Priča o deset devojaka
Priča o deset devojaka (ili priča o deset devica, priča o mudrim i ludim devicama) je jedna od poznatih Isusovih alegorijskih priča, zabeležena u kanonskom jevanđelju po Mateju.
Parabola govori o deset devojaka (možda deveruše[1]) koje sa lampama ili bakljama[2] čekaju na dolazak mladoženje, koji se očekuje tokom noći. Pet devojaka su mudre i ponele su dovoljno goriva za lampe. Pet su glupe i nisu. Mladoženja kasni, i glupim devojkama ponestane goriva u lampama. Kad mladoženja stigne, pet devojaka koje su bile spremne za njegov dolazak su nagrađene, a pet koje nisu spremne su isključene. Parabola ima eshatološku temu: biti spreman za sudnji dan. Sličan svršetak i slično naravoučenije ima i priča o stražaru.
Priča o deset devica je bila jedna od najpopularnijih parabola u srednjem veku, sa ogromnim uticajem na gotsku umetnost, skulpturu i arhitekturu nemačkih i francuskih katedrala.
Priča[uredi | uredi izvor]
Jevanđelje po Mateju prenosi sledeće Isusove reči:
Tada će carstvo nebesko biti kao deset devojaka, koje uzeše svoje svetiljke i iziđoše u susret mladoženji. Pet od njih behu nerazumne a pet mudre. Jer nerazumne uzevši svoje svetiljke ne uzeše sa sobom ulja; a mudre uzeše ulje u posudama sa svojim svetiljkama. Pošto je mladoženja odocneo, zadremaše sve i zaspaše.A o ponoći nasta vika: evo mladoženje, iziđite mu u susret. Tada ustaše sve one devojke i urediše svoje svetiljke. A nerazumne rekoše mudrima: dajte nam od svoga ulja, jer se naše svetiljke gase. Ali mudre odgovoriše: da ne bude malo nama i vama, idite bolje trgovcima i kupite sebi. Kada su one otišle da kupe, dođe mladoženja i one spremne uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata. A kasnije dođoše i ostale devojke govoreći: gospodaru, gospodaru, otvori nam. Ali on odgovori i reče: zaista vam kažem, ne poznajem vas. Bdite dakle, jer ne znate dana ni časa.
— Evanđelje po Mateju, 25:1-13 (prevod Emilijan Čarnić)
Tumačenja[uredi | uredi izvor]
Ovu parabolu Isus daje kao jedan u nizu odgovora na pitanje njegovih učenika: "Kaži nam kad će to biti? I kakav je znak tvog dolaska i kraja veka?" (Matej, 24:3) Ostale parabole u ovom nizu su priča o cvetanju smokve i priča o stražaru. Sve one govore o neophodnosti da se uvek bude spreman jer je neizvestan čas dolaska Gospoda, odnosno drugi Hristov dolazak.[1]
U ovoj paraboli, Hrist je predstavljen kao mladoženja[3][4], nadovezujući se na starozavetni prikaz Boga kao mladoženje (Jeremija 2:2 i drugde).[3] Ričard Tomas Frans smatra da se ova priča „posebno obraća onima u crkvi, koji ne treba da pretpostavljaju da je njihova budućnost bezuslovno osigurana."[3]
Spenser Kimbal objašnjava zašto mudre devojke nisu podelile gorivo, navodeći da nije u pitanju sebičnost ili neljubaznost, već da „vrsta goriva potrebna da osvetli put“ nije deljiva. On razjašnjava da se poslušnost, smiren um, ispravan život i vera ne mogu deliti, već svako mora steći „tu vrstu goriva“ za sebe.[5]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b R. T. France, The Gospel According to Matthew: An introduction and commentary, Eerdmans, (1985). str. 349-352.
- ^ Ben Witherington, Women in the Ministry of Jesus: A study of Jesus' attitudes to women and their roles as reflected in his earthly life. . Cambridge University Press. 1987. pp. 43. ISBN 978-0-521-34781-5.
- ^ а б в R. T. France, The Gospel According to Matthew: An introduction and commentary, Eerdmans. 1985. ISBN 978-0-8028-0063-3. str. 349-352.
- ^ Catholic Encyclopedia: PARABLES[mrtva veza], Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ^ Spencer W. Kimball, Faith Precedes the Miracle. str. 255.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
