Tupoljev ANT-21

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tupoljev ANT-21/Mi-3
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnjeprototip
Uveden u upotrebunije uveden u upotrebu
Povučen iz upotrebeprototip
Statusneoperativan
Prvi korisnik SSSR- Sovjetsko vojno vazduhoplovstvo
Broj primeraka2
Dužina11,57
Razmah krila20,76
Visina5,97
Površina krila59,18
Prazan4.058
Normalna poletna5.463
Maks. masa pri uzletanju5.600 kg
Klipno-elisni motor2 h M-34N
Snaga2 x 620 kW
Brzina krstarenja326 km/h
Maks. brzina na Hopt347 km/h
Dolet1.120 km
Plafon leta9.000 m
Brzina penjanja417 m/min

Tupoljev ANT-21/MI-3 ili Tupoljev ANT-21/MI-3 (rus. Туполев АНТ-21/МИ-3) je četverosedi sovjetski teški lovac. Avion je prvi put poleteo 1933. godine.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Početkom 1930.-tih godina OKB 156 Tupoljev (Opitni Konstrukcioni Biro - Tupoljev) je počeo rad na analizi i projektu dvomotornog lovca sa više članova posade, klase razarača. Ovaj avion je bio predviđen da bude u pratnji bombardera dugog dometa i za strateško izviđanje. Projektovan je po klasičnoj šemi: niskokrilni avion potpuno metalne konstrukcije sa dva motora postavljena na napadnu ivicu krila, sa uvlačećim stajnim trapom i glatkom oblogom krila i trupa. Taktičko tehnički uslovi za ovaj avion su bili: maksimalna brzina na visini od 5.000 m - 300-350 km/h, vreme penjanja na visinu od 5.000 m za 10-12 minuta, i naoružanje 6 mitraljeza. Zadatak je bio poveren grupi koju je predvodio glavni konstruktor A. A. Arhangelski.[1] Glavne aktivnosti na ovom projektu su se odvijale u toku 1932. godine tako da su projekt i prototip bili završeni u proleće 1933. godine. Prvi probni let je obavio probni pilot J. F. Kozlov avgusta meseca 1933. godine. Avion Tupoljev ANT-21/MI-3 je bio prvi sovjetski avion sa uvlačećim stajnim trapom.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Lovački avion Tupoljev ANT-21/MI-3 je bio dvomotorni konzolni niskokrilac metalne konstrukcije sa četvoročlanom posadom. Pripadao je klasi lovaca razarača. Pokretala su ga dva linijska 12-to cilindrična tečnošću hlađena motora V rasporeda cilindara Mikulin M-17 rađena po licenci BMW VI snage 506kW, postavljena na napadnu ivicu krila.[2] Motor je bio opremljen dvokrakom drvenom elisom fiksnog koraka. Pilot je sedeo u zatvorenom kokpitu koji se nalazio u kljunu aviona iza leđa pilota je bio smešteni ostali članovi posade. Trup aviona je oblog poprečnog preseka koji se sužavao idući ka repu aviona. Krila su bila trapezastog oblika sa kružnim završetkom krajeva. Napadna ivica krila je bila kosa. Obloga krila aviona je bila od valovitog Al-lima a trup je bio obložen sa ravnim aluminijumskim limom. Konstrukcija strukture trupa je bilo polu monokok, a krila je bila izvedena kombinacijom cevi i profila od duraluminijuma. Stajni trap je bio uvlačeći, prednji točkovi sa gumama niskog pritiska su se u toku leta uvlačili u prostor iza motora. Ispod repnog dela aviona je bila postavljena drljača, kao treća oslona tačka aviona. Avion je imao dva vertikalna repna peraja koja su se nalazila na krajevima horizontalnih repnih peraja. Od naoružanja avion je sa prednje strane bio opremljen jednim topom od 20mm smeštenim u trupu aviona, dva miraljeza ŠKAS 7,62mm smešteni u krilima aviona a jedan mitraljez ŠKAS 7,62mm je bio smešten u zadnjem delu kabine i služio je za zaštitu aviona iz zadnje sfere. Drugi prototip ovog aviona koji nazvan ANT-21bis/MI-3D je imao jače motorie Mikulin M-34N snage 620kW i klasičan rep sa jednim vertikalnim perajem. Imao je 6 mitraljeza po dva u svakom krilu i dvocevni mitraljez za zadnjeg strelca.[3][4][2]

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Naoružanje aviona: Tupoljev ANT-21/MI-3
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 6 PV i DA
Kalibar 7,62 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Raketno naoružanje (rakete)


Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Projekt aviona Tupoljev ANT-21/MI-3 je napušten u korist razvoja sličnog aviona Tupoljev ANT-29/DIP. Projekt je ostao samo na ta dva prototipa.

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Kto estь kto”. www.airforce.ru. Pristupljeno 14. 09. 2011. 
  2. ^ a b „MI-3/ANT-21, MI-3D/ANT-21bis, Tupolev”. www.ctrl-c.liu.se. Pristupljeno 14. 09. 2011. 
  3. ^ „Tupolev Mi-3”. www.airwar.ru. Pristupljeno 14. 09. 2011. 
  4. ^ „Tupolev ANT-21 (MI-3) - fighter”. www.aviastar.org. Pristupljeno 14. 09. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Hlopotob, O. D. (2004). Istoriя voennoй aviacii ot pervыh letatelьnыh apparatov do reaktivnыh samolёtob (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: AST, Moskva i Poligon, SPb,. 
  • Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-1-894102-24-7. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Gunston, Bill (1995). Tupolev Aircraft since 1922 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-882-9. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei (1996). „ANT-21/MI-3”. Tupolev: The Man and His Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. str. 64. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (na jeziku: (jezik: engleski)). ISBN 978-5-217-02528-2. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тупољев_АНТ-21&oldid=27556973”