Свети Никола (европски фолклор)

С Википедије, слободне енциклопедије
Свети Никола (Sviatyi Mykolai) отвара своју резиденцију у близини председничке канцеларије у Кијеву
Свети Никола (Svatý Mikuláš) са ђаволом (черт) у Прагу

Свети Никола је легендарна личност у европском фолклору заснована на грчком ранохришћанском епископу Светом Николи, свецу заштитнику деце.

На Светог Николу деца чекају да дође Свети Никола и стави поклон испод јастука или у чизму на прозорској дасци, под условом да су деца била добра током године. Деца која су се лоше понашала могу очекивати да ће испод јастука пронаћи гранчицу или комад угља. У Холандији (види: Синтерклас), холандска деца су за коња Светог Николе изложила ципелу напуњену сеном и шаргарепом.[1][2]

Верује се да Свети Никола долази да прослави свој дан, 6. децембар (19. децембар по јулијанском календару ), а одлази пре Божића . Ова традиција је позната и слављена у Аустрији, Белгији, Хрватској, Чешкој (чеш. Svatý Mikuláš), североисточна Француска франц. Saint Nicolas), западна и јужна Немачка (нем. Sankt Nikolaus), Мађарска (мађ. Mikulás), Луксембург, Холандија (хол. Sinterklaas), Пољска (пољ. Święty Mikołaj), Румунија (рум. Moș Nicolae), Србија (срп. Свети Никола), Словачка (слч. Svätý Mikuláš), Словенија (словен. Sveti Miklavž), и Украјина (укр. Святий Миколай).

Посластице[уреди | уреди извор]

Илустрација мађарског Светог Николе (Микулаша) из 1865. и Крампуша, страшног и ђаволског створења, злог вилењака

У Аустрији, Чешкој, јужној Немачкој, Мађарској, Словенији, Словачкој, Румунији и Украјини Свети Никола често долази са два помоћника: добрим анђелом који доброј деци дели поклоне и ђаволом или полу- коза, полудемон чудовиште у неким легендама[3] (Крампус или Кнехт Рупрехт у Аустрији и Немачкој). Кнехт Рупрехт плаши лошу децу и тера их да буду добра.[4][5]

На Светог Николу долазе у куће у којима живе мала деца и дају им поклоне или их оставе у ципелама које су преко ноћи изостављене. Док фина деца добијају разно воће, бомбоне и играчке, несташна деца не могу да очекују ништа више од дрвеног прекидача, неколико комада угља или шаргарепе или кромпира које је оставио ђаво.

Посластице су традиционално слаткиши, чоколада, слаткиши и различити орашасти плодови, или szaloncukor у Мађарској и Словачкој. У савремено доба, чоколадне фигуре Светог Николе су најчешће. У Аустрији, Мађарској и Румунији, да би се добили поклони, чизме морају бити углачане, јер Свети Никола не пуни чизме које нису довољно сјајне.

Иако поклоне деци обично дају родитељи, није неуобичајено у неким земљама да одрасли стављају мала изненађења у чизме других одраслих или им предају мали упаковани поклон тог дана.[4] У Мађарској је ова традиција позната као megajándékoz valakit valamivel:: „поклонити некоме нешто“.[5]

Virgács[уреди | уреди извор]

Virgács је шиба који подсећа на малу метлу, направљен од гранчица или грана жбуна или врбе, често офарбаних у златну боју. Продају се на улицама у Мађарској уочи Светог Николе.[6]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Peoples of Europe: Lithuania-NetherlandsНеопходна слободна регистрација. Marshall Cavendish. 2002. стр. 343. ISBN 9780761473848. 
  2. ^ Saint Nicolas in Hungary Retrieved 31 May 2013
  3. ^ „Krampus legend”. Britannica. 20. 10. 2023. Приступљено 28. 11. 2023. 
  4. ^ а б „St. Nicholas Day in Switzerland & Central Europe”. iFolor. 6. 10. 2018. Приступљено 28. 11. 2023. 
  5. ^ а б „Santa Claus Day in Hungary: Have You Been Naughty or Nice?”. Hungarian Pod 101. 6. 11. 2020. Приступљено 28. 11. 2023. 
  6. ^ Some information on Mikulas Bacsi Архивирано 2005-05-21 на сајту Wayback Machine
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Свети_Никола_(европски_фолклор)&oldid=27699315”