Mengistu Hajle Marijam

Mengistu Hajle Marijam
Slika iz 1978. godine
Lični podaci
Datum rođenja	(1937-05-27)27. maj 1937.
Mesto rođenja	Adis Abeba, Etiopsko carstvo
Državljanstvo	Etiopsko
Religija	Ateizam
Porodica
Supružnik	Vubanči Bišav
Politička karijera
Politička stranka	Radnička partija Etiopije
Mandati Predsednik Etiopije 10. septembar 1987 — 21. maj 1991. Prethodnik funkcija ustanovljena Naslednik Tesfaje Gebre Kidan (vd) Predsednik Derga 3. februar 1977 — 10. septembar 1987. Prethodnik Tafari Benti Naslednik funkcija ukinuta

Mengistu Hajle Marijam (መንግስቱ ኃይለ ማርያም, Mengistu Haile Mariam; 27. maj 1937 –) bio je etiopski političar, vođa vojne hunte Derg od 1977. do 1987. i predsednik Etiopije od 1987. do 1991. godine. Od 1991. godine, nalazi se u egzilu u Zimbabveu. Vrhovni sud Etiopije osudio ga je na smrt u odsustvu, smatrajući ga krivim za genocid. Procenjuje se da je odgovoran za smrt 1 285 000 ljudi.

Biografija

Rođen je 27. maja 1937. godine u Adis Abebi. Po uzoru na oca, ušao je u vojnu službu i ubrzo došao pod zaštitu generala Amana Andoma, koji mu je pomagao u vojnoj karijeri. Mengistu je diplomirao na Vojnoj akademiji u Holeti. General Andom je posle toga postao njegov mentor i poveo ga sa sobom na služenje u Trećoj diviziji u Hararu. Ubrzo je bio poslat na šestomesečni vojni trening u Merilend, SAD. U SAD je iskusio diskriminaciju zbog boje svoje kože, što je kod njega uzrokovalo snažne antiameričke osećaje. Rasna diskriminacija u SAD uveliko ga je podsećala na duboku klasnu podeljenost u monarhističkoj Etiopiji.

Godine 1974, vlada cara Hajle Selasija izgubila je poverenje naroda, što je bilo popraćeno velikim protestima i nemirima diljem zemlje. Uskoro se u borbi za vlast ispoljila grupa levo orijentisanih vojnih oficira, organizovana u vojno veće Derg. Mengistu je unutar Derga pripadao manje uticajnim ličnostima. Između jula i septembra 1974, Mengistu je postao najuticajniji član Derga. Uprkos tome, nije se previše pojavljivao u javnosti, nego je delovao preko svog mentora Amana Andoma i kasnije preko Tafarija Bentija.

Godine 1975, umro je Hajle Selasije. Kolale su glasine da ga je ubio sam Mengistu, ali je on to kasnije opovrgao. Dana 23. novembra 1974, Derg je pod Mengistuom bez suđenja naredio smaknuće 61 zvaničnika bivše carske vlade.

Vođa Etiopije

Dana 3. februara 1977, Tafari Benti, dotadašnji čelnik Derga, poginuo je u uličnoj pucnjavi. Mengistu se u borbi za vlast sukobio s Atnafuom Abateom i potisnuo ga sa scene. Uskoro je posle toga naredio njegovu smrt. Njegovo smaknuće je opravdao činjenicom da je Abate „stavljao interese Etiopije na prvo mesto pred interesima socijalizma“.

Pripadnici Etiopske narodne revolucionarne partije su od 1976. godine izvršili mnoštvo atentata i napada na članove Derga. Ovaj „beli teror“ prinudio je Mengistua da 1977. protiv njih pokrene „crveni teror“. Tokom naredne dve godine, hiljade žena i muškaraca stradali su kao žrtve „crvenog terora“. Amnesti internašonal procenio je da je tokom „crvenog terora“ stradalo oko 500.000 ljudi.

Marksizam je u to vreme bio popularan diljem Afrike, tako da je Mengistu ubrzo po dolasku na vlast počeo s njegovom praktičnom primenom. Sva strana i domaća preduzeće i sva zemlja na selu su bili nacionalizovani, a Etiopskoj crkvi i carskoj porodici su oduzete velike količine zemlje, bez adekvatne naknade. Uprkos progresivnim reformama, poljoprivredna proizvodnja je patila zbog građanskog rata, suše i loše ekonomske politike. Kulminacija ovoga desila se 1984. godine, izbijanjem epidemije gladi.

Godine 1977, somalska vojska upala je u etiopski region Ogaden i pomagala jedinicama gerilskog Fronta za oslobođenje Zapadne Somalije u sticanju prevlasti nad regionom. Mengistu je nakon nekog vremena preuzeo lično zapovedništvo nad etiopskim jedinicama. Pobeda u ratu 1978. godine donela je privremenu popularnost hunti.

Godine 1984, započet je proces prelaska s vojne na civilnu vladu, a prvi korak bio je osnivanje Radničke partije Etiopije, kao vladajuće partije. Mengistu je postao sekretar nove partije. Dana 10. septembra 1987. godine, usvojen je novi ustav, a zemlja je preimenovana u Narodnu Demokratsku Republiku Etiopiju. Mengistu je tada postao njen prvi predsednik.

Od 1983. do 1984. godine, Mengistu je obavljao jednogodišnji mandat predsednika Organizacije afričkog jedinstva.

Egzil

Usled promena u Istočnom bloku i promene politike Sovjetskog Saveza prema marksističkim vladama u Africi, Mengistuova vlada je izgubila značajan deo finansijske pomoći. To je pod sve većim nadiranjem gerilskih grupa uzrokovalo pad njegove vlade maja 1991. godine. On, njegova porodica i 50 oficira sa svojim porodicama napustili su Etiopiju, nakon čega im je dopušten azil u Zimbabveu.

Vrhovni sud Etiopije proglasio ga je krivim 12. decembra 2006. godine za genocid u vreme „crvenog terora“, 1977-1978. godine. Godine 2008, osuđen je u odsustvu na smrt, a ista kazna izrečena je i za 18 visokih zvaničnika njegovog režima. U obrazloženju presude se navodi da su optuženi „mučili i javno pogubili hiljade nevinih, što je, prema etiopskom zakonu, u skladu sa kvalifikacijom genocida“. Vlada Zimbabvea odbija da izruči Mengistua zbog njegove finansijske i tehničke pomoći zimbabveanskim borcima za slobodu protiv rasističke vlade Ijana Smita tokom 1970-ih godina.

Literatura

• Andrew, Christopher M.; Mitrokhin, Vasili (2005). The World was Going Our Way: The KGB and the Battle for the Third World. Basic Books. str. 457—. ISBN 978-0-465-00311-2. 
• Orizio, Riccardo (2004). Talk of the Devil: Encounters with Seven Dictators. Walker. ISBN 978-0-8027-7692-1.