Česnica u aleksinačkim selima
Česnica u nekim aleksinačkim selima, se za razliku od ostatka Srbije, stavlja u proju ili pogaču veče uoči pravoslavne nove godine 13. januara, a ne na Badnji dan. Ovaj običaj se do danas održao u nekim selima poput Rsovca i Koprivnice. Ukoliko se mladić i devojka venčaju sa nekim ko pravi česnicu na drugačiji način, onda se dogovaraju da li će zadržati svoj običaj ili prihvatiti partnerov, pošto ne valja praviti dve česnice za istu godinu.
Običaj[uredi | uredi izvor]
Prvi je božićne običaje u Aleksincu proučavao etnolog Tihomir Đorđević, za svoj časopis Karadžić.[1] Takođe ih je pročavao Petar Ž. Petrović, i objavio 1926. godine u Zborniku za narodni život i običaje južnih Slavena.[2] Na Badnji dan domaćice u aleksinačkim selima mese razne vrste pogača od pšenice :kolač njiva (sa oznakom psa i zmije na krajevima, između njih krsteva i stupova), kolač livada (ima oznake čoveka, štapa-tojage, ovce i jagnjad), kolač guvno (oznake stogova, konja, čoveka), kolač volovi (oznake za volove, jaram, plug i čoveka), bačva (ima udubljenje u sredini i oznake loze i grožđa) i jedan veliki božićni večernji kolač (koji ima veliki broj znakova, krst, snop, stog, kamara, domaćin, ćeljad, guvno, volovi, konj, ovca, svinja, plug, jaram, zmija, pas, večernja, uže, gidže). Glavna pogača nije sadržala paru ili česnicu. Večera posna se sastojala od sarme od pirinča, sa prazilukom, začinjene zejtinom, đuveč sa crnim lukom, kupusnik sa kupusom i orasnik od tankih pšeničnih korica, gusti pasulj, salata od praziluka i maslina, pečenke (bele pečene tikve). Na Badnji dan se tri puta hrani stoka, da bi bila plodna, a psi se ne hrane tog dana, da preko godine ne besne.Za Božić se sprema prase koje se zove božićar. U nekim selima u prase se stavlja dunja kao lek od gušobolje, vrabac, ili jabuka, a neki stavljaju i orahe, da se okreću oko ražnja, kako bi se devojke okretale oko momaka i obrnuto. Vrapcem se omrsi prvo ženska osoba. Za Božić se jede božićni kolač koji se lomi uz vino. Takođe ne sadrži paru, to je novijeg datuma, i u Aleksinac je došlo kao običaj iz drugih krajeva. Sama česnica se pravi tek uoči Nove godine. Žene mese baranicu od projinog brašna i masti. U nju se stavi para, treska od kuće, malo jarme (krupno stočno žito-prekrupa) i po jedno zrno od svakog žita i variva (pasulj i slično, samo po jedno zrno). Jede se uz ručak iz tepsije viljuškama, a onaj koji nađe paru imaće sreće i para te godine. Paru može naći i neko ko nije ukućanin, ukoliko se zatekao u gostima na ručku. Većina sela nije znala za "česnicu" i ona je imala samo naznake u baranici, da bi se kasnije izmešala sa običajima iz drugih krajeva. Nova godina se u Aleksincu računala od Božića, jer se tada prosipala stara voda, unosio badnjak obučen u mušku košulju neženjenog čoveka, i dani od Božića do pravoslavne nove godine i kasnije do Bogojavljenja , smatrali su se opasnim i nekrštenim danima, kada svetom hodaju vile, karakondžule, vampiri i verovalo se koje se dete rodi tih dana snaći će ga velika nesreća u životu.
Danas se u Aleksincu svake pravoslavne nove godine 14. januara lomi tradicionalno česnica u koju je stavljen zlatni dukat sa likom Bogorodice u centru grada.[3]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Karadžić- naša riznica”. Narodna biblioteka Stevan Sremac - Niš (na jeziku: srpski). 2018-11-21. Pristupljeno 2023-10-18.
- ^ „Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Pristupljeno 2023-10-18.
- ^ Look, Simple (2023-01-10). „Tradicionalno lomljenje novogodišnje česnice u Aleksincu”. Aleksinačke novine (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-10-18.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Aleksinačko pomoravlje, Banja, Golak - priredio Borislav Čeliković, poglavlje Božićni običaji (Aleksinačko pomoravlje) Petar Ž. Petrović, str. 528 - 539, Službeni glasnik, 2013.
