Nemanja Matić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nemanja Matić
Matić u dresu Srbije na Svetskom prvenstvu 2018.
Lični podaci
Datum rođenja (1988-08-01)1. avgust 1988. (35 god.)
Mesto rođenja Vrelo[1], SFRJ
Visina 1,94 m[2]
Pozicija vezni igrač
Klupske informacije
Trenutni klub
 FK Olimpik Lion
Broj 21
Juniorska karijera
1997—2000.
2000—2004.
2004—2005
2005—2006.		 Obrenovac 1905
Crvena zvezda
Partizan
Jedinstvo Ub
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2006—2007.
2007—2009.
2009—2011.
2010—2011.
2011—2014.
2014—2017.
2017—2022.
2022—2023.
2023—2024.
2024—		 Kolubara
Košice
Čelsi
→ Vitese
Benfika
Čelsi
Mančester junajted
Roma
Ren
Olimpik Lion		 ?
70
2
27
56
121
128
35
13
10		 (?)
(4)
(0)
(2)
(6)
(4)
(2)
(2)
(0)
(0)
Reprezentativna karijera
2008—2010.
2008—2020.		 Srbija do 21
Srbija		 11
48		 (2)
(2)
* Datum aktuelizovanja: 14. april 2024.

Nemanja Matić (Vrelo, 1. avgusta 1988) jeste srpski fudbaler koji trenutno nastupa za francuski klub Olimpik Lion na poziciji veznog igrača. Karijeru je počeo kao ofanzivni vezni, ali je tokom perioda u Benfici prešao na poziciju defanzivnog veznog.[3] Poznat je po svojim doslednim nastupima na terenu i borbenom stilu igre.[4][5]

Seniorsku karijeru počeo je 2006. u Kolubari, gde je proveo pola godine, nakon čega je prešao u Košice.[6] Godine 2009, prešao je u Čelsi za 1,5 miliona funti. Tokom prve sezone nije igrao mnogo i poslat je na pozajmicu u Vitese u sezoni 2010/11. Na leto 2011. prešao je u Benfiku, u okviru ugovora o razmeni u kojem je učestvovao David Luiz. Proglašen je za igrača godine u sezoni 2012/13. nakon čega je osvojio titulu u sezoni 2013/14. U januaru 2014. vratio se u Čelsi, za 21 milion funti. Uvršten je u tim godine za sezonu 2014/15. i osvojio je dva puta Premijer ligu. U julu 2017. prešao je u Mančester junajted, sa kojim je igrao finale FA kupa i Lige Evrope. Na leto 2022. prešao je u Romu, gde mu je trener ponovo bio Žoze Morinjo, koji mu je bio trener u Čelsiju i Mančester junajtedu. U Romi se zadržao jednu sezonu i stigao je do finala Lige Evrope. U avgustu 2023. prešao je u francusku ekipu Ren gde je proveo jednu polusezonu da bi u januaru 2024. potpisao ugovor sa Olimpik Lionom.

Za reprezentaciju Srbije do 21 godine odigrao je 11 utakmica, dok je za seniorsku reprezentaciju debitovao 2008. Odigrao je 48 utakmica i postigao je dva gola. Bio je deo reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu 2018. Karijeru u reprezentaciji završio je u avgustu 2020.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Početak[uredi | uredi izvor]

Ponikao je u FK Obrenovac 1905 iz Obrenovca. U mlađim kategorijama je kasnije nastupao za Crvenu zvezdu i Partizan,[7] pre nego što je završio u Jedinstvu sa Uba.[8]

Kolubara i Košice[uredi | uredi izvor]

Seniorsku karijeru započeo je sa 18 godina u lazarevačkoj Kolubari, u kojoj je odigrao pola sezone, pre nego što je 2007. otišao u Slovačku, u redove Košica. Impresionirao je svojim partijama u Košicama, gde je postao standardan prvotimac, a pomogao je timu da dođe do Kupa Slovačke 2009. i četvrtog mesta u prvenstvu.

Čelsi[uredi | uredi izvor]

Dana 18. avgusta 2009. je potpisao sa Čelsijem četvorogodišnji ugovor. Obeštećenje Košicama je iznosilo oko 1,5 miliona funti.[9] Za Čelsi je u Premijer ligi debitovao 21. novembra 2009. na meču sa Vulverhempton vonderersima, kada je kao zamena ušao u 69. minutu.[10] Drugi meč u Premijer ligi je odigrao u poslednjem kolu sezone 2009/10. protiv Vigan atletika.

Vitese[uredi | uredi izvor]

Dana 23. avgusta 2010. Matić je zajedno sa saigračima Slobodanom Rajkovićem i Matejom Delačom poslat na pozajmicu u holandski Vitese.[11] U sezoni 2010/11. za Vitese je ukupno odigrao 27 ligaških mečeva u kojima je postigao dva gola.

Benfika[uredi | uredi izvor]

Matića je 31. januara 2011. kupila Benfika, i to u okviru transfera Davida Luiza u Čelsi, kao i 25 miliona evra obeštećenja, dok je Čelsi još dodatno Benfici prosledio Matića. Međutim, ipak mu je dozvoljeno da završi sezonu u Viteseu na pozajmici. Zvanično se pridružio Benfici od sezone 2011/12. Prvi gol u dresu Benfike je postigao 14. januara 2012. protiv Vitorije Setubal. Nakon odlaska Havija Garsije u Mančester siti 31. avgusta 2012. Matić je postao starter u veznom redu Benfike.

Nakon gola u derbiju protiv Porta 13. januara 2013, već sledećeg dana Matić je nagrađen produženjem ugovora do 2018. godine, sa otkupnom klauzulom postavljenom na 45 miliona evra.[12]

Povratak u Čelsi[uredi | uredi izvor]

Dana 15. januara 2014. Matić potpisuje ugovor sa Čelsijem na pet i po godina.[13] Matić je debitovao za Čelsi protiv Mančester Junajteda.[14] On je ušao u igru u 86. minutu umesto Brazilca Vilijana u pobedi Čelsija od 3:1 na Stamford bridžu. U sezoni 2013/14, Matić je za Čelsi odigrao ukupno 19 utakmica i zabeležio 4 asistencije.

Dana 30. avgusta 2014. Matić je postigao svoj prvi gol u dresu Čelsija, protiv Evertona na Gudison parku u pobedi Čelsija 3:6.[15] Mesec dana kasnije, Matić je postigao pobedonosni gol u Ligi šampiona protiv lisabonskog Sportinga u pobedi Čelsija 0:1.[16] 5. novembra 2014. Matić je postigao svoj drugi gol u sezoni 2014/15. u Ligi šampiona i doneo bod Čelsiju na gostovanju protiv Maribora.[17] Matić je u anketi „Večernjih novosti“ izabran za najboljeg srpskog fudbalera u inostranstvu u 2014. godini pošto je za njega glasala većina kapitena timova učesnika u Superligi Srbije.[18]

Mančester junajted[uredi | uredi izvor]

Matić u dresu Mančester junajteda 2017. godine

Dana 31. jula 2017. godine, Matić je potpisao za Mančester junajted na tri godine.[19] Vrednost transfera je bila oko 40 miliona funti.[20] Tada je trener Junajteda bio Žoze Morinjo s kim je Matić već sarađivao u Čelsiju.[21] Za Junajted je debitovao na meču protiv Vest Hema (4 : 0), gde je proglašen za igrača utakmice. Prvi gol za Junajted je postigao 5. marta 2018. protiv Kristal palasa za pobedu od 3 : 2.[22] Taj gol je kasnije proglašen za Junajtedov gol sezone.[23]

Tokom sezone 2018/19. Matić je postigao drugi gol za Junajted u pobedi nad Hadersfildom (3 : 1).[24]

Dana 29. januara 2020. godine, Matić je postigao jedini gol u pobedi nad gradskim rivalom Sitijem u Liga kupu, premda je takođe dobio crveni karton i Junajted je ispao iz takmičenja ukupnim rezultatom 3 : 2.[25]

Dana 17. marta 2020. godine, Mančester junajted je aktivirao klauzulu u Matićevom ugovoru prema kojoj će srpski igrač ostati u klubu još jednu godinu.[26] Dana 6. jula 2020. godine, Matić je potpisao novi trogodišnji ugovor s klubom.[27]

Dana 15. aprila 2022. godine, Matić je saopštio da će napustiti klub na kraju sezone.[28]

Roma[uredi | uredi izvor]

Dana 14. juna 2022. godine, saopšteno je da je Matić dogovorio jednogodišnju saradnju s Romom pošto mu je istekao ugovor s Mančester junajtedom.[29] Tako je Matiću po treći put trener bio Žoze Morinjo s kim je prethodno radio u Čelsiju i Mančester junajtedu. „Već sam radio s njim, razumemo se i on je jedan od razloga zašto sam ovde.”, izjavio je Matić.[30] Debitantski nastup za Romu imao je 14. avgusta protiv Salernitane u Seriji A.[31] Matić je bio jedan od ključnih igrača Rome tokom cele sezone i pomogao je timu da dođe do finala Lige Evrope. U finalu je Roma izgubila od Sevilje posle penala. Matić je uvršten u idealni tim sezone u tom takmičenju.[32]

Ren[uredi | uredi izvor]

Dana 14. avgusta 2023. godine, Matić se pridružio francuskom klubu Renu. Saradnja je dogovorena na dve godine, a iznos transfera bio je tri miliona evra.[33][34]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Matić je bio potpuno nepoznat igrač u Srbiji sve dok Vladimir Vermezović, u to vreme trener slovačkog Spartaka iz Trnave, nije preporučio njega i Marka Milinkovića tadašnjem selektoru mlade reprezentacije Slobodanu Krčmareviću. Oba dva fudbalera su dobila šansu da debituju za mladu selekciju 11. oktobra 2008. na meču protiv Danske.[7]

Nakon samo tri utakmice i dva gola u dresu mlade, selektor Antić ga je uvrstio u sastav seniorske reprezentacije za prijateljsku utakmicu protiv Poljske. Na toj utakmici odigranoj 14. decembra 2008. Matić je debitovao za najbolju selekciju Srbije.[7]

Sa mladom reprezentacijom je učestvovao na Evropskom prvenstvu 2009. Povredio se u prvoj utakmici protiv Italije, nakon 85 minuta provedenih na terenu. Nakon te povrede morao je na operaciju stopala. Od 2008. do 2010. za reprezentaciju Srbije do 21 godine je odigrao jedanaest utakmica i postigao dva gola.

Dana 28. avgusta 2020. fudbalski savez Srbije je objavio da je Matić završio reprezentativnu karijeru.[35]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Matićev mlađi brat Uroš takođe je profesionalni fudbaler.[36]

Matiću je deda po majci poreklom iz Volkovije (današnja Severna Makedonija).[37][38]

Matić ima troje dece sa svojom suprogom Aleksandrom.[39]

U novembru 2018. godine, Matić je odbio da na dresu nosi crveni mak na utakmici protiv Bornmuta koji igrači u Premijer ligi nose svakog 11. novembra na Dan sećanja. Crvenim makom se u Ujedinjenom Kraljevstvu i zemljama Komonvelta tradicionalno obeležava Dan sećanja na stradanje britanskih vojnika u Prvom svetskom ratu.[40] Nakon utakmice Matić je bio kažnjen i dobijao je pretnje putem društvenih mreža.[41] Par godina kasnije obrazložio je svoju odluku: „Nosio sam crveni mak godinama, ali onda je britanska vlada odlučila da taj simbol koristi za odavanje počasti svim vojnicima koji su poginuli u ratovima u kojima je zemlja učestvovala... Uključujući i bombardovanje Srbije tokom 1999. godine. Od tog trenutka sam prestao, nisam mogao da pristanem. (...)”[42]

Pojavio se u 12. epizodi televizijske serije Kamiondžije d. o. o. Igrao je samog sebe, a kadar je delio sa glumcima Nenadom Jezdićem i Tihomirom Stanićem.[43]

Statistika karijere[uredi | uredi izvor]

Reprezentativna[uredi | uredi izvor]

[44]

Srbija
Godina Utakmica Golova
2008 1 0
2009 1 0
2010 0 0
2011 0 0
2012 3 0
2013 4 0
2014 9 0
2015 8 1
2016 4 0
2017 6 1
2018 10 0
2019 2 0
Ukupno 48 2

Golovi za reprezentaciju[uredi | uredi izvor]

[44]

# Datum Stadion Mesto Protivnik Gol Rezultat Takmičenje
1. 29. mart 2015. Stadion svetlosti Lisabon, Portugalija  Portugalija 1–1 1–2 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2016.
2. 6. oktobar 2017. Stadion Ernst Hapel Beč, Austrija  Austrija 2–2 2–3 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2018.

Trofeji[uredi | uredi izvor]

Klupski[uredi | uredi izvor]

Košice

Čelsi

Benfika

Individualni[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Matić: Selo moje lepše od Londona”. Večernje novosti. Pristupljeno 19. 4. 2014. 
  2. ^ „Nemanja Matic Profile”. Premier League (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 8. 2020. 
  3. ^ Marshall, Adam (31. 7. 2017). „The lowdown on Nemanja Matic”. Manchester United. Pristupljeno 15. 6. 2022. 
  4. ^ „A Football Report – Zero to Hero: The rise of Nemanja Matic”. A Football Report. Pristupljeno 15. 6. 2022. 
  5. ^ „Chelsea have Europe's best defensive midfielder in Nemanja Matic”. Eurosport. 23. 12. 2014. Pristupljeno 15. 6. 2022. 
  6. ^ (Ne)uspjeh prvaka s Mariom Stanićem #3: Nemanja Matić
  7. ^ a b v Nemanja Matić Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. септембар 2015), www.reprezentacija.rs
  8. ^ (Ne)uspjeh prvaka s Mariom Stanićem #3: Nemanja Matić
  9. ^ „Chelsea confirm signing of Matic”. BBC Sport. 18. 8. 2009. Приступљено 18. 8. 2009. 
  10. ^ Lyon, Sam (21. 11. 2009). „Chelsea 4–0 Wolves”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. Приступљено 21. 11. 2009. 
  11. ^ „Vitesse huurt drietal van Chelsea”. nos.nl. 23. 8. 2010. 
  12. ^ PortuGOAL: Matic handed new Benfica deal Архивирано на сајту Wayback Machine (27. april 2014) 14. 1. 2013.
  13. ^ Matić potpisao za Čelsi, Murinjo oduševljen njegovim angažmanom blic. 15. 1. 2014. Pristupljeno 20. 1. 2014.
  14. ^ "Chelsea 3–1 Manchester United" BBC Sport. 19. 1. 2014. Pristupljeno 20. 1. 2014.
  15. ^ „Everton 3–6 Chelsea”. BBC Sport. 30. 8. 2014. Pristupljeno 30. 8. 2014. 
  16. ^ „Sporting 0–1 Chelsea”. BBC Sport. 30. 9. 2014. Pristupljeno 30. 9. 2014. 
  17. ^ Sever, Grega (5. 11. 2014). „Handanovič helps Maribor to Chelsea draw”. UEFA. Pristupljeno 5. 11. 2014. 
  18. ^ Večernje novosti: Kapiteni biraju: Škuletić i Matić šampioni za 2014. godinu (29. 12. 2014)
  19. ^ Nemanja Matic signs with Manchester United - http://www.manutd.com/en.aspx
  20. ^ Austin, Jack (31. 7. 2017). „Manchester United sign Nemanja Matic from Chelsea as summer spending approaches £150m”Neophodna novčana pretplata. The Independent. Arhivirano iz originala 18. 6. 2022. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  21. ^ Davis, Callum (30. 7. 2017). „Picture of Nemanja Matić in a Manchester United kit leaked online”Neophodna novčana pretplata. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 12. 1. 2022. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  22. ^ Evrogol Matića u 91' za veliki preokret Mančester junajteda!
  23. ^ „Nemanja Matic strike v Crystal Palace wins Man United Goal of the Season award | Manchester United”. Arhivirano iz originala 6. 7. 2020. g. Pristupljeno 6. 7. 2020. 
  24. ^ „Manchester United 3-1 Huddersfield: Paul Pogba double earns home side win”. Arhivirano iz originala 2. 1. 2019. g. Pristupljeno 1. 1. 2019. 
  25. ^ „Man City vs Manchester United highlights”. 29. 1. 2020. Arhivirano iz originala 14. 6. 2020. g. Pristupljeno 6. 7. 2020. 
  26. ^ „Nemanja Matic: Manchester United trigger extension in midfielder's contract”. BBC Sport. 17. 3. 2020. Arhivirano iz originala 17. 3. 2020. g. Pristupljeno 17. 3. 2020. 
  27. ^ „Nemanja Matic signs new contract with Man Utd | Manchester United”. Arhivirano iz originala 6. 7. 2020. g. Pristupljeno 6. 7. 2020. 
  28. ^ „Matic to leave United”. ManUtd.com. Manchester United. 15. 4. 2022. Arhivirano iz originala 16. 4. 2022. g. Pristupljeno 24. 4. 2022. 
  29. ^ „Nemanja Matic signs for AS Roma”. asroma.com. Arhivirano iz originala 23. 6. 2022. g. Pristupljeno 17. 6. 2022. 
  30. ^ „Nemanja Matic explains why he keeps signing for Jose Mourinho”. 90min.com. 14. 6. 2022. Arhivirano iz originala 17. 1. 2023. g. Pristupljeno 17. 1. 2023. 
  31. ^ „Roma hang on for narrow win over Salernitana with Bryan Cristante goal”. ESPN. Arhivirano iz originala 16. 8. 2022. g. Pristupljeno 16. 8. 2022. 
  32. ^ „2022/23 UEFA Europa League Team of the Season”. UEFA. Pristupljeno 14. 8. 2023. 
  33. ^ „Nemanja Matic quits Roma for Rennes”. 
  34. ^ „Nemanja Matić est Rennais !”. STADE RENNAIS F.C. (na jeziku: francuski). 2023-08-14. Pristupljeno 14. 8. 2023. 
  35. ^ „Nemanja Matić završio reprezentativnu karijeru”. RTS. 28. 8. 2020. Pristupljeno 28. 8. 2020. 
  36. ^ „Serbian Uros Matic to play for Macedonia”. Eurosport Australia. 27. 12. 2014. Arhivirano iz originala 1. 11. 2022. g. Pristupljeno 4. 1. 2015. 
  37. ^ Trpcheski, Jovan (21. 11. 2014). „Interview with Uroš Matić: I'm thinking of playing for Macedonia”. Macedonian football. Arhivirano iz originala 19. 7. 2019. g. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  38. ^ Vydané, Sita (2. 1. 2015). „Bývalý hráč Košíc bude reprezentovať Macedónsko” (na jeziku: slovački). Smesk. Arhivirano iz originala 1. 8. 2017. g. Pristupljeno 29. 1. 2016. 
  39. ^ Britton, Paul (18. 1. 2019). „A baby boom is sweeping Old Trafford”. Manchester Evening News. Arhivirano iz originala 8. 4. 2019. g. Pristupljeno 8. 4. 2019. 
  40. ^ „Nemanja Matic: Man Utd midfielder explains why he will not wear poppy”. BBC Sport. 5. 11. 2018. Arhivirano iz originala 5. 11. 2018. g. Pristupljeno 5. 11. 2018. 
  41. ^ „Memory of bombing raid is why I've stopped wearing poppy”. The Times. 5. 11. 2018. Arhivirano iz originala 6. 11. 2018. g. Pristupljeno 5. 11. 2018. 
  42. ^ „Matić o simbolu crvenog maka: Na to nisam mogao da pristanem”. CDM. Pristupljeno 14. 8. 2023. 
  43. ^ Milićević, Strahinja (12. 1. 2021). „OD “TEATRA SNOVA” DO DOMAĆE SERIJE Nemanja Matić debitovao kao glumac (VIDEO)”. maxbetsport.rs. Arhivirano iz originala 18. 01. 2021. g. Pristupljeno 16. 1. 2021. 
  44. ^ a b „Nemanja Matić”. EU-football.info. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Немања_Матић&oldid=27700815”