Ustrelina

Ustrelina
Latinski	Vulnus sclopetarium
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost	patologija, sudska medicina
MKB-10	T14.0-T14.1
MKB-9-CM	872-893
MeSH	D014947

Ustrelina, strelna rana (lat. vulnus sclopetarium) je rana koja zahvata kožu sluzokožu i dublje slojeve tkiva u različitom stepenu a nanesana je dejstvom projektila ispaljenih iz ručnog vatrenog oružja ili eksplozivnih parčadi. U ustreline u širem smislu ubrajaju se i rane nastale prilikom raznih vrsta eksplozija. Nastanak ustreline objašnjava se dejstvom velike kinetičke energije projektila koji razara tkivo pomoću komprimiranog vazduha ispred sebe i vakuuma koji sledi nakon prodora projektila u tkivo. Ustreline su različitog oblika, od tačksatog do zvezdastog, raličite veličine i dubine prodiranja u telo. Njihov izgled zavisi od vrste oružja, vrste baruta, oblika sastava i veličine projektila ili eksplozivnih parčadi, odstojanja sa koga je hitac ispaljen, pravca opaljenja, brzine projektila u momentu prodiranja u telo i vrste pogođenog tkiva..

Epidemiologija

Strelne rane su vodeći uzorok povreda u Svetu. Samo u SAD:

• Dnevno oko 300 ljudi doživi ustrelinu, a od ovog broja 10 do 30% povređenih će umreti, što spada u najveću smrtnost na globalnom nivou.
• Kao posledica napada vatrenim oružjem nastaje 63% ustrelina, 23% nakon nesreća a 8,3% u pokušaju samoubistva.
• Najveći broj smrtnih ustrelina nanet je projektilom iz pištolja.
• Strel ne rane naneta vatrenim oružjem su drugi uzrok smrti kod dece. Kod oko 5.730 slučajeva ustreljene dece godišnje, u 53% slučajeva smrt je posledica ubistva u 38% samoubistava, u 6% nepravilnog rukovanja oružjem, a u 3% posledica pravne intervencije ili nepoznatog uzroka.

Etiologija

Kao mogući etiološki faktori za nastajanja ustrelina navode se:;

• projektili (male i velike kinetičke energije) iz standardnog i malokalibarskog oružja
• projektili iz improvizovano oružje i drugih eksplozivnih naprava
• fragmenti minsko eksplozivnih sredstava (mine, kasetna bomba itd).

Projektili

Kod ručnog vatrenog oružja povrede izaziva isključivo projektil, dok su svi ostali činioci uzgredni. Prvobitni projektil u vidu kuglice kroz viševekovnu istoriju razvoja vatrenog oružja manjao je, u cilju postizanja najefikasnijeg dejsta, i svoj oblik i svoj sastav. Svi današnji jedinačni projektili imaju valjčast oblik sa zaobljenim kupolastim ili zašiljenim vrhom.

Pored različitog oblika, a u zavisnosti od vrste oružja, različit je sastav projektila. Projektili za revolvere sačinjeni su od mekanog olova ili olova očvrslog s malo antimona ili kalaja. Ovi projektili se lako deformišu i rasparčavaju. Projektili za pištolj i puške imaju sredinu od olova koje je pokriveno košuljicom od bakra, nikla, čelika ili legura bakra sa niklom i bakra sa cinkom.

Postoje i specijalne vrste projektila, dum-dum-projektili. Ovim projektilima nedostaje košuljica na vrhu, ili na njima postoje uzdužni zaseci, ili im je vrh izdubljen, usled čega se ovaj projektil u kontaktu sa tkivima tela deformiše i rasparčava, nanoseći ustreljenoj osobi teže povrede u odnosu na druge projektile.

Postoje i pravi eksplozivni projektili koji sadrže eksplozivna sredstva, čije se dejstvo ispoljava nakon pogotka. Takozvani obeležavajući projektili sadrže barijum-hidroksid koji stvara plamen. U zapaljivim projektilima se nalazi beli fosfor.

Projektili za lovačke puške sadrže olovnu sačmu različite veličine.

Municija, projektili ručnog oružja i fragmenti eksplozivnih sredstava

Puščana municija	Zrna	Lovačka sačma	Fragmenti ekspoz. sredstava

Vrste vatrenog (ustrelnog) oružja

Glavni članak: Blast povrede

Vatreno oružje je opasno oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši stvaranjem eksplozivnih gasova koji jedan ili više projektila izbacuju iz cevi. Princip dejstva je kod svih ručnih vatrenih oružja isti. Čahura metka je napunjena barutom, koji se pali pomoću zapaljive smeše u kaisli. Usled sagorevanja baruta nastaju visoka temperatura i gasovi koji se šire i razvijaju visok pritisak, potiskujući projektil (zrno) da se kreće manjom ili većom brzinom.

Vatreno (ustrelno) oružje

To je ručno vatreno oružje, kojim se može rukovati jednom ili obema rukama. Deli se prema dužini i izgledu cevi.

Prema dužini cevi; ručno vatreno oružje se dali na; kratko (sa kratkom cevi) - pištolj, revolver automatski pištolj, sportski pištolj, „kratež“, automat i dugačko (sa dugom cevi) - vojnička puška, lovačka puška, karabin itd.

Prema izgledu zida cevi; ručno vatreno oružje se deli na; spiralno ižljebljenom cevi - pištolj, puška i ručno vatreno oružje sa glatkom cevi - lovačka puška, kratež. Cev svih modernih oružja osim lovačkog i improvizovanog je spiralno izolučeno. U zavisnosti od vrste oružja ovih žlebova može biti od 4 do 7. Njihovo savijanje može ići na levu ili desnu stranu.

Druga sredstva podobna da telo teško povrede

U ova sredstva spadaju eksplozivna oružja i minsko eksplozivne naprave (mine, ručne bombe, kasetne bombe, improvizovane napreva itd) koja strelne rane nanose dejstvom fragmenata (parčadi). Zato se savremena eksplozivna oružja konstruišu tako, da fragmentiraju u veliki broj malih parčadi. U ovoj tehnologiji najdalje se otišlo u konstruisanju tzv., kasetnih bombi.

Ova sredstva često izazivaju i karakterističan tzv., minsko - blastni efekat, koji nastaje dejstvom „udarnog talasa“ koji se prenosi vazduhom, vodom i čvrstom podlogom (solid blast).

Vatreno (ustrelno) oružje

Kasetna bomba je jedno od sredstva podobnog da telo teško povredi

Vidovi dejstava projektila

Prema Popovu projektili ispoljavaju četiri vida dejstava na telo kada se njihova kinetička energija pretvori u rad:

Probojno dejstvo

To je dejstvo projektila koje nastaje kada je energija projektila velika. Usled probojnog dejstva delići tkiva na koji projektil nailazi biva izbijen i potpuno uništen, tako da na tom mestu povrede zaostane rupast defekt.

Dejstvo u vidu klina

Klinasta promena nastaje kada je energija projektila smanjena. Tada tkiva bivaju jednostavno razmaknuta ili rascepljena.

Dejstvo u vidu udara

Ako je energija projektila toliko mala da ne može da savlada otpor tkiva, on deluje u vidu udara, kao tupina zamahnutog mehaničkog oruđa.

Razorno dejstvo

Ovo je najteži oblik dejsta vatrenog oružja koji nastaje od:

• projektila velike kinetičke energije,
• tokom dejstva projektila u kome dolazi do izražaja njegova hidrodinamika,
• kod oštećene košuljice i deformisanog projektila
• kod izvrtanja projektila.

Mehanizam nastanka ustrelne rane

Prolaskom kroz tkivo, projektil prenosi deo svoje kinetičke energije na okolinu. Udarni talas, generisan kinetičkom energijom, odbacuje tkiva u svim pravcima oko projektila. Na ovaj način nastaje tzv., „privremena šupljina“ ustreline. Ona kod projektila velike kinetičke energije može biti i 30 do 40 puta veća od njega. U šupljini se stvara pozitivan vazdušni pritisak koji dostiže i do 100 atmosfera. Vreme trajanja šupljine je nekoliko milisekundi. Zbog cikličnog transfera kinetičke energije na okolna tkiva jedna od osobina ove šupljine su i njene pulzacije. Postepenim gubitkom kinetičke energije zrna dolazi i do postepenog prestajanja pulsacija. Značaj pulsacija „privremene šupljine“ je što naizmeničnim promenama pozitivnog i negativnog pritiska u njoj dolazi do usisavanja vazduha i okolnog stranog materijala u ranu. Ovim se i objašnjava primarna kontaminacija ustrelinih rana polimorfnom florom. Ovo i čini suštinsku razliku u načinu kontaminacije između strelnih povreda i mirnodopskih otvorenih povreda ili preloma. Ovakav način kontaminacije polimorfnom florom je od esencijalnog uticaja na osnovne principe hirurškog lečenja. Na stepen koštanih i mekotkivnih destrukcije i karakteristike ustreline utiču:

(1.) Balističke karakteristike projektila

(2.) Karakteristike povređenog tkiva

(3.) Razdaljine između vatrenog oružja i tela

1. Balističke karakteristike projektila

Na stepen koštanih i mekotkivnih destrukcije i karakteristike ustrelina utiču sledeće balističke karakteristike:

(1.1.) Kinetička energija projektila

(1.2.) Vrsta oružja ili eksplozivne naprave

1.1. Kinetička energija projektila

Efekti dejstva projektila na tkiva i obim razaranja prvenstveno zavise od veličine njegove kinetičke energije, dužine i oblika putanje zrna, oblika i stabilnosti zrna, upadnog ugla i udaljenosti tela od oružja. Osnovni faktor koji utiče na kvantitet i kvalitet obima razaranja živih tkiva je kinetička energija zrna. Velika kinetička energija omogućava projektilu ne samo da se probija na putu napred već i da protresa tkivo i okolinu. Ona se sa praktičnog aspekta izražava brzinu projektila izraženom brojem metara u sekundi. Svi projektili sa brzinom većom od 750 do 800 m/sek. imaju veliku kinetičku energiju. Efekat dejstva projektila na tkivo zavisi od količine energije koja se u momentu prodiranja projektila predaje tkivima. Količina te energije direktno je proporcionalna masi projektila i kvadratu brzine (m v²).

Rotacija projektila velike kinetičke energije povećava njegovo trenje pri parolazu kroz tkiva, pri čemu tkiva bivaju iščupana i poneta do izvesne daljine. Ovakvim načinima delovanja tkiva se se ozleđuju na većem prostoru od veličine samog perojektila.

Efekti dejstva projektila na tkiva i obim razaranja prvenstveno zavise od veličine njegove kinetičke energije (prikaz balističkih karakteristika revolvera)

1.2. Vrste oružja ili eksplozivnih naprava

Dugogodišnja praksa je pokazala da ustreline nastale projektilima velike kinetičke energije pradstavljaju specifičnu patološko morfološku strukturu. Sa aspekta morfologije strelnog kanala i delom načina lečenja, razlikuju se od rana nastalih projektilima male kinetičke energije. Veliku kinetičku energiju imaju projektili iz savremenih automatskih pušaka, mitraljeza i slično, dok malu kinetičku energiju imaju zrna iz revolvera, pištolja, klasičnih automata te delom iz karabina. Jasna i egzaktna granica između efekata ovog oružja ne postoji. Vrlo često, ako se radi o povređivanju iz apsolutne ili relativne blizine, projektili male kinetičke energije mogu dati isti efekat kao projektili velike kinetičke energije.

Metak iz lovačkog oružja koja se puni sačmom od olova različite veličine, nanosi ustreline koje imaju nešto drugojačije karakterisike. Sačma po izlasku iz oružja ide u masi sve do rastojanja od 270 sm a onda se rasipa, tako da se na telu povređene osobe može naći veći broj ulaznih otvora sa većim brojem strelnih kanala. Tako se na na rastojanju 4,5 od otružja nalazi veliki broj ulaznih otvora raspoređenih na prostoru prečnika 25 do 29 sm, na 9 metara 40 do 50 sm, a na 18 metara 75 sm. Sve navedene vrednosti su prosečne, i zavise od modela oružja. Rane od lovačkih pušaka imaju karakteristične ustreline. U prostorima rana se često nalaze delovi punjenja čaure (čep, filc, karton itd)

Fragmenti eksplozivnih sredstava (mine, ručne bombe, kasetne bombe itd) imaju veliku kinetičku energiju u blizini mesta eksplozije i mogu naneti različite vrste povreda pored ustrelina (blast povrede, opekotine od plamena i korozivnih hemikalija-izjedine, i trovanja gasovima). Ustrelina fragmentima u principu nastaje od sitnih metalnih i čvrstih fragmenata. Početna brzina ovih fragmanta može biti i do 3.000 m/sek. Sa kvadratom rastojanja, njihova kinetička energija naglo pada.

Ustrelina kolena naneta sačmom	Ustrelina grudnog koša sa zrnom u srcu	Ustrelina ramena naneta sačmom

2. Karakteristike povređenog tkiva

Na stepen koštanih i mekotkivnih destrukcije i karakteristike ustreline utiču sledeće karakteristike povređenog tkiva;

Otpornost tkiva na udar kinetičke energije projektila zavisi od količine tečnosti u tkivima, njegove histološke građe, odnosno od njihove specifične težine. Kod tkiva sa većom specifičnom težinom prisutno je i teže razaranje. Zato najteže stradaju koštano tkivo, mišićno tkivo i parenhimatozni organi. Suprotno ovome, plućno tkivo i serozne opne su izloženi manjim razaranjima zbog velike elastičnosti, prisustva vazduha i manje specifične težine. U ovim tkivima apsorbuje se manja količina kinetičke energije projektila pa je i privremena šupljina ustreline manja.

Funkcionalni momenat tkiva (npr. mišić u kontrakciji trpi veća razaranja od mišića u relaksaciji).

3. Razdaljine između vatrenog oružja i tela

Prema tome kolika je razdaljina između usta cevi vatrenog oružja i ustreljenog dela tela zavisiće da li je ustrelina proizvod samo dejstva probojne snage projektila ili je proizvod istovremenog dejstva sa barutnom eksplozijom razlikujemo:

Ustreline iz daljine

Ove ustreline, su isključivo nanesene dejstvom projektila odnosno njegovom probojnom snagom. Ustrelina iz daljine nanesene su na rastojanju; za pištolje od 15 do 20 sm, revolvere od 50 do 60 sm i puške na rastojanju većem od 100-150 sm.

Ustreline iz blizine

Ustreline iz blizine su takve ustreline koje su rezultat probojne snage projektila i barutne eksplozije. Opaljenja metka je složen termo-gasno-dinamički proces, pri čemu se energija baruta pretvara u toplotnu, a zatim u kinetičku energiju. dele se na ustreline iz neposredne (apsolutne) blizine i ustreline iz posredne (relativne) blizine.

Dejstvo baruta

Posle eksplozije jedan deo barutnih zrnaca (10%), delimično sagori ili ne sagori, pa ona pod pritiskom gasova dobijaju kinetičku energiju i na određenom rastojanju mogu da probiju natkožicu i kožicu i da uđu u početni deo strelnog kanala. Barutni zrnca se nalaze kod ispaljenja iz pištolja i revolvera na rastojanju od 25 do 40 sm, a puške od 1 do 1,5 metar. Oblik naslaganih ili utisnutih barutnih zrnaca u koži može biti kružan ili ovalan, već prema tome, da li je ispaljivanje vršeno pod pravim uglom, nakoso ili pod oštrim uglom.

Karakteristike ustrelina nanetih vatrenim oružjem

U najvećem broju slučajeva ustreline su otvorene. One obuhvataju povrede mekih tkiva, unutrašnjih organa i povrede sa prelomima kostiju. Uobičajeno je da se ovi prelomi nazivaju »strelni prelomima«.

U odnosu na položaj projektila prilikom prodiranja kroz tkiva, ustreline mogu biti tangencijalne, ustrelne i prostrelne. Za ove poslednje, karakterističan je ulazni i izlazni otvor sa strelnim kanalom. On nije uvek pravolinijski, već je često nepravilan, zbog promene pravca projektila i dejstva sekundarnih projektila.

Kod ustrelnih rana sva količina energije se troši na stvaranje privremene šupljine, dok je kod prostrelnih rana količina energije koja se predaje tkivima jednaka razlici energije koju projektil ima pri ulazu i izlazu iz tkiva.

Izgled kanala ustreline kod različitih projektila

Karakteristike ustrelina nanetih fragmentima

Za ustreline nastale fragmentima minsko eksplozivnih sredstava karakterističan je i tzv., minsko - blastni efekat, nastao dejstvom „udarnog talasa“. On se prenosi vazduhom, vodom i čvrstom podlogom (solid blast). Savremena eksplozivna oružja konstruišu se tako, da fragmentiraju u veliki broj malih parčadi. U ovoj tehnologiji najdalje se otišlo u konstruisanju tzv., kasetnih bombi.

Ustreline nanesene eksplozivnim sredstvima često se karakterišu traumatskim amputacijama, konkvasacijom, multiple i kombinovane povrede.

Postoje izražene morfološke karakteristike između strelnih kanala povreda nanesenih zrnima i fragmentima minskoeksplozivnih sredstava. Ove ustreline se odlikuju velikim defektima kože i potkožnog tkiva, raskidima mišića i nepravilnim dubokim džepovima koji sadrže sekundarne projektile. U odnosu na povrede nastale zrnima, ove su rane češće ustrelnog tipa sa pratećim povredama velikih krvnih sudova i živaca. Ovi uslovi predstavljaju veoma pogodnu sredinu za razvoj infekcija i to u prvom redu anaerobnih.

Patofiziološke promene u ustrelini

Od momenta nastanka pa do zarastanja ustrelna rana doživljava morfološku evoluciju, koja prolazi kroz sledeće faze;

Faza demarkacije

Tokom faze demarkacije nekrotično tkivo podleže fermentativnoj autolize. Raspadni produkti izazivaju veću propustljivost kapilara, plazmoreju u intercelularni prostor sa taloženjem fibrina. Klinički se to ispoljava seroznom sekrecijom iz ustreline i otokom okoline, uz »demarkaciono gnojenje«.

Faza granulacije

U fazi granulacije, u demarkacionoj zoni buja mlado granulaciono tkivo.

Faza epitelizacije

Mlado granulaciono tkivo, koje je formirano u prethodnoj fazi u fazi epitalizacije započinje kretanjem manjih grupa ćelija germinativnog epitela koje se aktivno dele sve dok ne pokriju dermalnu površinu ustreline epitelom iz okoline. Granaulaciono tkivo se sve više pokriva mitotičkom aktivnošću epitela, sve dok se dve ćelije sa suprotnih krajeva ne dodirnu. Dublji slojevi granulacija u ovoj fazi pretvaraju se u »rani ožiljak« karakterističan po dobro vaskularizovana tkiva.

Faza cikatrizacije

Tokom faze cikatrizacije »rani ožiljak« gubi krvne sudove i prelazi u »definitivni ožiljak« karakterističan po bledom, beličastom, fibroznom izgledu. Kod malih ustrelnih rana ožiljak se može formirati već za desetak dana, a kod srednje velikih prosečno za oko četiri nedelje. Da bi ožiljak postao beličast potrebno je više nedelja pa i meseci, pod uslovom da nisu nastale komplikacije (infekcija, aktivacija hroničnih bolesti, gladovanje itd)

Galerija ustrelina

• 
  Prostrelna rana butine
• 
  Vađenje projektila iz ustreline
• 
  Ustrelina u predelu trbuha
• 
  Ruptura poglavine nastala dejstvom projektila
• 
  Ustrelina noge sa blast povredom

Vidi još

• Rana
• Vatreno oružje
• Projektil

Literatura

• Slama R, Villaume F. Penetrating Vascular Injury: Diagnosis and Management Updates. Emerg Med Clin North Am. 2017 Nov;35(4):789-801. PMID: 28987429
• Fowler KA, Dahlberg LL, Haileyesus T, Gutierrez C, Bacon S. Childhood firearm injuries in the United States. Pediatrics. 2017 Jun 19. PMID: 28630118
• Patel SJ, Badolato G, Parikh K, Iqbal S, Donnelly K, Goyal M. 187 The association of state gun laws with pediatric mortality from firearms. Ann Emerg Med. 2017 Oct;70(4 suppl): S75-6.
• Karaca MA, Kartal ND, Erbil B, et al. Evaluation of gunshot wounds in the emergency department. Ulus Travma Acil Cerrahi Derg. 2015 Jul;21(4):248-55. PMID: 26374410
• Bukhari AS, Munir A, Hussain S. Distribution of firearm injuries presented to surgical department of DHQ teaching hospital Bannu, Pakistan. Gomal J Med Sci. 2017;15:87-91.
• Spitzer SA, Staudenmayer KL, Tennakoon L, Spain DA, Weiser TG. Costs and financial burden of initial hospitalizations for firearm injuries in the United States, 2006-2014. Am J Public Health. 2017 May;107(5):770-4.
• Navsaria PH, Chowdhury S, Nicol AJ, Edu S, Naidoo N. Penetrating trauma to the mediastinal vessels: a taxing injury. Curr Trauma Rep. 2016 Mar;2(1): 1-10.
• Nevin DG, Brohi K. Permissive hypotension for active haemorrhage in trauma. Anaesthesia. 2017 Dec;72(12):1443-8.
• Holcomb JB, Tilley BC, Baraniuk S, et al, for the PROPPR Study Group. Transfusion of plasma, platelets, and red blood cells in a 1:1:1 vs a 1:1:2 ratio and mortality in patients with severe trauma: the PROPPR randomized clinical trial. JAMA.2015 Feb 3;313(5):471-82.
• Roberts I, Edwards P, Prieto D, et al. Tranexamic acid in bleeding trauma patients: an exploration of benefits and harms. Trials. 2017 Jan 31;18(1):48.
• Malav RA, Ojha BK, Chandra A, et al. Outcome of penetrating brain injury in civilian practice. Indian J Neurotrauma. 2015;12:122-7.
• Spaite DW, Hu C, Bobrow BJ, et al. The effect of combined out-of-hospital hypotension and hypoxia on mortality in major traumatic brain injury. Ann Emerg Med. 2017 Jan;69(1):62-72.
• Vakil MT, Singh AK. A review of penetrating brain trauma: epidemiology, pathophysiology, imaging assessment, complications, and treatment. Emerg Radiol. 2017 Jun;24(3):301-309.
• Ragland J, Lee K. Critical care management and monitoring of intracranial pressure. J Neurocrit Care. 2016; 9(2):105-12.
• Nowicki Jl, Stew B, Ooi E. Penetrating neck injuries: a guide to evaluation and management. Ann R Coll Surg Engl. 2018 Jan;100(1):6-11.
• Ernest E, Burnett A, Frascone RJ. High index of suspicion. Recognizing & managing traumatic neck injuries. JEMS. 2014 Apr;39(4):50-4.
• Mahoozi HR, Volmerig J, Hecker E. Modern Management of Traumatic Hemothorax. J Trauma Treat. 2016 Aug 19; 5:326.
• Karmy-Jones R, Namias N, Coimbra R, et al. Western Trauma Association critical decisions in trauma: penetrating chest trauma. J Trauma Acute Care Surg. 2014 Dec;77(6):994-1002.
• Reichman EF. Tube thoracostomy. Emergency Medical Procedures. 2nd ed. New York, NY: McGraw-Hill; 2013: ch 39.
• Yeh DD, Hwabejire JO, de Moya M, et al. Preoperative evaluation of penetrating esophageal trauma in the current era: an analysis of the National Trauma Data Bank. J Emerg Trauma Shock. 2015 Jan-Mar;8(1):30-3.
• Cothren CC, Moore EE. Emergency department thoracotomy for the critically injured patient: Objectives, indications, and outcomes. World J Emerg Surg. 2006 Mar 24;1:4.
• Manzano-Nunez R, Naranjo MP, Foianini E, et al. A meta-analysis of resuscitative endovascular balloon occlusion of the aorta (REBOA) or open aortic cross-clamping by resuscitative thoracotomy in non-compressible torso hemorrhage patients. World J Emerg Surg. 2017 Jul 14;12:30.
• Fairfax LM, Hsee L, Civil ID. Resuscitative thoracotomy in penetrating trauma. World J Surg. 2015 Jun;39(6):1343-51.
• Cheema F, Garcia C, Eivera AG, Chao E. CE: The Use of Resuscitative Endovascular Balloon Occlusion of the Aorta in Treating Hemorrhagic Shock from Severe Trauma. Am J Nurs. 2018 Oct;118(10):22-28.
• Brenner M, Bulger EM, Perina DG, et al. Joint statement from the American College of Surgeons Committee on Trauma (ACS COT) and the American College of Emergency Physicians (ACEP) regarding the clinical use of Resuscitative Endovascular Balloon Occlusion of the Aorta (REBOA). Trauma Surg Acute Care Open. 2018 Jan 13;3(1):e000154.

Spoljašnje veze

• WOUNDS
• Ostomy Wound Management
• Today's Wound Clinic Klinička iskustva u lečenju rana
• Journal of Burns and Wounds, online open-access journal Vodeći časopis za lečenje rana.
• US based wound healing society Udruženje za opekotine i rane SAD
• Association for the Advancement of Wound Care Udruženje za unapređenje lečenje rana.
• Krug E. E., ed. World Report on Violence and Health. Geneva: World Health Organization; 2002.
• Iz sudske medicine, IV MEHANIČKE POVREDE, farmaceuti.com, 2010.

Klasifikacija	D ICD-10: S01, S11, S21, S31, S41, S51, S61, S71, S81, S91, T01, T09.1, T11.1, T13.1, T14.1 MeSH: D014948

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).