Revolucija dostojanstva

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Revolucija dostojanstva
Deo Evromajdana
Demonstranti se bore protiv vladinih snaga na Majdanu Nezaležnosti u Kijevu 18. februara 2014.
Datum18—23. februar 2014. (5 dana)
Lokacija
Ukrajina Ukrajina: Kijev
PovodGlavni katalizator:
  • Odluka vlade da ne potpiše Sporazum o pridruživanju Ukrajine i Evropske unije[1]

Ostali faktori:

  • Ruska spoljna politika[2] i pretnja ruskim trgovinskim sankcijama[3]
  • Korupcija u vladi[4]
  • Policijska brutalnost[5]
  • Sve autoritarnije predsedništvo Viktora Janukoviča[6]
Ciljevi
  • Smena predsednika Viktora Janukoviča
  • Vraćanje amandmana na Ustav Ukrajine iz 2004. godine
MetodeDemonstracije, internet aktivizam, građanska neposlušnost, građanski otpor, haktivizam[7], vandalizam, zauzimanje upravnih zgrada[8]
StatusDržavni udar i pobeda opozicije;
  • Svrgnut predsednik Janukovič; Janukovič postaje begunac i beži u Rusiju
  • Vraćanje amandmana na Ustav Ukrajine iz 2004
  • Julija Timošenko puštena iz zatvora
  • Smjena ministara vršioca dužnosti Druge vlade Azarova[9]
  • Za organizovanje ubistva demonstranata optuženo je 50 osoba, uključujući najviše zvaničnike[10]
  • Specijalna snaga Berkuta je raspuštena
  • Masovni protesti na istoku i jugu Ukrajine protiv vlade u Kijevu
  • Uništavanje sovjetskih spomenika širom zemlje[11]
  • Početak proruskih nemira, ruska vojna intervencija, pripajanje Krima Rusiji i rat u Donbasu
Strane u civilnom sukobu

Vlada Ukrajine

Strana podrška

Vodeće figure
Broj
400.000 - 1.000.000

Sprovođenje zakona u Kijevu:

  • 4.000 Berkut
  • 1.000 unutrašnjih trupa
  • 3.000–4.000 tituški[12]

Provladine/anti-EU demonstracije:

  • 20.000–60.000 (Kijev)
  • 40.000 (Harkov)[13]
  • 15.000 (Donjeck)[14]
  • 10.000 (Simferopolj)[15]
  • 2.500 proruskih (Sevastopolj)[16]
Žrtve
108 poginulih
1.100+ povređenih[17]
77 uhapšenih[18]
13 poginulih
272 povređenih
67 zarobljenih[19]
Ukupan broj umrlih: 121
Ukupne povrede: 1.811
Ukupni podaci Ministarstva zdravlja (16. april 2014. @ 6:00 LST)[20]
Demonstranti Proevropske unije Evromajdan u Kijevu, decembar 2013.

Revolucija dostojanstva (ukr. Революція гідності ili Революція гідности), poznata i kao Majdanska revolucija[21], dogodila se u Ukrajini u februaru 2014. godine[21][22] na kraju evromajdanskih protesta, kada su smrtonosni sukobi između demonstranata i snaga bezbednosti u glavnom gradu Ukrajine Kijevu kulminirali svrgavanjem izabranog predsednika Viktora Janukoviča i rušenjem ukrajinske vlade.

U novembru 2013. izbio je talas velikih protesta (poznatih kao Evromajdan) kao odgovor na iznenadnu odluku predsednika Janukoviča da ne potpiše sporazum o političkom pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom (EU), umesto toga odabravši bliže veze sa Rusijom i Evroazijska ekonomska unija. Vrhovna rada (ukrajinski parlament) je velikom većinom odobrila finalizaciju sporazuma sa EU[23]. Rusija je izvršila pritisak na Ukrajinu da to odbije[24]. Ovi protesti su nastavljeni mesecima i njihov obim se proširio, sa pozivima na ostavku Janukoviča i vlade Azarova[25]. Demonstranti su se suprotstavili onome što su videli kao široko rasprostranjenoj vladinoj korupciji i zloupotrebi vlasti, uticaju oligarha, policijskoj brutalnosti i kršenju ljudskih prava u Ukrajini[26][27]. Represivni zakoni protiv protesta podstakli su dalji gnev[26]. Veliki, zabarikadirani protestni kamp okupirao je Trg nezavisnosti u centru Kijeva tokom Majdanskog ustanka.

U januaru i februaru 2014, sukobi u Kijevu između demonstranata i specijalne policije Berkut rezultirali su smrću 108 demonstranata i 13 policajaca[28], i ranjavanjem mnogih drugih. Prvi demonstranti su ubijeni u žestokim sukobima sa policijom u ulici Hruševskog 19-22. Nakon toga, demonstranti su zauzeli vladine zgrade širom zemlje. Najsmrtonosniji sukobi bili su 18. i 20. februara, kada je došlo do najtežeg nasilja u Ukrajini od njenog ponovnog sticanja nezavisnosti[29]. Hiljade demonstranata krenulo je ka parlamentu, predvođeni aktivistima sa štitovima i šlemovima, a na njih su pucali policijski snajperisti[28]. Dana 21. februara potpisan je sporazum između predsednika Janukoviča i lidera parlamentarne opozicije koji je tražio formiranje privremene vlade jedinstva, ustavne reforme i prevremene izbore[30]. Sledećeg dana 22. februara policija se povukla iz centra Kijeva, koji je bio pod efektivnom kontrolom demonstranata koji su nasilno preuzeli Vrhovnu radu i ostale državne institucije. Janukovič je pobegao iz grada, a potom i iz zemlje[31]. Tog dana, ukrajinski parlament je izglasao uklanjanje Janukoviča sa funkcije sa 328 prema 0 (od 450 poslanika u parlamentu)[32][33][34][30].

Janukovič je rekao da je ovo glasanje bilo nezakonito i moguće iznuđeno i zatražio pomoć od Rusije[35]. Rusija je svrgavanje Janukoviča smatrala nezakonitim državnim udarom i nije priznala privremenu vladu. Široko rasprostranjeni protesti, i za i protiv revolucije, desili su se u istočnoj i južnoj Ukrajini, gde je Janukovič prethodno dobio snažnu podršku na predsedničkim izborima 2010. godine. Ovi protesti su eskalirali, što je rezultiralo ruskom vojnom intervencijom[36][37], pripajanjem Krima Rusiji i stvaranjem samoproglašenih otcepljenih država Donjecka i Luganska. Ovo je izazvalo rat u Donbasu.

Privremena vlada, na čelu sa Arsenijem Jacenjukom, potpisala je sporazum o pridruživanju EU i raspustila Berkut. Petro Porošenko je postao predsednik posle ubedljive pobede na predsedničkim izborima 2014. godine. Nova vlada je vratila amandmane na ukrajinski ustav iz 2004. koji su kontroverzno ukinuti kao neustavni 2010. godine[38] i pokrenula čistku velikih razmera državnih službenika povezanih sa svrgnutim režimom[39][40][41]. Došlo je i do široke dekomunizacije zemlje, ali i do šire renacifikacije.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „EuroMaidan rallies in Ukraine – Nov. 21–23 coverage”. Kyiv Post. 25. 11. 2013. 
  2. ^ Snyder, Timothy (3. 2. 2014). „Don't Let Putin Grab Ukraine”. The New York Times. Pristupljeno 5. 2. 2014. „The current crisis in Ukraine began because of Russian foreign policy.” 
  3. ^ Calamur, Krishnadev (19. 2. 2014). „4 Things To Know About What's Happening in Ukraine”. Parallels (World Wide Web log). NPR. Pristupljeno 3. 3. 2014. 
  4. ^ Spolsky, Danylo. „One minister's dark warning and the ray of hope”. Kyiv Post (editorial). Pristupljeno 27. 11. 2013. 
  5. ^ „Ukrainian opposition uses polls to bolster cause”. Euronews. 13. 12. 2013. Arhivirano iz originala 28. 1. 2014. g. Pristupljeno 13. 12. 2013. 
  6. ^ „Where did the downfall of Ukraine's President Viktor Yanukovych begin?”. Public Radio International. 24. 2. 2014. 
  7. ^ Veb-saйt Kabmіnu tež uže ne pracює [Cabinet Website also no longer works]. Ukrayinska Pravda (na jeziku: ukrajinski). 11. 11. 2013. Pristupljeno 8. 12. 2013. 
  8. ^ „Hereha closes Kyiv City Council meeting on Tuesday”. Interfax-Ukraine. 24. 12. 2013. 
  9. ^ „Ukraine: Speaker Oleksandr Turchynov named interim president”. BBC News. 23. 2. 2014. 
  10. ^ „Makhnitsky: Some 50 people to be charged with organizing killings of Ukrainians”. Kyiv Post. 24. 2. 2014. Arhivirano iz originala 1. 3. 2014. g. Pristupljeno 24. 2. 2014. 
  11. ^ „Ukraine crisis: Lenin statues toppled in protest”. BBC News. 22. 2. 2014. Arhivirano iz originala 2. 6. 2014. g. Pristupljeno 19. 5. 2014. 
  12. ^ Mariinskom parke sobralosь okolo 3–4 tыsяč 'titušek' – nardep [Mariinskyi park were about 3–4 thousand "titushek" – People's Deputy]. UNIAN (na jeziku: ukrajinski). 22. 1. 2014. Pristupljeno 23. 1. 2014. 
  13. ^ V Harьkove proveli masštabnый provlastnый miting. BBC (na jeziku: ruski). 30. 11. 2013. Pristupljeno 30. 11. 2013. 
  14. ^ „Na provlastnый miting v Donecke privezli neskolьko desяtkov avtobusov 'neravnodušnыh'”. Gazeta.ua. 23. 7. 2013. Pristupljeno 4. 12. 2013. 
  15. ^ Naša zadača: otstaivatь nacionalьnыe interesы, stroitь Evropu v Krыmu i v Ukraine – Pavel Burlakov [Our task: to defend national interests, to build Europe in the Crimea and in Ukraine – Paul Boatmen]. Novosti Krыma [Crimean News] (na jeziku: ukrajinski). UkraineInfo. 4. 12. 2013. Arhivirano iz originala 7. 12. 2013. g. Pristupljeno 4. 12. 2013. 
  16. ^ ЄvromadaЇ v Ukraїnі: Zaporіžžя vražalo kіlьkіstю, a v Odesі pam'яtnik Dюku 'odяgli' u prapor ЄS [YevromadaYi in Ukraine Zaporozhye striking number, and in Odessa Monument to Duke "dressed" in the EU flag] (na jeziku: ukrajinski). UA: TSN. 24. 11. 2013. Pristupljeno 15. 12. 2013. 
  17. ^ MOZ: Z počatku sutičok pomerlo 28 lюdeй. Ukrayinska Pravda (na jeziku: ukrajinski). Arhivirano iz originala 1. 12. 2008. g. Pristupljeno 20. 2. 2014. 
  18. ^ „V polonі MVS: zatrimano 77 aktivіstіv, v'яznicя zagrožuє 40 z nih”. Ukrayinska Pravda. Arhivirano iz originala 20. 2. 2014. g. Pristupljeno 20. 2. 2014. 
  19. ^ „Police held hostage by protesters in Kiev: interior ministry”. Chicago Tribune. 19. 2. 2014. Arhivirano iz originala 23. 2. 2014. g. Pristupljeno 23. 2. 2014. 
  20. ^ „Information about the victims of clashes in the center of Kyiv”. Ministry of Healthcare. Arhivirano iz originala 17. 4. 2014. g. Pristupljeno 16. 4. 2014. 
  21. ^ a b Ukraine profile - Timeline, BBC News
  22. ^ Everything you need to know about the Ukraine crisis, Vox (3 September 2014)
    Ukraine's 2014 revolution to Trump's push for a Ukrainian probe of Biden: A timeline, ABC News (1 October 2019)
    The February revolution, The Economist (27 February 2014)
    Ukraine: Everything you need to know about how we got here, CNN (3 February 2017)
  23. ^ „Parliament passes statement on Ukraine's aspirations for European integration”. Kyiv Post. 22. 2. 2013. 
  24. ^ Dinan, Desmond; Nugent, Neil (ur.). The European Union in Crisis. Palgrave Macmillan. str. 3, 274. 
  25. ^ Kiev protesters gather, EU and Putin joust, Reuters (12 December 2013)
  26. ^ a b Marples, David; Mills, Frederick, ur. (2015). Ukraine's Euromaidan: Analyses of a Civil Revolution. Ibidem Press. str. 9—14. 
  27. ^ Yanukovych Offers Opposition Leaders Key Posts, Radio Free Europe/Radio Liberty (25 January 2014)
  28. ^ a b „Accountability for killings in Ukraine from January 2014 to May 2016” (PDF). Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights. str. 9, 21—25. 
  29. ^ „Europe’s new battlefield”. The Economist. 22. 2. 2014. „It is the worst violence Ukraine has known in its 22 years as an independent country” 
  30. ^ a b „Yanukovich impeached”. Al Jazeera (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-01. 
  31. ^ Frizell, Sam (22. 02. 2014). „Ukraine Protestors Seize Kiev As President Flees”. Time (na jeziku: engleski). ISSN 0040-781X. Pristupljeno 01. 03. 2022. 
  32. ^ „Parliament votes 328-0 to impeach Yanukovych on Feb. 22; sets May 25 for new election; Tymoshenko free” (na jeziku: engleski). 22. 2. 2014. Pristupljeno 18. 7. 2019. 
  33. ^ „Ukraine MPs vote to oust president” (na jeziku: engleski). 22. 2. 2014. Pristupljeno 24. 3. 2019. 
  34. ^ „Ukraine's parliament votes to oust president; former prime minister is freed from prison”. The Washington Post. 
  35. ^ Kramer, Andrew E. (24. 1. 2019). „Ukraine's Ex-President Is Convicted of Treason”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 24. 3. 2019. 
  36. ^ Sullivan, Tim (1. 3. 2014). „Russian troops take over Ukraine's Crimea region”. Associated Press. Arhivirano iz originala 1. 3. 2014. g. 
  37. ^ Sengupta, Somini (15. 3. 2014). „Russia Vetoes U.N. Resolution on Crimea”. The New York Times. Pristupljeno 12. 3. 2015. 
  38. ^ McElroy, Damien (23. 2. 2014). „Ukraine revolution: live – Ukraine's president has disappeared as world awakes to the aftermath of a revolution”Neophodna novčana pretplata. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 11. 1. 2022. g. 
  39. ^ Zabyelina, Yuliya (2017). „Lustration Beyond Decommunization: Responding to the Crimes of the Powerful in Post-Euromaidan Ukraine”. State Crime Journal. 6 (1): 55—78. ISSN 2046-6056. JSTOR 10.13169/statecrime.6.1.0055. doi:10.13169/statecrime.6.1.0055. 
  40. ^ „Ukraine to launch 'full clean-out' of corrupt officials”. Reuters (na jeziku: engleski). 10. 10. 2014. Pristupljeno 21. 5. 2019. 
  41. ^ Mishina, Ekaterina (14. 4. 2015). „Risks of Delayed Lustrations”. Institute of Modern Russia (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 04. 08. 2019. g. Pristupljeno 21. 5. 2019. 
Revolucija dostojanstva na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Револуција_достојанства&oldid=27731010”