Frederika Hanoverska

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Frederika Hanoverska
Frederika 1958. godine
Lični podaci
Puno imeSofija Luiza Hanoverska
Datum rođenja(1917-04-17)17. april 1917.
Mesto rođenjaBraunšvajg, Nemačko carstvo
Datum smrti6. februar 1981.(1981-02-06) (63 god.)
Mesto smrtiMadrid, Kraljevina Španija
GrobPalata Tatoi, Grčka
Porodica
SupružnikPavle Grčki
PotomstvoSofija od Grčke, Konstantin II Grčki, Princeza Irena od Grčke i Danske
RoditeljiErnest Avgust, grof od Braunšvajga
Viktorija Luiza Pruska
DinastijaHanover

Frederika Hanoverska (grč. Φρειδερίκη; 18. april 1917 – 6. februar 1981) je bila kraljica Grčke u periodu od 1. aprila 1947. do 6. marta 1964. kao supruga vladara Pavla Grčkog. Nakon njegove smrti, imala je funkciju majka kraljica tokom vladavine njenog sina Konstantina II.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je sa titulom Njeno Kraljevsko Visočanstvo Friderika, princeza od Hanovera, princeza Velike Britanije i Irske i princeza od Braunšvajga-Lineburga dana 18. aprila 1917. godine u nemačkom vojvodstvu Braunšvajg i bila je jedina ćerka i treće dete Ernesta Avgusta i Viktorije Luize Pruske. [1] I njen otac i deda po majci abdicirali su sa prestola u novembru 1918. nakon poraza Nemačke u Prvom svetskom ratu, dok je njenom dedi po ocu oduzeto britansko kraljevsko vojvodstvo prethodne godine.

Godine 1934. Adolf Hitler, u svojoj ambiciji da poveže britansku i nemačku kraljevsku kuću, zatražio je od Frederikinih roditelja da organizuju udaju njihove sedamnaestogodišnje ćerke za princa od Velsa. Frederikina majka je u svojim memoarima opisala da njoj i njenom mužu takva stvar nikada nije pala na pamet. Sama Viktorija Luiza se nekada smatrala potencijalnom nevestom za istu osobu pre njenog braka. Štaviše, razlika u godinama je bila prevelika (princ od Velsa je bio dvadeset tri godine stariji od Frederike), a njeni roditelji nisu bili voljni da „izvrše takav pritisak“ na svoju ćerku.[2]

Grčki princ Pavle zaprosio ju je tokom leta 1936. dok je bio u Berlinu na Letnjim olimpijskim igrama 1936. godine. Pavle je bio sin kralja Konstantina I i Frederikine pratetke Sofije. Shodno tome, oni su bili prvi rođaci po majci. Oni su takođe bili drugi rođaci po ocu kao praunuci Kristijana IX iz Danske. Njihova veridba je zvanično objavljena 28. septembra 1937. godine, a britanski kralj Džordž VI dao je saglasnost u skladu sa Kraljevskim zakonima o brakovima 1772. Venčali su se u Atini 9. januara 1938. godine. Frederika je postala nasledna princeza Grčke, a njen muž je pretpostavljeni naslednik svog starijeg brata bez dece, kralja Đorđa II Grčkog.

U početku su živeli u vili u predgrađu Atine. Deset meseci nakon njihovog braka, njihovo prvo dete, buduća kraljica Sofija od Španije, rođena je 2. novembra 1938. Frederika je 2. juna 1940. rodila budućeg kralja Konstantina II.

Na vrhuncu Drugog svetskog rata, aprila 1941. godine, grčka kraljevska porodica je evakuisana na Krit. Ubrzo nakon toga, nemačke snage su napale Krit. Frederika i njena porodica su ponovo evakuisani, otvarajući kancelariju vlade u egzilu u Londonu.

U egzilu, kralj Đorđe II Grčki i ostatak grčke kraljevske porodice nastanili su se u Južnoj Africi. Tu je Frederikino poslednje dete rođeno, princeza Irena, 11. maja 1942. Južnoafrički lider, general Jan Smits, bio joj je kao kum. Porodica se na kraju nastanila u Egiptu u februaru 1944.

Posle rata, grčki referendum 1946. vratio je kralja Đorđa na presto. Nasledni princ i princeza vratili su se u svoju vilu u Psihiku.

Dana 1. aprila 1947, kralj Đorđe je umro i Frederikin suprug je stupio na tron kao Pavle I, sa Frederikom kao kraljicom. Komunistička pobuna u severnoj Grčkoj dovela je do grčkog građanskog rata. Kralj i kraljica obišli su severnu Grčku pod strogim obezbeđenjem da bi pozvali na lojalnost u leto 1947.

Kraljica Frederika je stalno bila na meti napada zbog svog nemačkog porekla.[3] Levičarski političari u Grčkoj su u više navrata koristili činjenicu da je Kajzer bio njen deda i da je imala braću koja su bila pripadnici SS-a, kao propagandu protiv nje. Takođe je na različite načine kritikovana kao „veoma pruska“ i nazivali su je "nacistom". Kada je u Londonu predstavljala svog bolesnog muža na venčanju njegovog prvog rođaka princa Filipa od Grčke i Danske sa starijom ćerkom kralja Džordža, princezom Elizabetom u novembru 1947, Vinston Čerčil je pričao svima da je Kajzer njen deda. Kraljica Frederika je odgovorila priznajući tu činjenicu, ali ga podsećajući da je i ona poreklom od kraljice Viktorije, i da bi njen otac bio britanski kralj da je zemlja delovala po Salijskom zakonu (koji je dozvoljavao samo muškarcima da naslede krunu).[4]

Tokom građanskog rata, kraljica Frederika je postavila Kraljičine logore ili dečje gradove (prevod: Παιδο(υ)πολεις / Paidopoleis ili Paidupoleis) mrežu od 53 kampa širom Grčke gde bi spasavala decu bivših partizana.[5]

Grčki građanski rat okončan je u avgustu 1949. Kralj i kraljica su iskoristili ovu priliku da ojačaju monarhiju i posetili su maršala Josipa Broza Tita u Beogradu, predsednika Italije Luiđija Ajnaudija u Rimu, Teodora Hojsa iz Zapadne Nemačke i Bišare El Huri od Libana, Hajla Selasija iz Etiopije, Rajagopalačarija iz Indije, kralja Džordža iz Ujedinjenog Kraljevstva i predsednika Dvajta D. Ajzenhauera. Međutim, kod kuće u Grčkoj i u inostranstvu u Ujedinjenom Kraljevstvu, kraljica Frederika je bila na meti opozicije, jer je kao devojčica pripadala Savezu nemačkih devojaka, ogranku Hitlerove omladine za mlade žene; njene pristalice su tvrdile da bi izbegavanje članstva u grupi bilo teško pod postojećom političkom klimom u nacističkoj Nemačkoj u to vreme.

Za razliku od svog krotkog muža, u posleratnoj Grčkoj Frederika je bila jedna od najomraženijih javnih ličnosti. To je bilo zbog niza razloga koji su uključivali njeno političko mešanje, njen neumeren karakter, njenu nemačku etničku pripadnost i činjenicu da je u javnoj svesti postala identifikovana sa svim onim što je bilo reakcionarno. Frederika je opisana kao „inherentno nedemokratska“. Bila je poznata po brojnim samovoljnim i neustavnim intervencijama u grčkoj politici i sukobima sa demokratski izabranim vladama. Aktivno je politizirala protiv izbora Aleksandrosa Papagosa. U zemlji u Grčkoj i u inostranstvu u Ujedinjenom Kraljevstvu bila je na meti opozicije. Godine 1963. dok je bila u Londonu, pobuna grčkih levičara koji su demonstrirali protiv situacije sa političkim zatvorenicima grčkog građanskog rata, primorala ju je da privremeno potraži utočište u kući stranca. Njeno političko mešanje bilo je oštro kritikovano i bilo je značajan faktor u jačanju republikanskih osećanja.

Na naslovoj strani magazina Time 1953. godine

Njeno pojavljivanje 16. novembra 1953. u časopisu Life bilo je u jednoj od mnogih državnih poseta koje je imala širom sveta. Takođe se te godine pojavila na naslovnoj strani Time. Dana 14. maja 1962. njena najstarija ćerka Sofija se udala za španskog princa Huana Karlosa, (kasnije kralja Huana Karlosa od Španije) u Atini.

Kralj Pavle je 6. marta 1964. umro od raka. Kada se njen sin, kralj Konstantin, kasnije te godine, 18. septembra, oženio princezom Ana Marijom od Danske, kraljica Frederika se povukla od većine svojih javnih dužnosti u korist svoje snahe. Ostala je kontroverzna figura i u štampi je optuživana da je siva eminencija iza prestola.[6]

Povukla se na selo gde je živela gotovo povučeno. Međutim, nastavila je da prisustvuje kraljevskim događajima koji su bili porodično orijentisani, kao što su krštenja njenih unuka u Španiji i Grčkoj.

Kritičari su okrivili sukobe kralja Konstantina II sa demokratski izabranim premijerom Jorgosom Papandreuom za izazivanje destabilizacije koja je dovela do vojnog udara 21. aprila 1967. i uspona pukovničkog režima. U situaciji, kralj Konstantin je u početku sarađivao sa vojnom diktaturom, zaklevši njihovu vladu pod rojalističkim premijerom. Kasnije te godine pokušao je da izvede kontrapuč u pokušaju da obnovi demokratiju, čiji ga je neuspeh primorao na izgnanstvo. Nakon toga, hunta je imenovala regenta da izvršava zadatke prognanog monarha.

Antimonarhistički poster na kome je prikazana majka kraljica Frederika

Dana 1. juna 1973. hunta je ukinula Grčku monarhiju bez saglasnosti grčkog naroda, a zatim je pokušala da legitimiše svoje postupke putem plebiscita iz 1973. za šta se sumnjalo da je namešteno. Novi šef države postao je predsednik Grčke Jorgos Papadopulos.

Diktatura je okončana 24. jula 1974, a ustavna monarhija pre hunte nikada nije obnovljena. Plebiscit je održan 8. decembra 1974. na kome je Konstantin (koji je mogao da vodi kampanju samo izvan zemlje) slobodno priznao greške iz prošlosti i obećao da će podržati demokratiju. Međutim, 69 odsto Grka glasalo je da Grčka postane demokratska republika.

Frederika je umrla 6. februara 1981. u egzilu u Madridu od srčane insuficijencije, navodno nakon operacije očnih kapaka iako je biograf tvrdio da je operacija bila uklanjanje katarakte.

Sahranjena je u Tatoiju (palata i groblje kraljevske porodice u Grčkoj). Njenom sinu i njegovoj porodici bilo je dozvoljeno da prisustvuju sahrani, ali su morali da odu odmah nakon toga.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Burke's guide to the Royal Family. London,: Burke's Peerage. 1973. str. 290. ISBN 0-220-66222-3. 
  2. ^ Viktoria Luise, Herzogin zu Braunschweig und Lüneburg (1977). The Kaiser's daughter. London: W.H. Allen. str. 188. ISBN 9780491018081. 
  3. ^ Van der Kiste, John (1999). Kings of the Hellenes : the Greek kings, 1863-1974. Stroud, Gloucestershire: Sutton. str. 178. ISBN 9780750921473. 
  4. ^ Van der Kiste, John (1999). Kings of the Hellenes : the Greek kings, 1863-1974. Stroud, Gloucestershire: Sutton. str. 177. ISBN 9780750921473. 
  5. ^ Stratopeda gynaikōn: Chios, Trikeri, Makronēsos, Ai-Stratēs, 1948-1954. Athēna: Ekdoseis Alpheios. 2006. ISBN 960-87931-8-1. 
  6. ^ Vickers, Hugo (2003). Alice: Princess Andrew of Greece (1st St. Martin's Griffin izd.). New York: St. Martin's Griffin. str. 387. ISBN 9780312302399. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Burke's guide to the Royal Family. London,: Burke's Peerage. 1973. str. 290. ISBN 0-220-66222-3. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Frederika Hanoverska na Vikimedijinoj ostavi.
  • New York Times čitulja
  • Μιχάλης Φύλλας,«Επιστολές Τρικαλινών στη βασίλισσα Φρειδερίκη «Στηρίζω εις σας μεγαλειοτάτη όλας μου τας ελπίδας…», Θεσσαλικό Ημερολόγιο, τομ. 77 (2020), σελ.282-286. [1]
  • Μιχάλης Φύλλας,«Επίκειται ο εξ ασιτείας θάνατός μου…». Όψεις της σαμιακής κοινωνίας στις αρχές της δεκαετίας του ’60», Απόπλους, τχ.83 (Άνοιξη 2020), σελ.330-336 [2]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фредерика_Хановерска&oldid=27678641”