Sedamnaesta slavonska udarna brigada

Sedamnaesta slavonska udarna brigada
Jugoslovenska partizanska zastava
Postojanje	30. decembar 1942 – 1945. Mesto formiranja: okolina Voćina
Formacija	3 bataljona
Jačina	600 vojnika i oficira
Deo	Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije
Angažovanje	Psunjsko-papučka operacija Bitka kod Šušnjara Napad NOVJ na Ludbreg oktobra 1943. Napad NOVJ na Čaglin januara 1944. Napad NOVJ na Ludbreg jula 1944. Beogradska operacija Sremski front Bitka za Doboj 1945. Završne operacije JA
Odlikovanja	Orden partizanske zvezde Orden zasluga za narod Orden bratstva i jedinstva
Komandanti
Komandant	• Nikola Demonja • Radojica Nenezić

Sedamnaesta slavonska udarna brigada NOVJ formirana je 30. decembra 1942. godine u rejonu Voćina od po jednog bataljona iz Kalničkog, Moslavačkog i Prvog slavonskog NOP odreda. Pri formiranju imala je tri batljona sa oko 600 boraca naoružanih sa 510 pušaka, 7 mitraljeza i 25 puškomitraljeza. Nalazila se u sastavu Četvrte slavonske divizije NOVJ.

Borbeni put brigade

Od 5. do 11. januara 1943. učestvovala je u borbama za oslobođenje Voćina, 22/23. i 26. januara u rušenju pruge Novska-Nova Gradiška, odakle se krajem januara u sastavu 12. divizije prebacila u Moslavinu i Podravinu. Tokom februara je vodila borbe protiv nemačkih i domobranskih jedinica kod Pakraca, Virovitice, Suhopolja, Velike Pisanice, Garešnice, učestvovala u Psunjsko-papučkoj operaciji, 20. februara do 8. marta u širem rejonu Ravne gore, 16. aprila sa Dvanaestom slavonskom brigadom kod Šušnjara razbila Slavonski domobranski zdrug, gde je poginulo 100, a zarobljeno 568 domobrana i 10 oficira. Sa Šesnaestom slavonskom brigadom razbila je u borbama od 8. do 9. maja delove Prvog domobranskog gorskog zdruga i zauzela Voćin, a 17. maja ušla u sastav Desete slavonske divizije NOVJ i dala 100 boraca za formiranje 21. slavonske brigade. Noću 24/25. maja minirala je prugu Daruvar-Đulavec i oštetila nemački oklopni voz, od 28. maja do 2. juna učestvovala u oslobođenju Požeške kotline, 4. juna odbila napad tri ustaške bojne (bataljona) iz Osijeka, upućene napadnutoj posadi u Našicama koju je napadala 12. slavonska brigada, a 13. juna zauzela Sirač. Tokom tih dejstava rastao je broj boraca, pa je sredinom juna bio formiran njen 4. bataljon. Tada je brigada imala 4 bataljona, bolničku četu i pionirski vod, a od naoružanja pored pušaka 41 puškomitraljez, 8 mitraljeza i 7 minobacača.

Noću 3/4. jula porušila je prugu Banova Jaruga-Lipik u dužini od 10 km. Početkom jula 1943, naredbom Glavnog štaba NOV Hrvatske, proglašena je udarnom. Da bi izbegli udar nadmoćnijih nemačkih, ustaških i domobranskih snaga koje su 9. jula napale slobodnu teritoriju Slavonije, štab Drugog hrvatskog korpusa, štab Desete divizije i 17. brigada, pošto su u Krapju razbili ustaše iz Jasenovca, prebacili su se 16. jula preko Save i u rejonu sela Crveni Bok, Ivanjski Bok, Ilijina greda razbili su nemački bataljon i zatim nastavili pokret u Baniju. Početkom avgusta, brigada se ponovno vratila u Požešku kotlinu, 22. avgusta odbila nemački napad iz Požege na Veliku, 26. avgusta sa 21. brigadom napala nemačke policijske snage kod Drenja, Drenjskog Slatnika, Mandićevca i Pridvorja, a 28. avgusta u rejonu Podgorača razbila nemačke policijske delove i ustaše. Radi jačanja oslobodilačke borbe na Kalniku i u Hrvatskom zagorju, po naređenju Glavnog štaba Hrvatske, početkom septembra prebacila se tamo 10. divizija. U pokretu divizije preko Moslavine, 17. i 21. slavonska brigada zarobile su 12. septembra u Hercegovcu 160 domobrana i 3 oficira, a 14. septembra, pri oslobođenju Popovače, predao joj se 3. bataljon domobranskog 5. brdskog puka. U daljem pohodu na Bilogoru, obezbeđivala je napad 21. brigade na Sveti Ivan Žabno, a na području Kalnika učestvovala u borbama oko Varaždinskih Toplica, Glogovca i ostalih mesta. Oslobodila je 3. oktobra Ludbreg, gde je zarobila oko 400 domobrana i ustaša. U borbama od 22. do 24. oktobra razbila je nemačko-ustašku posadu u Zlataru i oslobodila ga, a krajem novembra vodila uspešne borbe na drumu Ivanić Grad-Čazma. Početkom decembra 1943, prebacila se u sastavu divizije u Turopolje i Pokuplje, dejstvovala na pruzi Zagreb-Sisak, učestvovala 19. decembra u zauzimanju aerodroma Kurilovec kod Velike Gorice, a krajem decembra ponovno se prebacila preko Save u Moslavinu i odatle u Slavoniju. Istakla se u zauzimanju Čaglina 22-23. januara 1944, zatim u teškim borbama u rejonu Bučja i Bučkog Kamenskog protiv jakih domobranskih snaga prispelih iz Daruvara i Pakraca 7. i 8. februara, koje je prisilila na povlačenje u polazne garnizone. Porušila je železničku prugu Zagreb-Beograd kod Vrbova 19. februara na 16 mesta i onemogućila saobraćaj za 24 časa. Učestvovala je u razbijanju nemačke kolone kod Pivnice (kod Virovitice) 9. marta, i ponovno na istom mestu nemačke motorizovane kolone 18/19. marta i treće nemačke kolone između Pčelića i Popelane 20/21. marta. Od 4. do 5. aprila, u sastavu 28. divizije NOVJ učestvovala je u zauzimanju Podravske Slatine, a od 26. aprila do 4. maja u borbama protiv nemačkih, ustaških i domobranskih snaga na Papuku i Ravnoj gori. Noću 4/5. maja prebacila se u Moslavinu gde je bez uspeha napala ustaški garnizon u Hercegovcu. U drugoj polovini maja i junu vodila je borbe kod Narte, Velikog Trojstva, Velikog Grđevca, Velike Pisanice i drugih mesta, a 5/6. jula učestvovala u neuspelom napadu na Ludbreg, gde je pretrpela gubitke od 99 mrtvih i 66 nestalih boraca. Kod Lonje, zajedno sa Brodskom brigadom prebacila je noću 20/21. avgusta veće količine žita u Baniju preko komunikacije Beograd-Zagreb i reke Save. Dana 5/6. septembra između Okučana i Novske porušila je prugu Beograd-Zagreb na 180 mesta. Po naređenju Vrhovnog štaba NOVJ, u sastavu 28. divizije prebacila se noću 13/14. septembra kod Kobaša preko Save u Bosnu, zatim u pokretu preko Majevice vodila je uspešne borbe protiv četnika, 3. oktobra zauzela Janju kod Bijeljine, a 6/7. oktobra prebacila se kod Zvornika preko Drine u Srbiju. U Srbiji je učestvovala u oslobođenju Beograda oktobra 1944, a krajem novembra prebacila se na levu obalu Drine i do sredine 1945. godine vodila teške borbe protiv Nemaca i četnika u rejonu Bijeljine, Janje i oko Tuzle. Od sredine aprila do sredine maja učestvovala je u borbama za oslobođenje Doboja, u čišćenju četnika na Motajici, zatim u oslobođenju Bosanske Gradiške, Bosanske Kostajnice, Petrinje i Velike Gorice.

Literatura

• Vojna enciklopedija (knjiga osma). Beograd, 1974. godina.
• Zdravko Cvetković. Sedamnaesta slavonska brigada. Beograd 1978. godina.