Natrijum diuranat
| |
| Identifikacija | |
|---|---|
| ECHA InfoCard | 100.033.882 |
| Svojstva | |
| Na2U2O7 | |
| Molarna masa | 634,03316 g mol−1 |
| Gustina | 6,44 g cm−3 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Natrijum diuranat (Na2U2O7) je hemijsko jedinjenje, koje ima molekulsku masu od 634,033 Da.
Natrijum diuranat je so uranijuma poznata i kao žuti oksid uranijuma. Zajedno sa amonijum diuranatom ((NH4)2U2O7) bio je komponenta tzv. ranog žutog kolača (finalni talog formiran u procesu mljevenja sirove rude uranijuma) u omjeru određenom uslovima procesa; današnji žuti kolač je uveliko mešavina uranijum oksida. Skraćenica za natrijum diuranat je NDU (engl. SDU, od Sodium diuranate).
Dobijanje[uredi | uredi izvor]
U uobičajenom procesu za vađenje uranijuma, uraninit se lomi i meša sa sumpornom (H2SO4) i azotnom kiselinom (HNO3). Uranijum se rastvara da bi se dobio uranil sulfat (UO2SO4), dok je natrijum hidroksid (NaOH) dodat radi stvaranja taloga u obliku natrijum diuranata. Ovaj stariji metod vađenja uranijuma iz njegove rude (uraninita) je zamenjen u trenutnoj praksi procesima kao što su tzv. ekstrakcija tečno-tečno (engl. LLE, od Liquid–liquid extraction), jonska izmena, ili metod volatilnosti.
Upotreba[uredi | uredi izvor]
U prošlosti, natrijum diuranat se naširoko koristio za proizvodnju uranijumovog stakla (ili vazelinskog stakla), natrijumove soli koja se lako rastvara u kalupu silicijum dioksida (SO2) tokom žarenja kod početnog topljenja.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- „Characterizing and Classifying Uranium Yellow Cakes: A Background” (doc.tms.org)
- „The Glass Association - Uranium Glass” (glassassociation.org.uk)
- „URANIUM and CERAMICS” (ceramic-materials.com)
- Gasperin, M (1986). „Na2U2O7: Synthèse et structure d'un monocristal”. Journal of the Less Common Metals. 119: 83. doi:10.1016/0022-5088(86)90198-0.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
