Натријум-пероксид

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Натријум пероксид)
Натријум-пероксид
Натријум-пероксид
Називи
Други називи
Натријум-диоксид
Динатријум-пероксид
Идентификација
ECHA InfoCard 100.013.828
EC број 215-209-4
MeSH Sodium+peroxide
UN број 1504
Својства
Na2O2
Моларна маса 77,98 g/mol
Агрегатно стање жути, до бели прах
Густина 2,8 g/cm3
Тачка топљења 675 °C
Тачка кључања распада се
бурно реагује
Структура
Кристална решетка/структура хексагонална
Термохемија
95 J K−1 mol−1
−513 kJ/mol
Опасности
Оксидант (O)
Корозиван (C)
R-ознаке R8, R35
S-ознаке (S1/2), S8, S27, S39, S45
NFPA 704
Тачка паљења Не гори
Сродна једињења
Други катјони
Литијум-пероксид
Калијум-пероксид
Рубидијум-пероксид
Цезијум-пероксид
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Натријум-пероксид је оксид натријума хемијске формуле Na2O2, где је оксидациони број натријума +1, а кисеоника -1, што је случај и код других пероксида.[1]

Добијање[уреди | уреди извор]

Настаје директним сједињавањем натријума и кисеоника на температури од 130 - 200 °C[2]. Индустријски је могуће добијање тако што се преко натријума, који се налази у алуминијумским судовима заштићеним оловним цевима, проводи ваздух без угљен-диоксида на температури од 300 °C. Тако се може добити натријум-пероксид врло високе чистоће (и до 95%).[1]

Својства[уреди | уреди извор]

Веома је отпоран према топлоти и на ваздуху који не садржи влагу. Међутим, са водом реагује:

На нижој температури наградиће се водоник-пероксид, који поново може да да натријум-пероксид када реагује са концентрованим натријум-хидроксидом:

Исти учинак се добија и деловањем киселине на натријум-пероксид, такође на ниској температури.[1]

Примена[уреди | уреди извор]

Због тога што је јако оксидационо средство, употребљава се у аналитичкој хемији. Реагује и са угљен-моноксидом и са угљен-диоксидом:

Зато се употребљава и за обнављање ваздуха, на пример у подморницама. Служи и за бељење тканина, за израду боја, али и других једињења која имају примену у разним областима, као што су бензоил-пероксид, калцијум-пероксид и натријум-перборат.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  2. ^ Macintyre, J. E., ed. Dictionary of Inorganic Compounds, Chapman & Hall: 1992.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]