Helena Železni-Šolc

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Helena Železni-Šolc
Helena Železni-Šolc
Lični podaci
Datum rođenja(1882-08-16)16. avgust 1882.
Mesto rođenjaHropinje, Moravska (sada Češka), Austrougarska
Datum smrti18. februar 1974.(1974-02-18) (91 god.)
Mesto smrtiRim, Italija
Umetnički rad
Poljevajarka

Helena Železni, takođe poznata u Evropi kao Helena Železni-Šolc, Helena Šolc, Helena Šolc-Železni ili Helena Šolcova-Železna (16. avgust 1882 − 18. februar 1974. godine), bila je češka vajarka i arhitektonski skulptor.[1] Bila je uticajna ličnost u umetnosti skulpture severne Moravske i Šleske krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. Železna je stvorila izvajane portrete, uključujući portrete članova porodice Habzburg, grofa Franca Konrada fon Hecendorfa, ledi Sibil Grahamove, Benita Musolinija i Tomaša Masarika (1932) sa kojima je bila u bliskim odnosima. Železna je takođe poznata i kao italijanska vajarka jer je mnogo godina živela i radila u Rimu.

Život[uredi | uredi izvor]

Železna je rođena u Hropinju u Češkoj, a odrasla je u selu Trebovice, koje je danas deo grada Ostrave u Austrijskoj Šleskoj. Njena majka je bila nemačka spisateljica i pesnikinja grofica, Marija Stona, a njen deda industrijski menadžer i preduzetnik Alojz Šolc. Železna je detinjstvo provela u porodičnom zamku u vlasništvu njene majke.[2] Stona je često primala intelektualne i kreativne ličnosti iz cele Evrope. Železna je postala višejezična, govorila je engleski, italijanski, francuski i nemački jezik.

Železna je studirala crtanje u Beču i Drezdenu. Studirala je vajarstvo u Berlinu kod Frica Hajnemana, i u Briselu četiri godine gde joj je učitelj bio Čarls van der Stapen. 1912. godine u Ostravi, Železna je priredila izložbu van der Stapenovih dela. Posle godinu dana studija u Parizu, Železna se preselila u Firencu, Italija. Od 1909. do 1913. Železna je studirala kod švajcarskog umetnika Augusta Đakometija i putovala sa njim u Švajcarsku.[3] Železna je takođe bila u redovnom kontaktu sa umetnicima kao što su Hans Kestranek, Edvard Gordon Kreg i Julijus Rolshoven.

helena Železni, 1913.

1913. Železna je putovala u Tunis sa Georgom Brandesom. Tokom boravka tamo posetila je hareme i upoznala se sa njihovim stanovnicima i običajima. Prikazala ih je u svom vajarskom delu. 1914. godine, po izbijanju Prvog svetskog rata, Železna se preselila u Beč. Bila je angažovana za vajanje portreta članova habzburške carske porodice, uključujući princezu Citu od Burbon-Parme. U ovom periodu Železna se udala. Posle rata, 1919, Železna se vratila u Italiju; u Firencu a kasnije u Rim. Tamo je podučavala decu vajarstvu.

Od 1922. godine, pa sve do svoje smrti 1974. godine, Železna je držala atelje u ulici Via Marguta 54, gde je održavala redovne časove likovne kulture. Leto je obično provodila u Čehoslovačkoj. Studio u ulici Via Marguta 54 sagradio je markiz Frane Petrić 1855. godine. Izgradio je palatu sa stanovima u kojima su umetnici mogli da žive i rade. Pablo Pikaso, Igor Stravinski i Đakomo Pučini proizveli su neka od svojih najvećih dela u ovim studijima početkom 1900-ih. Godine 1934. Železna je izložila svoje radove u Žan Šarpentijeovoj galeriji, predstavljajući skulptorsku grupu Radni dani i praznici. Posle Drugog svetskog rata, Železna je želela da pokloni porodični dvorac u Trebovicama čehoslovačkoj vladi kao centar za mlade umetnike. To se nije dogodilo i krajem pedesetih godina zgrada je bila u ruševinama.

Od 1946. do 1949. godine, Železna je živela u Sjedinjenim Državama gde je predavala mešovite medije u institucijama u Filadelfiji i oko nje, poput Muzeja umetnosti u Filadelfiji i koledža Svartmor.

Železna je umrla u Rimu 1974. godine i sahranjena je na protestantskom groblju.[4]

Radovi[uredi | uredi izvor]

Dela Železne obuhvataju više od 300 skulpturalnih portreta kao što su biste, reljefi i statuete od mermera, bronze i terakote.

Njena dela su bila izložena u Berlinu i Beču 1907. godine, u Rimu 1925. godine[5] i u galeriji Dorija Pamphilj 1932. godine, takođe i u Parizu.

Nekoliko dela Železne uništeno je tokom Drugog svetskog rata. Jedan je bio veliki centralni oltar koji je predstavljao život Hedvige Šleske u crkvi posvećenoj toj svetici u Opavi, u Češkoj Šleskoj.

1973. Železna je napisala knjigu Moji dragi učenici, koja prikazuje rad nekih njenih učenika.[6] Železna je u jednom trenutku dobila nalog da izradi spomenik poginulima u Prvom svetskom ratu.

Dela Železne uređena su u stalnoj kolekciji zamka Hradec na Moravici, Šleskom muzeju (Opava), Galeriji likovnih umetnosti Muzeja likovnih umetnosti[1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. april 2009) u Ostravi i Nacionalnoj galeriji u Pragu. Njeni reljefi su u crkvi Svete Hedvige u Opavi.[7]

Odabrani radovi[uredi | uredi izvor]

  • Zamišljeni (1906), bronza, dvorac Radun [2]
  • Melanholija (1906), bronza, dvorac Radun [3]
  • Alegorija drame i muzike (1907), gradsko pozorište u Moravskoj Ostravi (uništeno)
  • Alegorija tuge (1909), grobnica Alojza Šozesa, Grac
  • Čarls van der Stapen (1909), mala statueta
  • Georg Brandes (1913), dve male statuete i bista, Tunis
  • Alegorija pravde (1914), zgrada suda, Frištat
  • Extra Ausgabe (1915), bronzana figuralna grupa
  • Slovačka porodica (1923), bronza, dvorac, Radun
  • Dr Ostrčil (1924), grobna skulptura, Prag-Olšani
  • Portret Zdene Mastne (1927), skulptura
  • Kenotaf (1930), Tešin (uništen)
  • Zajednički i praznični dani (1933), bronza, galerija, Ostrava
  • Tomaš Masarik (1933), bronza, Muzej Šleska, Opava
  • Život svetinje (1936), ciklus od deset reljefa, Sveta Hedvika, Opava
  • Papa Pavle VI(1967)

Knjige[uredi | uredi izvor]

  • Skano, Tunisi, Slovačka. (1932) [8]
  • Helena Železni-Šolc, Scultrice. (1957) [9]
  • Vajani molilac (1968) [10]
  • Železni: portretna skulptura, 1917. do 1970. (1970) [11]
  • Aus der Jugend einer Bildhauerin, Tagenbuchblätter aus den Jahren 1908–1917. (1972) [12] (Dnevnik mladog vajara, stranice od 1908. do 1917. godine. )
  • Dragi moji učenici (1973) [6]
  • Nachlese. (1974) [13] (Gleanings.)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

  • Dnevnik Georga Brandesa (1842 - 1927).
  • Biografický Slovník Slezska a severní Moravy. (1998) ( Biografski rečnik Šleske i Severne Moravske)[14]
  • Jedan od deset reljefa života svete Hedvike, u crkvi svete Hedvike, Opava. (1936), fotografija J. Novaka.
  • Hram sv. Hedvike u Opavi. (Katedrala svete Hedvige, Opava.) Jozef Gebauer.
  • Radovi regionalnog muzeja Vlastivedne iz Olomouca.[15]
  • TGM: Proč se neřekne pravda? (1996)[16] ( Zašto ne reći istinu?)
  • Helena Železná-Scholzová, zapomenutá sochařka. (1999)[17] (Helena Železna-Šolcova, zaboravljena vajarka. Teza na univerzitetu u Olomoucu na češkom. )
  • Antoni Man: Železni - Skulptura portreta 1917–1970. Rim 1970.
  • Martin Pelc: Tomaš Masarik i Helena Železna-Šolcova. Český časopis historický, 2016, knj. 114, br. 1, str. 116-145

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Killy W. (ed.) German Biographical Encyclopaedia. Walter de Gruyter, 2005. Volume 9 p. 115 ISBN 9783110966299.
  2. ^ Pelc M. Maria Stona und ihr Salon in Strzebowitz. Europäischer Strukturfonds/Schlesische Universität in Opava 2014 p. 8 (pdf)
  3. ^ Augusto Giacometti. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. oktobar 2015) Art history Reference. Accessed 2 October 2015.
  4. ^ „Stone 1863 - The Protestant Cemetery Catalogue” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 19. 01. 2022. g. Pristupljeno 21. 03. 2021. 
  5. ^ Zelezny E.Mostra Personale della Scultrice Elena Zelezný : dal 23 Aprile al 8 Maggio 1925, Casa d'Arte Palazzi, Roma. Casa d'Arte Palazzi, Rome, 1925.
  6. ^ a b Zelezny-Scholz H. My Dear Pupils Palombi 1973 Rome. Accessed at Google Books 2 October 2015.
  7. ^ Church of St Hedwig.[mrtva veza] Infocentrum, Opava.
  8. ^ Strinati R. Scanno, Tunisi, Slovacchia. Rome 1932.
  9. ^ Zelezny-Scholz E. et al Strinati R. (ed.) Elena Zelezny-Scholz, Sculptor. Fratelli Palombi Rome 1957 . ASIN B00FQLULO8 https://www.amazon.com/dp/B00FQLULO8.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  10. ^ Zelezny H. and Spidlik T. Sculptured Prayer. Twelve Works of Helen Zelezny Arti grafiche Paolombi, 1968. Accessed at Google Books 2 October 2015.
  11. ^ Zelezny H. and Mann A. Zelezny: portrait sculpture, 1917 to 1970. Palombi, Rome, 1970.
  12. ^ Zelezny-Scholz H. Aus der Jugend einer Bildhauerin: Tagebuchblätter aus d. Jahren 1908-1917. Fratelli Palombi. 1972. Accessed at Google Books 2 October 2015.
  13. ^ Zelezny-Scholz H. and Cisterna F. Nachlese. Fratelli Palombi, Rome. 1974.
  14. ^ Eleventh Proceedings of the University of Ostrava, 1998, supplement pages 123 and 124.
  15. ^ Regional Museum in Olomouc. Vlastivende Museum, Olomouc, 1994. Volume 20 number 1 p. 147 - 175.
  16. ^ Smetnova J. [TGM: Proč se neřekne pravda?] Primus 1996 p.191
  17. ^ Juza J. [Helena Železná-Scholzová, zapomenutá sochařka] Tilia, Ostrava, 1999 in The First Half of the Twentieth century, Volume 19 pages 147 to 175.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Horakova - Gašparikova A. (1997) str.104.[1]
  • Šopak P. (1998b, 1998d str.2, 1999b, 2000d)[2] ( Izložbe)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Horakova-Gašpariková A. From the diary, Lány 1929-1937. Radioservis, Prague, 1997. ISBN 80-902198-2-9.
  2. ^ Sopak P. 'Ausstellungskat Parnas Trading, 1998. ISBN 9788090259614.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хелена_Железни-Шолц&oldid=27041305”