Pelota

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Fronton, teren za igranje pelote

Pelota je stari baskijski sport odbijanja lopte[1] (bask. pilota; šp. pelota; franc. pelote; kat. Pilota; od latinskog pila što znači lopta) koja je najpoznatija u severnim delovima Španije (Baskija, Navara, Rioha, Aragon i Kastilja i Leon), francuskoj Baskiji i Americi.

Igra se tako što se lopta udara rukom, reketom, drvenom palicom ili korpicom-izbacivačem o zid koji se zove frontis (šp. frontis), ili između dve ekipe koje su podeljene ili linijom na zemlji ili mrežom. Igra se na terenu koji se zove fronton (šp. frontón), mada postoji i varijanta koja se zove trinkete (šp. trinquete).

Istorija[uredi | uredi izvor]

Trinkete

Ovaj sport je svetski poznat kao baskijska pelota, ali ne potiče iz Baskije. Još su starogrčki autori u svojim delima davali reference o ovom sportu, od kojih neki tvrde da je spartanskog porekla, a drugi opet, igru pripisuju Ilirima ili Sardima[2].

U staroj Grčkoj je ovaj sport bio toliko popularan da je postojao prostor u grčkim gimnazijama za vežbanje. Takođe tokom celog srednjeg veka se pojavljuju reference o ovoj igri. Smatran je sportom visoke klase i bio je zabranjen za običan narod. Međutim, uprkos zabrani, bio je rasprostranjen i među običnim narodom[2].

Baskija je bila zemlja gde je ovaj sport uhvatio posebno jake korene, te odatle kasnije u svetu postaje poznat pod imenom baskijska pelota.

Prva zvanična takmičenja u ovom sportu bila su organizovana dvadesetih godina 20. veka. Od 1952. godine, Međunarodna federacija pelote je organizovala Šampionate u ovoj igri.

  • 1952 - San Sebastijan: Francuska (8 zlatnih medalja), Španija (5), Argentina (3) i Meksiko (1)
  • 1955 - Montevideo: Španija (5 zlatnih medalja), Argentina (3), Meksiko (2), Francuska (1) i Urugvaj (1)
  • 1958 - Bijaric: Španija (5 zlatnih medalja), Francuska (3), Argentina (3) and Meksiko (3)
  • 1962 - Pamplona: Argentina (4 zlatne medalje, Španija (3), Francuska (3) i Meksiko (2)
  • 1966 - Montevideo: Francuska (4 zlatne medalje), Argentina (3), Španija (3), Meksiko (2) i Urugvaj (1)
  • 1970 - San Sebastijan: Španija (4 zlatne medalje), Francuska (3), Argentina (2), Meksiko (2) i Urugvaj (1)
  • 1974 - Montevideo: Argentina (5 zlatnih medalja), Francuska (4), Španija (2) i Meksiko 1()
  • 1978 - Bijaric: Španija (4 zlatne medalje), Argentina (3), Francuska (2), Meksiko (2) i Urugvaj (1)
  • 1982 - Meksiko: Francuska (6 zlatnih medalja), Argentina (4), Španija (1) i Meksiko (1)
  • 1986 - Vitorija: Francuska (5 zlatnih medalja), Španija (3), Meksiko (2) i Argentina (2)
  • 1990 - Kuba: Španija (6 zlatnih medalja), Meksiko (3), Francuska (2), Argentina (2)
  • 1994 - San Žan de Luz: Francuska (5 zlatnih medalja), Španija (4), Meksiko (3) i Argentina (2)
  • 1998 - Meksiko: Španija (5 zlatnih medalja), Meksiko (3), Argentina (3), Francuska (2) i Kuba (19
  • 2002 - Pamplona: Španija (4 zlatne medalje), Francuska (4), Meksiko (3), Argentina (2) i Kuba (1)

Modaliteti[uredi | uredi izvor]

Dugačka čistera, tradicionalni instrument od pruća

Postoje mnogobrojni modaliteti od kojih se ovde nabrajaju samo najpoznatiji[3], koje se međusobno razlikuju po onome čime se lopta udara. Lopta može biti od kože ili od kaučuka, i u zavisnosti od modaliteta ima različitu težinu. Na primer, ako se igra rukom, lopta treba da teži između 90-100 grama, ako se igra palicom ili remonte, između 110 i 117 grama, ili ako je u pitanju korpica, onda između 115 i 125 grama[2].

  • Pelota rukom (bask. eskuzka; šp. Pelota a mano), se igra tako što se lopta udara golim dlanom, bez ikakve vrste zaštite, tako da nije retko da ruka otekne od udaraca. Lopta koja se koristi u ovom modalitetu je teška između 100 i 105 grama, i prava su remek-dela zanata: sastoje se od jezgra od kaučuka, prekrivenog koncem od vune kojeg opet prekriva koža[2]. Igra se na kratkom terenu ili jedan na jedan ili u parovima, i do skora se igralo.

U Valensiji se takođe praktikuje veoma slična igra koja se zove valensijanska pelota (kat. Pilota Valenciana), gde se lopta takođe udara rukom, i do skora se igrala na gradskim ulicama[3].

Kožna rukavica, deo čistere
  • Pelota s korpicom (bask. txistera; šp. Cesta punta) se igra tako što se lopta baca uz pomoć korpice od pruća ili tkanine[2]. Konkavnog je oblika, dugačka i uska, i izgleda kao modifikacija starinske čistere koja je izmišljena sredinom 20. veka[3]. Na ruku se navlači kao rukavica i ima kesu kojom se lopta zaustavlja. Ova moderna varijanta se u Španiji zove sesta punta (šp. Cesta punta) a u Francuskoj gran čistera (franc. grand-txistera). Prvobitno se koristila u igri pelota rebote, na otvorenom ali kasnije su je prihvatili profesionalci kao jedini instrument od svih do tada poznatih, kojim su se mogle igrati spektakularne utakmice[3]. Korpica se koristi tako što služi da se uhvati lopta, koja se zatim pusti da sklizne u obli deo korpice, a potom se hitne iz sve snage ka zidu. Ovako lansirane lopte dostižu fantastične brzine. Do sada poznati rekord je 302 km/h koji je postigao Ramon Areitio (bask. Ramón Areitio) u Njuportu Džaj Alaj na Roud Ajlandu, SAD, 3. avgusta 1979. godine i time ušao u Ginisovu knjigu rekorda[4].
Palica od drveta
  • Remonte (bask. erremontea; šp. Remonte) je varijanta pelote s rukavicom od kože. Instrument koji se koristi je od kompaktnijeg i tvrđeg materijala od korpice, ima kanal i zakrivljeno je, ali nema kesu za zadržavanje lopte. Dug je oko 82-83 centimentra[2].

Tehnika koja se koristi je udarac sa klizanjem lopte iz ruke do mrežice[2].

  • Pelota s palicom (bask. palaz; šp. Pala) je vrsta pelote gde se lopta udara drvenom palicom koja je obično napravljena od bukve ili jasena i dugačka je oko 52 cm. Debljina se povećava od baze ka kraju kojim se udara lopta, koji u najširem delu ima 105 cm. Težina se kreće između 800 i 900 grama.

Pravila igre[uredi | uredi izvor]

Fronton iz različitih perspektiva

Obično igraju dve ili četiri osobe (jedan na jedan ili dva na dva). Ako igraju četiri osobe, naprave se dva tima koji se obično razlikuju po bojama - jedan tim su plavi a drugi su šareni. Šareni tim uvek čine oni koji imaju stariju osobu u ekipi. Igrači su raspoređeni na frontonu tako da se dva igrača postave napred, a dva pozadi, po jedan iz svakog tima. Obično se baca novčić da bi se odredilo ko počinje prvi. Igrač u prednjoj poziciji tima koji počinje igru uzima kožnu loptu i postavi se na liniju 6, zatim trči do linije 4, baca loptu na pod i u momentu kad lopta odskoči, udara je dlanom ruke ka zidu ispred sebe. Kad se lopta odbije od zida, igrač drugog tima je opet udara ka zidu i tako naizmenično.

  • Poeni se postižu kada igrač iz protivničkog tima ne uspe da udari tako loptu da ona dodirne zid frontona u svom zelenom delu. Ako lopta dodirne plavi deo, to je takođe greška.
  • Lopta može da odskoči samo jednom od poda, ako odskoči više puta, to je poen za protivnički tim.
  • Nije dozvoljeno uhvatiti loptu ili zadržavati je, mora se samo udarati.
  • Ako lopta odskoči van terena, to je poen za protivnički tim.
  • Ako lopta udari belu liniju koja razgraničava fronton ili bilo koju drugu belu liniju na terenu, poen dobija protivnička ekipa. Bele i žute linije na podu i na levom zidu se ne računaju, jer služe samo za markiranje zona.
  • Prilikom serviranja, kada lopta udari o zid, mora da padne u povratnom letu unutar zone ograničene žutim linijama. Ako padne ispred linije 4, protivnički tim dobija poen. Ako padne iza linije 7 ili P, servis ne važi a igrač koji je servirao dobija priliku da ponovo servira. Ako u ovom drugom pokušaju se isto ponovi, poen dobija protivnički tim.
  • Nakon servisa, lopta može da padne u bilo koji deo unutar frontona.
  • Utakmica se igra dok se ne postignu 22 poena, bez ograničenja vremena.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Sportski leksikon. Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb, 1984.
  2. ^ a b v g d đ e Geosajts:Pelota (na španskom), Pristupljeno 23. 4. 2013.
  3. ^ a b v g Bernardo Estornés Lasa - Enciclopedia Auñamendi: La Pelota Vasca, Pristupljeno 23. 4. 2013.
  4. ^ Libro de los récords Guinness Ediciones Maeva. 1986. ISBN 978-84-86478-00-1. str. 320. (izdanje na španskom)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Pelota na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пелота&oldid=26547321”