvor]

Jantra je slična mandali, obično manja i koristi ograničenu paletu boja. Može biti dvodimenzionalna ili trodimenzionalna geometrijska kompozicija koja se koristi u sadanama, pudžama ili meditativnim ritualima, i može uključiti mantru u svoj dizajn. Smatra se da predstavljaju prebivalište božanstva. Svaka jantra je jedinstvena i poziva božanstvo u prisustvo praktičara kroz elaborirane simboličke geometrijske dizajne. Prema jednom naučniku, „jantre funkcionišu kao otkrivajući simboli kosmičkih istina i kao instrukcioni grafikoni duhovnog aspekta ljudskog iskustva”.[3] Mnogi posmatraju jantre kao centralne tačke za Hindu tantričku praksu. Jantre nisu reprezentacije, već su žive, iskustvene, nedualne stvarnosti.

Kako Kana opisuje, „uprkos kosmičkim značenjima, jantra je stvarnost koja se živi. Zbog odnosa koji postoji u tantrima između spoljašnjeg sveta (makrokosmosa) i unutrašnjeg sveta čoveka (mikrokosmosa), svaki simbol u Jantri je ambivalentno rezonantan u unutrašnjo-spoljašnjoj sintezi i povezan je sa suptilnim telom i aspektima ljudske svesnosti”.[3]

Političko značenje[uredi | uredi izvor]

Rajamandala (ili Raja-mandala, krug država) je termin koji je formulisao indijski autor Kautilija u svom političkom radu, Arthashastra (pisan između četvrtog veka pre nove ere i drugog veka pre nove ere). Ona opisuje krugove prijateljskih i neprijateljskih država oko kraljevske države.[4] U istorijskom, društvenom i političkom smislu, termin „mandala” se takođe koristi za označavanje tradicionalnih političkih formacija u jugoistočnoj Aziji (kao što je federacija kraljevstva ili vazalnih država). Zapadni istoričari 20. veka preuzeli su ovaj pojam iz drevnog indijskog političkog diskursa kao način izbegavanja pojma „država” u konvencionalnom smislu. Ne samo da politika Jugoistočne Azije nije u skladu sa kineskim i evropskim stanovištem o teritorijalno definisanoj državi sa fiksnim granicama i birokratskim aparatom, već su postojale značajne razlike: politika je definisana njenim centrom, a ne granicama, a može biti sastavljena od brojnih drugih politika sa strane, bez administrativne integracije.[5] Imperije kao što su Bagan, Ajutaja, Čampa, Kmer, Srivijaja i Madžapahit su u tom smislu poznate kao „mandala”.

Budizam[uredi | uredi izvor]

Vađrajana[uredi | uredi izvor]

U Vađrajani ili tantričkom budizmu, mandale su crtane u okviru peskarenja, umetnosti crtanja u pesku. One su takođe ključni deo prakse tantričke meditacije.

Mandala Pet Božanstava, Tibet

Mandala u svom vizuelnom obliku predstavlja osnovnu suštinu Vađrajana učenja. Um je „mikrokosmos koji predstavlja razne božanske moći u univerzumu”.[6] Mandala predstavlja prirodu prosvetljenog uma. Primer su mandale u vidu svilene tapiserije, protkane pozlaćenim papirima, koji prikazuju raskošne elemente poput kruna i nakita, što mu daje trodimenzionalni efekat.[7][8]

Planina Meru[uredi | uredi izvor]

Mandala takođe može predstavljati čitav univerzum, koji je tradicionalno oslikan kao planina Meru u vidu osovine sveta (aksis mundi), okružena kontinentima.[9] Jedan primer je Kosmološka Mandala sa planinom Meru, svilena tapiserija iz dinastije Juan koja služi kao dijagram tibetanske kosmologije, koja je data Kini iz Nepala i Tibeta.[10][11]

Pet Buda[uredi | uredi izvor]

Jedna od poznatih tipova mandala je mandala "Pet Buda", arhetipska forma Bude koja uključuje različite aspekte prosvetljenja. Oni su prikazani u zavisnosti od škole budizma, pa čak i od specifične svrhe mandale. Uobičajena mandala ove vrste je Pet mudraca. Kada je uparena sa drugom mandalom koja prikazuje Pet kralja mudraca, onda oni zajedno čine Mandalu dva kraljevstva.

Praksa[uredi | uredi izvor]

Mandale se obično koriste u tantričkom budizmu kao pomoć pri meditaciji. Mandala je „podrška meditativnoj osobi",[12] nešto što se više puta posmatra do momenta zasićenosti, tako da se slika mandale u potpunosti internalizuje čak i do najsitnijih detalja i tada se može prizivati i razmatrati po volji kao jasna i živopisna vizuelna slika”. Sa svakom mandalom dolazi ono što Tuči naziva „povezana liturgija ... sadržana u tekstovima poznatim kao tantre”[13] dajući instrukcije praktičarima o načinu na koji se mandala treba nacrtati, sagraditi i vizualizirati, i ukazujući na mantre koje se recituju tokom ritualne upotrebe. Vizualizacijom, uči se da se razume iskustvo kao čisto, i kao prebivalište prosvetljenja. Zaštita koja nam je potrebna, po ovom mišljenju, je iz našeg sopstvenog uma, koliko i iz spoljašnjih konfuznih izvora. U mnogim tantričkim mandalama ovaj aspekat odvajanja i zaštite iz spoljašnjeg samsarskog sveta opisuju "četiri spoljna kruga: pročišćujća vatra mudrosti, krug vadžre, krug sa osam grobnica i krug lotosa" .[12]

Šingon budizam[uredi | uredi izvor]

Jedna japanska grana budizma - Šingonski budizam - često koristi mandale u svojim ritualima. Kada se osnivač ove vrste budizma, Kukai vratio sa obuke u Kini, doneo je dve mandale, koji su postale centralne za Šingonske rituale: Mandala iz Kraljevstva Utorbe i Mandala Dijamantskog Kraljevstva. Ove dve mandale su se koristile na ritualima inicijacije za nove Šingon učenike. Glavna karakteristika ovog rituala je da učenik zavezanih očiju baci cvet na neku od dve mandale. Tamo gde cvet sleti određuje koje božanstvo učenik treba da sledi. Peskovne mandale koje postoje u tibetanskom budizmu se ne praktikuju u Šingon budizmu.

Ničiren budizam[uredi | uredi izvor]

Mandala u Ničirenskom budizmu nazvana je moji-mandala (文字 曼陀羅) i predstavlja papirni svitak ili drvenu ploču čiji se natpis sastoji od kineskih slova i srednjevekovno-sanskritskog rukopisa koji predstavlja elemente Budine prosvetljenosti, zaštitnih budističkih božanstava i određenih budističkih koncepata. Nazvan Gohonzon, prvobitno ga je napisao Nićiren, osnivač ovog ogranka japanskog budizma, krajem 13. veka. Gohonzon je primarni objekat poštovanja u nekim školama a jedini u drugim, i one smatraju da je to najveći predmet obožavanja koji predstavlja oličenje vrhunskog Darme i Nićirenovog unutrašnjeg prosvetljenja.

Mezoameričke civilizacije[uredi | uredi izvor]

Colkin[uredi | uredi izvor]

Majanska civilizacija je koristila mandale kao način predstavljanja kalendara.[14] Po obliku i funkciji sličan je Kalačakri (Točak vremena), peskovitim slikama tibetanskih budista.[15] Colkin točak ima 260 segmenata, što je iznenađujuće jer su Maje zapravo prepoznale da kalendarska godina traje 365 dana. Uključivanje specifičnog broja 260 može se, međutim, odnositi na ciklus od 26.000 godina pomeranja ravnodnevnice. Ako je tako, to bi ukazivalo na izuzetnu svest o ovim velikim ciklusima vremena od strane ove kulture. Konačno, simbol je verovatno bio korišćen u ritualne svrhe i za merenje devetomesečnih intervala kao što su trudnoća, zatim vreme kultivacije nekih useva kao i za rituale koji se vrše u razmaku od 260 dana svake godine, na primer u proleće i jesen.

Sunčev kamen[uredi | uredi izvor]

Sunčev kamen astečke civilizacije se nekad posmatrao kao ekvivalentan kalendaru Colkin, ali sada se smatra da je on ceremonijalno predstavljanje čitavog univerzuma kao što to smatra astečka verska klasa. Najranije tumačenje kamena odnosi se na njegovu upotrebu kao kalendara. Godine 1792, dve godine nakon otkopavanja kamena, meksički antropolog Antonio de Leon Gama je napisao raspravu o astečkom kalendaru koristeći kamen kao osnovu.[16] Neki od krugova glifa su glifovi za dane u mesecu.[17] Drugi aspekt kamena je njegov verski značaj. Prema jednoj teoriji lice u središtu kamena predstavlja Tonatiuh, Astečko božanstvo sunca. Zbog toga je kamen postao poznat kao „Sunčev kamen”. Ričard Taunsend je predložio drugačiju teoriju, tvrdeći da figura u središtu kamena predstavlja zemaljsko božanstvo Meksika.[17] Moderni arheolozi, poput onih iz Muzeja nacionalne antropologije u Meksiko Sitiju, veruju da je verovatnije da su se primarno koristili kao ceremonijalni basen ili ritualni oltar za gladijatorske žrtve nego kao astrološka ili astronomska referenca.[18] Još jedna karakteristika kamena je njen potencijalni geografski značaj. Četiri tačke mogu se odnositi na četiri ugla zemlje ili kardinalne tačke. Unutrašnji krugovi mogu predstavljati prostor i vreme.[17]

Hrišćanstvo[uredi | uredi izvor]

Oblici koji su karakteristični za mandale, a koji preovlađuju u hrišćanstvu su keltski krst, brojanice, oreol, Kruna od trnja, ružičasti prozori, Ružičasti krst i dromenon na podu katedrale Šartres. Dromenon predstavlja putovanje od spoljnjeg sveta do unutrašnjeg svetog centra gde se nalazi Božanstvo.[19] Mnoge iluminacije Hildegarde Bingennske mogu se koristiti kao mandale, kao i mnoge slike ezoteričnog hrišćanstva, kao i mandale u hrišćanskom hermetizmu, hrišćanskoj alhemiji i rozenkrojceriju. Alhemičar, matematičar i astrolog Džon De je razvio geometrijski simbol koji je nazvao Sigilum Dei "pečatom Boga" koji je manifestovao univerzalni geometrijski poredak koji je uključivao imena arhanđela, izvedenih iz Ključa Solomona.

Zapadna psihologija[uredi | uredi izvor]

Prema umetničkom terapeutu i savetniku za mentalno zdravlje Suzan F. Finčer, ponovno uvođenje mandale u zapadne modernističke misli dugujemo Karlu Jungu, švajcarskom analitičkom psihologu. U svom pionirskom istraživanju nesvesnog, kroz pravljenje umetnosti, Jung je posmatrao motive kruga koji se spontano pojavljuju. Crteži kruga odražavali su njegovo unutrašnje stanje u tom trenutku. Poznavanje filozofskih spisa Indije podstaklo je Junga da usvoji reč „mandala” kako bi opisao ove crteže koje su on i njegovi pacijenti napravili. Jung je shvatio da se u momentima intenzivnog ličnog razvoja pojavljuje potreba za stvaranjem mandala. Njihovo pojavljivanje ukazuje na to da se duboko u psihi dešava proces ponovnog uspostavljanja balansa. Rezultat procesa je složenija i bolje integrisana ličnost. Stvaranje mandala pomaže stabiliziranju, integraciji i ponovnom uspostavljanju reda u unutrašnjem životu.[20]

Prema psihologu Davidu Fontani, simbolička priroda mandala može pomoći „da se progresivno pristupi dubljim nivoima nesvesnog, pomažući na taj način meditatoru da doživi mistični osećaj jednakosti s konačnim jedinstvom iz kojeg se kosmos u svim svojim višestrukim oblicima uzdiže”.[21]

Arheologija[uredi | uredi izvor]

Neki od većih arheoloških otkrića u poslednjih nekoliko godina koje bi mogle da redefinišu istoriju Istočne misli i tradicije mandale je otkriće pet velikih mandala u dolini Manipur. Pronađena u pirinčanom polju zapadno od Imfala, glavnog grada Manipura, Makglang geoglif je možda najveća svetska mandala sagrađena samo od blata. Ova lokacija nije otkrivena do 2013. godine, jer je njegova celokupna struktura mogla biti vidljiva samo putem satelitskih slika Gugl Eart-a. Čitavo polje, poznato pod imenom Bihu Loukon, sada je zaštićeno i proglašeno istorijskim spomenikom i lokalitetom od strane vlade Manipura te iste godine. Ova kvadratna mandala ima četiri slične ispupčene pravougaone "kapije" u kardinalnim pravcima koje čuvaju slične, ali manje pravougaone "kapije" sa leve i desne strane. U okviru kvadrata nalazi se osam latica cveta ili zvezda, koje je lokalno stanovništvo nazvalo Maklang 'Zvezdano utvrđenje' čija je ukupna površina oko 50.836,66 kvadratnih metara. Otkriće ostalih pet velih mandala u dolini Manipur takođe je učinjeno sa Gugl Eart-om. Pet gigantskih mandala nalazi se na zapadnoj obali reke Iril.[22]

Arhitektura[uredi | uredi izvor]

Budistička arhitektura često primenjuje mandalu kao šematski plan ili projekat za dizajniranje budističkih struktura, uključujući hramski kompleks i stupe. Značajan primer mandala u arhitekturi je Borobodur iz 9. veka u centralnoj Javi, Indonezija. Izgrađen je kao velika stupa okružena manjim stupama koje su poređane na terasama formiranim kao stepenasta piramida, a koja gledano odozgo, poprima oblik džinovske tantričke budističke mandale, istovremeno predstavljajući budističku kosmologiju i prirodu uma.[23]

Nauka[uredi | uredi izvor]

Cirkularni dijagrami se često koriste u filogenetici, posebno za grafičko predstavljanje filogenetskih odnosa. Evoluciona stabla često obuhvataju brojne vrste koje su prikazane na kružnom stablu, sa slikama vrsta prikazanih na periferiji drveta. Takvi dijagrami nazvani su filogenetske mandale.[24]

Savremena primena[uredi | uredi izvor]

Modni dizajner Mandali Mendrila dizajnirala je interaktivnu umetničku instalaciju pod nazivom Mandala Želja (Blue Lotus Wish Tree) koja je izrađena od svile i ekološki prihvatljivog tekstilnog mastila, i koja je prikazana u Muzeju umetnosti u Kini, Šangaju u novembru 2015. godine. Oblik haljine zasnovan je na Goloka Jantra mandali, u obliku lotosa sa osam latica. Posetioci su pozvani da polože želju na skulpturu haljine, koja će biti odnesena u Indiju i ponuđena stvarnom Drvetu Želja.[25][26]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Carol Culpepper, Jetta (2000). „Merriam‐Webster Online: The Language Center0011The Staff of Merriam‐Webster. Merriam‐Webster Online: The Language Center. 47 Federal Street, PO Box 281, Springfield, MA 01102; Tel: (413) 734‐3134; Fax: (413) 731‐5979;: Merriam‐Webster, Inc c1999. Free”. Electronic Resources Review. 4 (1/2): 9—11. ISSN 1364-5137. doi:10.1108/err.2000.4.1_2.9.11. 
  2. ^ Luyster, Amanda (05. 07. 2017). „Negotiating Secular and Sacred in Medieval Art”. doi:10.4324/9781315090597. 
  3. ^ a b Khanna, Madhu (18. 05. 2017). „Yantra and Cakra in Tantric Meditation”. University of Hawai'i Press. doi:10.21313/hawaii/9780824855680.003.0004. 
  4. ^ Indian political thought : themes and thinkers. Singh, Mahendra Prasad, 1943-, Roy, Himanshu. New Delhi: Dorling Kindersley. 2011. ISBN 978-81-317-5851-9. OCLC 895206632. 
  5. ^ Dellios, Rosita (1990). „Modern Chinese Defence Strategy”. doi:10.1007/978-1-349-11049-0. 
  6. ^ New Age Movement, Springer-Verlag, Pristupljeno 28. 11. 2018 
  7. ^ Geldzahler, Henry. „Josef Albers at the Metropolitan Museum of Art: Opens November 19, 1971”. The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 30 (2): 62. ISSN 0026-1521. doi:10.2307/3258606. 
  8. ^ Kolbas, Judith. „When Silk was Gold: Central Asian and Chinese Textiles. By James C. Y. Watt and Anne E. Wardell with an essay by Morris Rossabi. pp. x, 238, New York, The Metropolitan Museum of Art in co-operation with the Cleveland Museum of Art, 1997. £40.00.”. Journal of the Royal Asiatic Society. 9 (01): 177—180. ISSN 1356-1863. doi:10.1017/s1356186300016163. 
  9. ^ Eriksson, K. (2000). „International Journal of Fracture”. International Journal of Fracture. 106 (1): 65—80. ISSN 0376-9429. doi:10.1023/a:1007646823223. 
  10. ^ Burroughs, Bryson. „A Landscape by William Sidney Mount”. The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 23 (7): 175. ISSN 0026-1521. doi:10.2307/3256003. 
  11. ^ „The world of Khubilai Khan: Chinese art in the Yuan Dynasty”. Choice Reviews Online. 48 (08): 48—4279. 01. 04. 2011. ISSN 0009-4978. doi:10.5860/choice.48-4279. 
  12. ^ a b Concerning Mandala Symbolism, Princeton University Press, 31. 01. 1972, ISBN 9781400886043, Pristupljeno 28. 11. 2018 
  13. ^ Dachille, Rae (18. 09. 2017). „Piercing to the Pith of the Body: The Evolution of Body Mandala and Tantric Corporeality in Tibet”. Religions. 8 (9): 189. ISSN 2077-1444. doi:10.3390/rel8090189. 
  14. ^ Macleod, Morna. „Mayan Calendrics in Movement in Guatemala: Mayan Spiritual Guides or Day-keepers Understandings of 2012”. The Journal of Latin American and Caribbean Anthropology. 18 (3): 447—464. ISSN 1935-4932. doi:10.1111/jlca.12041. 
  15. ^ Rogers, Rhianna C. (2009). „Tlaloc, Chac, and Jesus: Thoughts on religious syncretism in Aztec and Maya societies”. PsycEXTRA Dataset. Pristupljeno 28. 11. 2018. 
  16. ^ León y Gama 1978, str. 113–114
  17. ^ a b v Pijning, Ernst. „Kenneth Mills, William B. Taylor and Sandra Lauderdale Graham, eds, Colonial Latin America: A Documentary History. Wilmington, DE: Scholarly Resources, 2002. xxiii + 434 pp.”. Itinerario. 28 (01): 113—114. ISBN 978-0-8420-2997-1. ISSN 0165-1153. doi:10.1017/s0165115300019367. 
  18. ^ MacCURDY, GEORGE GRANT (12. 10. 1910). „AN AZTEC “CALENDAR STONE” IN YALE UNIVERSITY MUSEUM”. American Anthropologist. 12 (4): 481—496. ISSN 0002-7294. doi:10.1525/aa.1910.12.4.02a00020. 
  19. ^ Gatta, John (21. 10. 2004), Meditating on the Creatures in Early American Life and Letters, Oxford University Press, str. 34—54, ISBN 9780195165050, Pristupljeno 28. 11. 2018 
  20. ^ Pitak-Davis, Susanne. „Creating mandalas: For insight, healing, and self-expression”. The Arts in Psychotherapy. 19 (3): 223. ISSN 0197-4556. doi:10.1016/0197-4556(92)90024-i. 
  21. ^ Elsner, Robert, 3. Meditating yogis, University of Chicago Press, str. 37—56, ISBN 9780226246710, Pristupljeno 28. 11. 2018 
  22. ^ Robindro, Khumukcham; Khumukcham, Bisheshwar; Singh, Ksh. Nilakanta (28. 02. 2018). „Determination of Optimal Number of Clusters in Cure Using Representative Points”. International Journal of Computer Sciences and Engineering. 6 (2): 313—320. ISSN 2347-2693. doi:10.26438/ijcse/v6i2.313320. 
  23. ^ Mabbett, Ian. „Barabudur: History and Significance of a Buddhist Monument. Edited by Luiz Gomez and Hiram W. Woodward Jr. Berkeley: University of California Press, 1981. Pp. xvii, 253. Foreword, Bibliography of Textual Sources for the Barabudur Reliefs, Bibliography, Glossary, Index, Hardcover.”. Journal of Southeast Asian Studies. 14 (02): 430—432. ISSN 0022-4634. doi:10.1017/s0022463400011115. 
  24. ^ Hasegawa, Masami. „Phylogeny mandalas for illustrating the Tree of Life”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 117: 168—178. ISSN 1055-7903. doi:10.1016/j.ympev.2016.11.001. 
  25. ^ „Art in Late-Nineteenth-Century Shanghai”. The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 58 (3): 10. 2001. ISSN 0026-1521. doi:10.2307/3269181. 
  26. ^ Day, Henry N., The desires., G P Putnam's Sons, str. 88—93, Pristupljeno 28. 11. 2018 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • León y Gama, Antonio de (1978). Descripción histórica y cronológica de las dos piedras. Miguel Angel Porrúa. OCLC 47152836. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мандала&oldid=26926057”