Тиргел

С Википедије, слободне енциклопедије
Тиргел
Индустријски произведен тиргел швајцарског произвођача Мигрос из 2008.
Врста јелаКекс
Место пореклаЦирих
Регије или државаШвајцарска
Главни састојцибрашно, мед, шећер, вода
  Медији: Тиргел

Тиргел (нем. Tirggel или Züri-Tirggel) је традиционални божићни кекс из Цириха у Швајцарској. [1] Прави се од брашна и меда, танак је, тврд и сладак са утиснутом шаром на површини.

Историја[уреди | уреди извор]

Прва забележена производња тиргела забележена је у Цириху 1461. године под именом као диргел.[2] Од тада се производе у Цириху на детаљно изрезбареним дрвеним калупима који приказују библијске или регионалне теме.[3] У новије време дрвене калупе, од којих су четири изложена у Швајцарском националном музеју, заменили су поликарбонатни калупи којима је лакше руковати.[3]

Припрема[уреди | уреди извор]

Тесто за тиргел се прави од брашна, 29 процената меда,[1] мало шећера и воде.[4] Постоји извор који тврди да је прављен и без шећера, што се сматра показатељем прехришћанског порекла тиргела.[5]

Тесто се веома танко пресује у детаљно изрезбарене калупе различитих облика и величина. Кекси се пеку у рерни на високој температури на 400 °C само 90 секунди. [6]

Конзумација[уреди | уреди извор]

Тиргел често приказује сцене из историје Цириха, као што је Спаниш-Бротли-Бан, прва швајцарска железница

Пошто је тиргел тврд и сув кекс, најбоље је када се сише неко време, што омогућава да арома меда постане израженија.[1]

Тиргел је веома издржљив. Швајцарски писац Емануел Штикелбергер је 1939. године написао да „тиргел има задивљујући квалитет да не постаје бајат, и што је тврђи, то га је пријатније грицкати.” [7] Због његовог сложеног украшавања, традиционално произведен тиргел се често уопште не једе и уместо тога се чува као украс.[8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Züri Tirggel” (на језику: German). SF Tagesschau. 6. 12. 2008. Приступљено 2008-12-07. 
  2. ^ For details see Schweizerisches Idiotikon, vol. XIII 1567 ff., article Tirggel.
  3. ^ а б Pfändler, Stefanie (3. 12. 2008). „Wenn es duftet, ist wieder Tirggelzeit” (PDF) (на језику: German). Tages-Anzeiger. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 3. 2016. г. Приступљено 2008-12-07. 
  4. ^ Baker, Margaret (1992). Discovering Christmas Customs and Folklore: A Guide to Seasonal Rites. Osprey Publishing. стр. 35. ISBN 0747801754. [мртва веза]
  5. ^ Wernecke, Herbert Henry (1959). Christmas Customs Around the World. Westminster John Knox Press. стр. 65. ISBN 0664242588. 
  6. ^ „Tirggel-Herstellung” (на језику: German). Honegger Confiserie Wald. Архивирано из оригинала 2012-10-29. г. Приступљено 2008-12-07. 
  7. ^ Stickelberger, Emanuel (1939). Heisst ein Haus zum Schweizerdegen: Tausend Jahre deutschschweizerischen Geisteslebens (на језику: German). II. O. Walter a.-g. стр. 688. 
  8. ^ Spicer, Dorothy Gladys (1958). Festivals of Western Europe. Forgotten Books. стр. 218. ISBN 1605068012. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ott, Ernst (1967). „Der Tirggel”. Schweizer Volkskunde. Schweizerische Gesellschaft für Volkskunde. 57 (1–6). ISSN 0048-9522. OCLC 1765168. 
  • Schuh, Gotthard (1941). Tirggel. Ein altes Weihnachtsgebäck. Mit einer Kulturhistorischen Einführung von Edwin Arnet. Amstutz und Herdeg. OCLC 3561897. 
  • Schweizerisches Idiotikon, Band XIII, Spalten 1567–1573, Artikel Tirggel (digitalisate).
  • Zogg, Annemarie (1992). Züri-tirggel: Bräuche, Bilder, Herstellung. Zürcher Kantonalbank. OCLC 32194377.