6. октобар
Из Википедије, слободне енциклопедије
6. октобар (6.10.) је 279. дан у години по грегоријанском календару (280. у преступној години). До краја године има још 86 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| октобар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 6. октобар
- 105. пне - Битка код Араусиона (данас Оранж у Француској): Римљани изгубили око 100 000 људи у тешкој борби са варварским племенима Кимбра и Тевтонаца.
- 1908. — Аустроугарска анектирала Босну и Херцеговину, што је изазвало дубоку кризу у односима европских сила. Да би избегле рат, водеће европске земље признале анексију у марту 1909. Под притиском европских сила анексију признала и Краљевина Србија.
- 1915. — Нападом на Србију Бугарска, која је на почетку рата прогласила неутралност, укључила се у Први светски рат на страни Централних сила. Суочена истовремено с немачко-аустроугарском офанзивом на северу, српска војска била присиљена да се повуче на Косово, а потом преко Албаније до Јадранског мора, одакле су је савезничке снаге пребациле на острво Крф.
- 1927. — Премијером филма „Певач џеза“ у Њујорку, с тада врло популарним певачем Алом Џонсоном у главној улози, почела ера звучног филма.
- 1958. — Америчка нуклеарна подморница „Сивулф“ изронила на површину код обале Нове Енглеске после два месеца проведена у морским дубинама, што је био светски рекорд у остајању под морем.
- 1972. — Више од 200 људи погинуло и више од хиљаду повређено у железничкој несрећи код мексичког града Салтиљо.
- 1973. — Нападом Египта и Сирије на израелске положаје на источној обали Суеца и на Голанској висоравни почео четврти војни сукоб Израела и Арапа, окончан 22. октобра резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација о прекиду ватре.
- 1976. — Војна хунта у Тајланду срушила владу Сенија Прамођа, а војска на универзитету у Бангкоку масакрирала велик број студената-левичара.
- 1987. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Јана Тимана.
- 1988. — Под притиском демонстрација руководство Војводине поднело оставке. Током протеста демонстранти на функционере који су покушали да им се обрате бацали јогурт, због чега је тај догађај касније назван „јогурт-револуција“.
- 1991. — Индонежански војни авион ударио у Џакарти у зграду Владе. Погинуле 102 особе, повређено их више од 5.000.
- 1998. — Под притиском међународне заједнице и претњама ваздушним ударима НАТО почело повлачење српских снага безбедности са Косова према централној Србији.
- 2000. -
- Слободан Милошевић признао победу Војислава Коштунице у првом кругу избора за председника Савезне Републике Југославије честитајући му победу. Војислав Коштуница је постао први изабрани политичар у СРЈ који није био члан Савеза Комуниста Југославије.
- Савезни уставни суд потврдио победу Војислава Коштунице на председничким изборима 24. септембра. Слободан Милошевић у обраћању нацији путем телевизије признао пораз и честитао победу новоизабраном председнику. Тиме окончана постизборна криза током које су на стотине хиљада грађана широм Србије протестовале због покушаја власти да фалсификује изборне резултате.
Рођења [уреди]
- 1552 — Матео Ричи, италијански језуита.
- 1767 — Хенри Кристоф, хаићански државник.
- 1842 — Чедомиљ Мијатовић, председник Српске краљевске академије
- 1846 — Џорџ Вестингхаус, амерички инжењер и индустријалац.
- 1887 — Шарл Едуар Жанре, француски архитекта и теоретичар швајцарског порекла.
- 1903 — Ернест Томас Синтон Волтон, ирски физичар.
- 1914 — Тор Хејердал, норвешки етнолог и истраживач.
- 1930 — Хафиз ел Асад, сиријски државник и генерал.
Смрти [уреди]
- 404. — Еудоксија, супруга источноримског (византијског) цара Аркадија и мајка Теодосија II.
- 1014. — Самуило, цар који је 976. дигао устанак против Византије и основао Самуилово царство.
- 1536. — Библије Вилијам Тиндејл, енглески верски реформатор и преводилац.
- 1878. — Илија Милосављевић Коларац, српски трговац. (*1800).
- 1941. — Давид Пајић Дака, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
- 1981. — Анвар ел Садат, египатски државник.
- 1989. — Бети Дејвис, америчка филмска глумица.
- 1990. — Марија Драженовић Ђорђевић, прва жена-ратни пилот у Југославији.
- 2007. — Лаза Ристовски, клавијатуриста Смака и Бијелог дугмета.
