Širli Čizom

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Širli Čizom
Lični podaci
Ime pri rođenjuŠirli Anita Sent Hil
Datum rođenja(1924-11-30)30. novembar 1924.
Mesto rođenjaNjujork, SAD
Datum smrti1. januar 2005.(2005-01-01) (80 god.)
Mesto smrtiOrmond Bič, SAD
UniverzitetUniverzitet Kolumbija
Porodica
Supružnik
  • Konrad Čizom (v. 1949 —  r. 1977)
  • Artur Hardvik (v. 1977 —  r. 1986)
Politička karijera
Politička
stranka		Demokratska stranka
Sekretar Doma demokratskog poslanika
januar 1977 — 3. januar 1981.
PredsednikTip O’Nil
PrethodnikPetsi Mink
januar 1969 — 3. januar 1983.
PrethodnikEdna F. Keli
NaslednikMajor Ovens
Član Skupštine države Njujork
1. januar 1965 — 31. decembar 1968.
PrethodnikTomas R. Džouns
NaslednikTomas R. Fortun

Širli Anita Čizom (engl. Shirley Anita Chisholm; Njujork, 30. novembar 1924 — Ormond Bič, 1. januar 2005), devojačko Sent Hil (engl. St. Hill), bila je američka političarka, prosvetna radnica i pisac.[1] Godine 1968. postala je prva tamnoputa žena izabrana za Kongres Sjedinjenih Američkih Država,[2] i predstavljala je dvanaesti kongresni okrug Njujorka u sedam mandata od 1969. do 1983. Na predsedničkim izborima u SAD 1972, postala je prvi tamnoputi kandidat za nominaciju glavne stranke za predsednika Sjedinjenih Američkih Država i prva žena koja se kandidovala za predsednika Demokratske stranke,[2] kao i prva žena koja je učestvovala u predsedničkoj debati Sjedinjenih Američkih Država.[3]

Jedna od njenih prvih aktivnosti u skupštini bila je suprotstavljanje državnom testu opismenjavanja koji zahteva engleski jezik. Smatrala je da svi bolje funkcionišu na svom maternjem jeziku i da ako neko ne zna engleski jezik, to nije znak da je osoba nepismena.[4] Finansirala je uvođenje programa Traženje obrazovanja, uzdizanja i znanja, koji je studentima sa oštećenjem pružio šansu da upišu fakultet.[5]

Godine 1993. Bil Klinton ju je imenovao za ambasadora Sjedinjenih Američkih Država na Jamajci, ali nije mogla da radi zbog zdravstvenih problema.[6] Iste godine, primljena je u Nacionalnu kuću slavnih žena.[7] Umrla je 1. januara 2005. godine u Ormond Biču, u blizini Dejtona Biča, nakon što je pretrpela nekoliko moždanih udara.[8][9]

Detinjstvo, mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Širli Čizom rođena je 30. novembra 1924. godine u Bruklinu, u Njujorku. Roditelji su joj bili imigranti iz karipske regije.[10] Imala je tri mlađe sestre,[11] dve su bile tri godine mlađe od nje, a treća četiri godine.[12] Njihov otac Čarls Kristofer Sent Hil rođen je u Britanskoj Gvajani,[13] jedno vreme je živeo na Barbadosu,[12] a potom je 10. aprila 1923. otišao u Sjedinjene Američke Države preko Kube.[13] Njihova majka Rubi Sil rođena je u Krajst Čerču, Barbadosu, a otišla je u Njujork brodom, 8. marta 1921.[14]

Otac joj je radio u fabrici torbi i u pekari, kao pomoćnik, a majka joj je bila krojačica i domaćica koja je imala problema da istovremeno i radi i odgaja decu.[15] Kao posledica toga, u novembru 1929, kada je Širli Čizom napunila pet godina, ona i njene dve sestre poslate su u Barbados da žive na farmi sa bakom Emanlijom Sil.[15] Tamo je pohađala školu koju je shvatila veoma ozbiljno.[16] Vratila se u Sjedinjene Američke Države 19. maja 1934. godine.[17][11] U svojoj autobiografiji Neograničena i neupućena 1970. godine napisala je:

„Godinama kasnije shvatila sam kakav važan poklon su mi roditelji dali obezbeđujući mi da imam obrazovanje stare, tradicionalne škole britanskog stila Barbadosa. Razlog što sada ovako lako govorim i pišem je to obrazovanje koje sam stekla”.[18]

Iako je rođena u Sjedinjenim Američkim Državama, Širli Čizom je sebe uvek smatrala Amerikankom barbadoskih korena.[19] Za svoju baku je izjavila da joj je davala snagu, dostojanstvo i ljubav i smatrala ju je osobom od koje je mnogo naučila.[20]

Širli Čizom je 1939. godine upisala žensku srednju školu u Bruklinu.[21] Diplomirala je 1946. na Univerzitetu u Bruklinu, gde je osvojila nagrade za svoje debatne veštine.[22] Tokom studiranja bila je član društva Harijet Tabman. Zalagala se za integraciju tamnoputih vojnika, tokom Drugog svetskog rata, organizovanjem kurseva koji su se fokusirali na istoriju Afroamerikanaca i na uključivanje žena u studentsku vladu.[23] Međutim, ovo joj nije bilo prvo zalaganje u aktivizmu i politici. Odrastajući, Čizom je bila okružena politikom, jer je njen otac bio zagovornik Markusa Garvija i prava članova sindikata.[23] Nije joj bio čudan način na koji se njena zajednica zalagala za svoja prava, u toku radničkih i antikolonijalnih pokreta Barbadosa kojim je prisustvovala.[23]

Širli Čizom se upoznala sa Konradom O. Čizomom krajem 1940-ih. Preselio se u SAD sa Jamajke 1946, a kasnije je postao privatni istraživač. Venčali su se 1949. godine, organizujući veliku svadbu u zapadnoindijskom stilu.

Širli je radila u zabavištu dok se usavršavala. Završila je master studije na Učiteljskom fakultetu, na Univerzitetu Kolumbija, 1952. godine.

Karijera prosvetnog radnika[uredi | uredi izvor]

Širli Čizom

Od 1953. do 1959. godine radila je kao direktorka vrtića Dan prijatelja, u Braunsvilu, i Centra za brigu o deci u Donjem Menhetnu.[24] Od 1959. do 1964. godine bila je vaspitni savetnik Odeljenja za dnevnu negu.[24] Postala je poznata kao stručnjak za obrazovanje i socijalnu pomoć deci.[24]

Upravljanjem Centra za brigu o deci zanimala se za lokalnu politiku. Prosvetnim radom postavila je temelje svoje političke karijere, volontirala je u političkim partijama, poput Demokratske stranke i stranke ženskih glasača.[25][26][23] Primila je nagradu za bratstvo.[27] Predstavljala je stranku Nacionalne asocijacije žena na fakultetima.[28] U okviru političkih stranaka, kojim se pridružila, Širli je želela da napravi smislene promene u strukturi i sastavu organizacija, konkretno u Demokratskoj stranci u Bruklinu, što je dovelo do većeg zaposlenja.[23]

Državni zakonodavac[uredi | uredi izvor]

Širli proverava političku strategiju 1965.

Širli je bila demokratski poslanik u skupštini države Njujork od 1965. do 1968. godine u sedištu 175, 176. i 177. zakonodavstva Njujorka. Do maja 1965. nagrađena je za Pozdrav ženama koje rade, u Njujorku.[29] Jedna od njenih prvih aktivnosti u skupštini bila je suprotstavljanje državnom testu opismenjavanja koji zahteva engleski jezik. Smatrala je da svi bolje funkcionišu na svom maternjem jeziku i da ako neko ne zna engleski jezik to nije znak da je osoba nepismena.[4] Do početka 1966. bila je lider u pritiskanju državnog saveta izabranih tamnoputih demokrata za zastupljenost tamnoputih u ključnim odborima u skupštini.[30]

Njeni uspesi u zakonodavnoj vlasti uključuju dobijanje naknada za nezaposlene i domaće radnike.[5] Finansirala je uvođenje programa Traženje obrazovanja, uzdizanja i znanja koji je studentima sa oštećenjem pružio šansu da upišu fakultet.[5]

U avgustu 1968, Njujork ju je izabrao za demokratski nacionalni komitet.[31]

Kongres[uredi | uredi izvor]

Prvi izbori[uredi | uredi izvor]

Godine 1968. kandidovala se za predstavnički dom Sjedinjenih Američkih Država iz 12. kongresnog okruga Njujorka.[32] Adam Klejton Pauel, postao je 1945. prvi tamnoputi član kongresa Njujorka.[33] Čizom je najavila svoju kandidaturu oko januara 1968. i ubrzo je dobila organizacionu podršku.[32][31] Pobedila je 18. juna 1968.[33] Na opštim izborima postigla je ubedljivu pobedu.[11][31] Tako je postala prva tamnoputa[31] i jedina članica kongresa te godine.[34]

Počeci u Kongresu[uredi | uredi izvor]

Dodeljena joj je funkcija u odboru za poljoprivredu. Smatrala je da to nije bitno za njene birače.[2] Poverila se Rebe Menahemu i navela da je uznemirena i uvređena svojim zadatkom. On joj je predložio da višak hrane koristi za pomoć siromašnima i gladnima. Širli se nakon toga srela sa Bobom Dolom sa kojim je radila na programu pomoći za dodatnu ishranu. Kasnije je imala ključnu ulogu u pravljenju specijalnog dodatnog programa ishrane za žene, novorođenčadi i decu.[35] Širli je tada premeštena u odbor za veteranska pitanja.[2] Ubrzo nakon toga, glasala je za Hejla Bogsa. Kako bi joj se odužio za podršku, preporučio ju je odboru za obrazovanje i rad,[36] koji je bio njen poželjni odbor.[2]

Širli je zaposlila samo žene od kojih je polovina bila tamnoputa.[2] Priznala je da se suočila sa mnogo više diskriminacije tokom svoje karijere u Njujorku. Smatrala je da je to više bilo zato što je žena, a ne zbog rase.[2]

Širli sa kongresnim tamnoputim klubom 1971.

Širli se pridružila kongresnom tamnoputom klubu 1971. godine kao jedan od njegovih osnivača.[37] Iste godine je bila i osnivač nacionalnog ženskog političkog kanuka.[11]

U maju 1971, zajedno sa koleginicom iz Njujorškog kongresa Belom Abzug uvela je nacrt zakona za obezbeđivanje deset milijardi američkih saveznih sredstava za usluge brige o deci do 1975.[38] Jeftiniju verziju Voltera Mondejla,[38] na kraju, su usvojili parlament i senat kao sveobuhvatni predlog za razvoj deteta, ali je veto stavio predsednik Ričard Nikson u decembru 1971, koji je rekao da je to preskupo i da će tako sprečiti osnivanje porodice.[39]

Delovanje tokom mandata[uredi | uredi izvor]

Širli na demokratskoj nacionalnoj konvenciji 1984.

Od 1977. do 1981. postala je članica sekretara Doma demokratskog poslanika.[40][41] Tokom tog mandata radila je na poboljšanju materijalnih mogućnosti stanovnika. Bila je veliki protivnik nacrta i podržavala je povećanje troškova za obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i druge socijalne usluge, kao i smanjenje vojnog budžeta.

U oblasti nacionalne bezbednosti i spoljašnje politike, Širli je radila na ukidanju zakona o unutrašnjoj bezbednosti 1950. godine.[42] Ona se suprotstavila američkom učešću u Vijetnamskom ratu i širenju razvoja oružja. Za vreme državne uprave Džimija Kartera, zalagala se za bolje postupanje prema haitskim izbeglicama.[43]

Nakon što se razvela od Konrada Čizoma, u februaru 1977,[36] ubrzo se udala za Artura Hardvika, bivšeg poslanika skupštine države Njujorka.[8][36] Nije imala dece.[36]

Nakon što je Hardvik povređen u saobraćajnoj nesreći, želeći da se brine o njemu, kao i zbog nezadovoljstva tokom liberalne politike Ronalda Regana, najavila je povlačenje iz kongresa 1982.[8] Hardik je umro 1986.[36]

Predsednička kampanja 1972[uredi | uredi izvor]

Širli je počela da priprema svoju kandidaturu u julu 1971, a zvanično ju je najavila 25. januara 1972,[2] u baptističkoj crkvi, u Bruklinu.[11] Tamo je narod pozvala na bezbolnu revoluciju na predstojećoj konvenciji o nominaciji demokrata.[11] Širli je postala prvi tamnoputi kandidat za predsedničke izbore u Sjedinjenim Američkim Državama, 1972. godine.[2] U predsedničkoj kampanji opisuje se kao predstavnik naroda: „Nisam kandidat tamnoputih Amerikanaca, iako sam tamnoputa i ponosna sam na to. Nisam kandidat ženskog pokreta ove zemlje, iako sam žena i podjednako sam ponosna na to. Kandidat sam naroda i moje prisustvo simbolizuje novu eru u američkoj političkoj istoriji”.[44]

Na kampanju je potrošila ukupno 300.000 dolara.[2] Trudila se da bude shvaćena kao ozbiljan kandidat, a ne kao simbolička politička ličnost;[36] veliki deo demokratskih političkih ustanova bio je ignorisan i dobila je malu podršku svojih tamnoputih muških kolega.[45] Kasnije je izjavila: „Kada sam se kandidovala za kongres, kada sam se kandidovala za predsednika, susrela sam se sa više diskriminacije jer sam žena, nego što sam tamnoputa. Muškarci su muškarci”.[8] Izrazila je frustraciju i rekla je da misli da pokušavaju da joj oduzmu vlast.[11] Njen suprug je, međutim, u potpunosti podržavao njenu kandidaturu. Tokom kampanje, tri puta su joj pretili tako da je njena bezbednost dovedena u pitanje; Konrad Čizom je bio njen telohranitelj dok joj tajna služba SAD-a nije dodelila zaštitu u maju 1972.[46]

Kada se završilo glasanje imala je 3,5 posto glasova i završila je na sedmom mestu.[2] Najveći broj glasova dobila je 6. juna u Kaliforniji, sa ukupno 157.435 glasova, što čini 4,4 procenta i četvrto mesto. Najbolji procenat glasova imala je 6. maja, u Severnoj Karolini, gde je osvojila 7,5 procenata i plasman na treće mesto. Sveukupno, osvojila je 28 delegata od samog početka.[2][47] Širlini glasači su bili pripadnici različitih etničkih grupa. Beti Fridan i Glorija Stajnem pokušale su da je predstavljaju u Njujorku.[2] Ukupno je dobila 430.703 glasova, što je 2,7 procenata od ukupno skoro 16 miliona glasova i zauzela je sedmo mesto među kandidatima.

Na demokratskoj nacionalnoj konvenciji 1972. godine u Majami Biču, na Floridi, Hjubert Hamfri se trudio da zaustavi nominaciju Džordža Makgaverna. Nakon što to nije uspelo, otpustio je sve tamnopute delegate, zajedno sa Širli.[48] Sada je imala ukupno 152 glasa, sa glasačima koji su se prvi put odazvali glasanju, 12. jula.[2] Najveću podršku dobila je u Ohaju, sa 23 delegata (nešto više od polovine činili su svetloputi glasači), iako nije bila među ponuđenima na glasačkom listiću 2. maja.[2] Tada je bila na četvrtom mestu, iza Makgaverna.

Tokom kampanje, nemački režiser Piter Lilijental snimio je dokumentarni film Širli Čizom za predsednika (engl. Shirley Chisholm for President) za drugi nemački kanal.[49][50][51][52]

Naredne godine i smrt[uredi | uredi izvor]

Širli Čizom (u sredini) sa Edolfusom Taunsom (levo) i njegovom suprugom (desno)

Nakon što je napustila kongres, Širli se nastanila u predgrađu Vilijamsvila.[53][54] Ona je nastavila svoju karijeru u obrazovanju, na fakultetu.[55] Nije bila član nijednog određenog odeljenja, ali je mogla da predaje časove u različitim oblastima;[56] oni koji su prethodno bili na toj funkciji su Vistan Hju Oden i Bertrand Rasel.[53]

Na fakultetu je predavala politiku i sociologiju od 1983. do 1987.[55] Usredsredila se na postdiplomske kurseve koji su pokrivali politiku žena i rasa.[54] Dekan fakulteta Džozef Elis kasnije je rekao da je Širli doprinela razvoju fakulteta.[55] Godine 1985. bila je gostujući stipendista na Univerzitetu Spelman.

Tokom tih godina, nastavila je da govori na univerzitetima, obilazeći preko 150 studentskih gradova.[54] Rekla je studentima da izbegavaju polarizaciju i netoleranciju: „Ako ne prihvatate druge koji su drugačiji, to ne znači da ste naučili računanje”.[54] Nastavljajući da se politički angažuje, putovala je i posećivala različite manjinske grupe i pozivajući ih da postanu snažna sila na lokalnom nivou.[54] Tokom 1984. i 1988. godine, učestvovala je u kampanji za Džesijem Džeksonom na predsedničkim izborima.[57] Godine 1990. Širli je zajedno sa još petnaest tamnoputih žena i muškaraca osnovala Afroameričke žene za reproduktivnu slobodu.[58]

Povukla se na Floridu 1991.[8] Godine 1993. Bil Klinton ju je imenovao za ambasadora Sjedinjenih Američkih Država na Jamajci, ali nije mogla da radi zbog zdravstvenih problema.[6] Iste godine, primljena je u Nacionalnu kuću slavnih žena.[7]

Umrla je 1. januara 2005. godine u Ormond Biču, u blizini Dejtona Biča, nakon što je pretrpela nekoliko moždanih udara.[8][9] Sahranjena je u mauzoleju.

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Tokom 1984. godine, tokom predsedničke kampanje Džeraldine Ferare, osnovan je Nacionalni politički kup tamnoputih žena. Afroamerikanke iz raznih političkih organizacija sazvale su se kako bi utvrdile politički plan naglašavajući potrebe žena afričkog porekla. Širli je izabrana za prvog predsedavajućeg.[59]

U februaru 2005. dokumentarni film Shirley Chisholm '72: Unbought and Unbossed[60] prikazan je na američkoj televiziji. To je film koji je pušten na Širlinoj predsedničkoj kandidaturi 1972. Režirala ga je Šola Linč. Film je prikazan na filmskom festivalu Sandens 2004. godine. Dobitnik je nagrade Pibodi, 9. aprila 2006.[61]

Godine 2014. objavljena je prva biografija o Širli, pod nazivom Širli Čizom: Katalizator za promenu (engl. Shirley Chisholm: Catalyst for Change). Autor je Barbara Vinslou, koja je ujedno bila osnivač i prvi direktor projekta Širli Čizom. Do tada se pojavilo samo nekoliko dečjih biografija.[62]

Govor Širli Za amandman o jednakim pravima iz 1970. godine naveden je kao broj 91 u Top 100 govorima američke retorike 20. veka (naveden po rangu).[63][64]

Spomenici[uredi | uredi izvor]

Projekt Širli Čizom o ženskom aktivizmu u Bruklinu (ranije poznat kao Centar za istraživanje Širli Čizom) postoji na Univerzitetu Bruklin radi promocije istraživačkih projekata i programa o ženama i očuvanja Širlinog nasleđa.[65] Projekat se takođe čuva u arhivi kao deo Širlinskih radova u posebnoj kolekciji univerzitetske biblioteke.[66][67]

U januaru 2018. godine guverner Endru Kuomo objavio je svoju nameru da otvori park Širli Čizom, sa 407 hektara državnog parka, duž 3,5 kilometara obale Jamajke. Državni park bio je posvećen Širli u septembru, iste godine.[68][69] Otvoren za javnost 2. jula 2019.[70]

Memorijalni spomenik posvećen Širli postavljen je na ulazu u park u Bruklinu. Dizajnirala ga je umetnica Amanda Vilijams.[71]

Politika[uredi | uredi izvor]

Širlino nasleđe dobilo je na značaju tokom predizbora za predsednika SAD u Demokratskoj stranci 2008. godine, kada su Barak Obama i Hilari Klinton priredili svoju istorijsku „prvu” bitku — gde će pobednik biti ili prvi Afroamerikanac ili prva žena — zbog čega je najmanje jedan glasač kritikovao Širlinu kampanju 1972.[45]

Širli je imala veliki uticaj na ostale tamnopute žene u politici, među kojima je i kalifornijska političarka Barbara Li, koja je u intervjuu 2017. priznala da je Širli imala veliki uticaj na njenu karijeru.[72]

Kamala Haris prepoznala je Širlinu predsedničku kampanju koristeći sličnu šemu boja i tipografiju u promotivnim materijalima i logotipu vlastite predsedničke kampanje 2020. godine.[73] Taj crveno-žuti dizajn mogao se videti u videu koji najavljuje Harisovo kandidovanje za predsednika.[73] Ona je pokrenula svoju predsedničku kampanju četrdeset sedam godina nakon Širlinove.[74]

U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

Serija Gospođa Amerika prati priču o pokretu za ratifikaciju amandmana o jednakim pravima muškaraca i žena u Sjedinjenim Američkim Državama '70-ih godina 20. veka. U njoj se govori o aktivistkinji Filis Šafli i brojnim feministkinjama kao što su Glorija Stajnem, Beti Fridan, Širli Čizom i Bela Savitski Abzug.[75] U trećoj epizodi, Uzo Aduba prikazala je Širli Čizom kao prvu tamnoputu ženu Kongresa koja se kandidovala za predsednika 1972. godine.[76]

Priznanja i nagrade[uredi | uredi izvor]

  • Godine 1974, na Akademskom fakultetu, za počasnog doktora prava i predavača.[77]
  • Godine 1975, na koledžu Smit, nagrada počasnog doktora prava.[78]
  • Godine 1996, na Univerzitetu Stetson u Delandu, na Floridi, počasni doktor prava.[79]

Dela[uredi | uredi izvor]

Napisala je dve autobiografske knjige:

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ PBS P.O.V. documentary. Chisholm '72: Unbought & Unbossed.
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m Freeman, Jo (februar 2005). „Shirley Chisholm's 1972 Presidential Campaign”. University of Illinois at Chicago Women's History Project. Arhivirano iz originala 11. 11. 2014. g. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  3. ^ „Opinion | The women will make history at the Democratic debates. Moderators should, too.”. NBC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  4. ^ a b „Literacy Vote Test Is Made”. The Daily Messenger. Canandaigua, New York. United Press International. 19. 5. 1965. str. 12. Pristupljeno 25. 4. 2020 — preko Newspapers.com. 
  5. ^ a b v „Shirley Chisholm to speak at Hunter”. The Afro-American. Baltimore. 5. 2. 1971. str. 13. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  6. ^ a b „Statement on the Withdrawal of the Nomination of Shirley Chisholm To Be Ambassador to Jamaica”. The White House. 13. 10. 1993. Arhivirano iz originala 25. 02. 2016. g. Pristupljeno 25. 4. 2020.  Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)
  7. ^ a b National Women's Hall of Fame, Women of the Hall - Shirley Chisholm
  8. ^ a b v g d đ Barron, James (3. 1. 2005). „Shirley Chisholm, 'Unbossed' Pioneer in Congress, Is Dead at 80”. The New York Times. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  9. ^ a b „Shirley Chisholm”. The Economist. 2. 2. 2005. ISSN 0013-0613. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  10. ^ Brooks-Bertram and Nevergold, Uncrowned Queens, p. 146.
  11. ^ a b v g d đ e Moran, Sheila (8. 4. 1972). „Shirley Chisholm's running no matter what it costs her”. The Free Lance–Star. Fredericksburg, Virginia. Associated Press. str. 16A. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  12. ^ a b Winslow, Shirley Chisholm, pp. 7–8.
  13. ^ a b „New York Passenger Lists, 1850 -1957 [database on-line]”. United States: The Generations Network. 10. 4. 1923. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  14. ^ „New York Passenger Lists, 1820-1957 [database on-line]”. United States: The Generations Network. 8. 3. 1921. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  15. ^ a b Winslow, Shirley Chisholm, p. 9.
  16. ^ Winslow, Shirley Chisholm, pp. 10–12.
  17. ^ „New York Passenger Lists, 1820-1957 [database on-line]”. United States: The Generations Network. 19. 5. 1934. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  18. ^ Chisholm, Unbought and Unbossed, pp. 7–8.
  19. ^ Winslow, Shirley Chisholm, p. 5.
  20. ^ Lesher, Stephan (25. 6. 1972). „The Short, Unhappy Life Of Black Presidential Politics, 1972” (PDF). The New York Times Magazine. str. 12. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  21. ^ Shirley Chisholm, Unbought and Unbossed: Expanded 40th Anniversary Edition, Take Root Media, 2010, p. 38.
  22. ^ „Conrad Chisholm Content To Be Candidate's Husband”. Sarasota Journal. Associated Press. 29. 2. 1972. str. 3B. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  23. ^ a b v g d mosesm (24. 5. 2012). „Shirley Chisholm, CUNY and U.S. History”. PSC CUNY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  24. ^ a b v McFadden, Robert D. (18. 1. 2011). „R. Sargent Shriver, Peace Corps Leader, Dies at 95”. The New York Times. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  25. ^ Moran, Sheila (8. 4. 1972). „Shirley Chisholm's running no matter what it costs her”. The Free Lance–Star. Fredericksburg, Virginia. Associated Press. str. 16A. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  26. ^ McFadden, Robert D. (18. 1. 2011). „R. Sargent Shriver, Peace Corps Leader, Dies at 95”. The New York Times. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  27. ^ „Paragon 'Brotherhood' Meet: 'Protest' Group to Albany”. New York Age Defender. 23. 2. 1957. str. 4. Pristupljeno 25. 4. 2020 — preko Newspapers.com. 
  28. ^ Randolph, Juanita (16. 5. 1959). „Tops in Teens”. New York Age. str. 10. Pristupljeno 25. 4. 2020 — preko Newspapers.com. 
  29. ^ „Women 'Doers' in Government, Community Service Acclaimed at 'Salute' Luncheon”. Pittsburgh Courier. NPI. 15. 5. 1965. str. 8. Pristupljeno 25. 4. 2020 — preko Newspapers.com. 
  30. ^ „Travia, Negro Block Split on Meeting Results”. The Kingston Daily Freeman. Associated Press. 6. 1. 1966. str. 9. Pristupljeno 25. 4. 2020 — preko Newspapers.com. 
  31. ^ a b v g Madden, Richard L. (6. 11. 1968). „Mrs. Chisholm Defeats Farmer, Is First Negro Woman in House” (PDF). The New York Times. str. 1, 25. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  32. ^ a b Caldwell, Earl (26. 2. 1968). „3 Negroes Weigh House Race In New Brooklyn 12th District” (PDF). The New York Times. str. 29. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  33. ^ a b Schanberg, Sydney H. (19. 6. 1968). „Seymour and Cellar Win House Contests” (PDF). The New York Times. str. 1, 31. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  34. ^ „CHISHOLM, Shirley Anita | US House of Representatives: History, Art & Archives”. history.house.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  35. ^ Telushkin, Joseph (2014). Rebbe: The Life and Teachings of Menachem M. Schneerson, the Most Influential Rabbi in Modern History. HarperCollins. str. 13—14. 
  36. ^ a b v g d đ „Shirley Chisholm, first black woman elected to Congress, dies”. USA Today. Associated Press. 2. 1. 2005. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  37. ^ Carlson, Coralie (3. 1. 2005). „Pioneering Politician, Candidate Dies”. The Washington Post. Associated Press. str. A4. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  38. ^ a b „Mrs. Chisholm, Mrs. Abzug Introduce Child Care Bill” (PDF). The New York Times. Associated Press. 18. 5. 1971. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  39. ^ Rosenthal, Jack (10. 12. 1971). „President Vetoes Child Care Plan As Irresponsible” (PDF). The New York Times. str. 1. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  40. ^ „Shirley Chisholm, pioneer in Congress, dies at 80”. NBC News. 4. 1. 2005. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  41. ^ „Women Elected to Party Leadership Positions”. Women in Congress. U.S. House of Representatives. Arhivirano iz originala 30. 7. 2008. g. Pristupljeno 15. 12. 2008. 
  42. ^ „Congress Honors Shirley Chisholm, the First African American Woman Representative”. Democracy Now!. Arhivirano iz originala 15. 11. 2007. g. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  43. ^ Babcock, Charles R. (18. 6. 1980). „Rep. Chisholm Asks Equity For Haiti's Black Refugees”. Washington Post. 
  44. ^ „The First Black Woman Presidential Candidate | Equality Archive”. Equality Archive. 21. 10. 2015. Arhivirano iz originala 17. 11. 2018. g. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  45. ^ a b Clack, Gary (27. 2. 2008). „Shirley Chisholm broke ground before Barack Obama and Hillary Clinton”. Seattle Post-Intelligencer. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  46. ^ Winslow, Shirley Chisholm, p. 124.
  47. ^ House resolution 97, Recognizing Contributions, Achievements, and Dedicated Work of Shirley Anita Chisholm, [Congressional Record: June 12, 2001 (House). Page H3019-H3025] From the Congressional Record Online via GPO Access [wais.access.gpo.gov] [DOCID:cr12jn01-85]
  48. ^ Delaney, Paul (11. 7. 1972). „Humphrey Blacks to Vote For Mrs. Chisholm First” (PDF). The New York Times. str. 1. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  49. ^ „Sanford Is Withdrawing From N.J.”. The Times-News. Hendersonville, North Carolina. Associated Press. 13. 5. 1972. str. 12. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  50. ^ Mears, Walter R. (7. 6. 1972). „McGovern Leads In California”. Bangor Daily News. Associated Press. str. 1, 3. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  51. ^ „Wallace Gets 29 Tennessee Delegates”. The News and Courier. Charleston, South Carolina. Associated Press. 14. 5. 1972. str. 4D. Pristupljeno 25. 4. 2020. [mrtva veza]
  52. ^ Watkins, Wesley (13. 7. 1972). „Seniority seen as key to party merger”. Delta Democrat-Times. Greenville, Mississippi. str. 3. Pristupljeno 25. 4. 2020 — preko Newspapers.com.  open access publication - free to read
  53. ^ a b Haberman, Clyde; Johnston, Laurie (3. 8. 1982). „New York Day by Day: Shirley Chisholm's New Job”. The New York Times. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  54. ^ a b v g d Manuel, Diane Casselberry (13. 12. 1983). „For Shirley Chisholm, life in academia is hardly sedentary”. The Christian Science Monitor. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  55. ^ a b v „Shirley Chisholm: Activist, Professor, and Congresswoman”. College Street Journal. Mount Holyoke College. 28. 1. 2005. Arhivirano iz originala 29. 3. 2014. g. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  56. ^ „Professor”. Rome News-Tribune. Associated Press. 15. 11. 1982. str. 5. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  57. ^ Sandberg, Betsy (18. 2. 1988). „Shirley Chisholm Sees Pat Robertson as Threat to Minorities, Women”. Schenectady Gazette. str. 39. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  58. ^ Kathryn Cullen-DuPont (1. 8. 2000). Encyclopedia of women's history in America. Infobase Publishing. str. 6. ISBN 978-0-8160-4100-8. Pristupljeno 4. 2. 2012. 
  59. ^ „WOMANPOWER”. Washington Post (na jeziku: engleski). 6. 8. 1984. ISSN 0190-8286. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  60. ^ Steve Skafte (18. 1. 2004). „Chisholm '72: Unbought & Unbossed (2004)”. IMDb. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  61. ^ 65th Annual Peabody Awards, May 2006.
  62. ^ Winslow, Shirley Chisholm, p. 153.
  63. ^ Eidenmuller, Michael E. (13. 2. 2009). „Top 100 Speeches of the 20th Century by Rank”. American Rhetoric. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  64. ^ Eidenmuller, Michael E. (10. 8. 1970). „Shirley Chisholm - For the Equal Rights Amendment (Aug 10, 1970)”. American Rhetoric. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  65. ^ „Shirley Chisholm Center for Research on Women”. Brooklyn College. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  66. ^ „Shirley Chisholm Project on Brooklyn Women's Activism Content”. Brooklyn College. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  67. ^ „The Shirley Chisholm Project”. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  68. ^ Plitt, Amy (5. 9. 2018). „Brooklyn will get 407-acre state park dedicated to Shirley Chisholm”. Curbed NY. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  69. ^ „Shirley Chisholm State Park in Brooklyn to be city's largest state park”. News 12 Brooklyn. 5. 9. 2018. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  70. ^ „The city's largest state park opens in East New York”. Brooklyn Eagle. 2. 7. 2019. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  71. ^ Steinhauer, Jillian (23. 4. 2019). „The Shirley Chisholm Monument in Brooklyn Finds Its Designers”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  72. ^ „Street Heat w/ Congresswoman Barbara Lee & Linda Sarsour, episode #45 of Politically Re-Active with W. Kamau Bell and Hari Kondabolu on Earwolf”. www.earwolf.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  73. ^ a b O'Kane, Caitlin. „Kamala Harris' 2020 presidential campaign logo pays tribute to Shirley Chisholm”. CBS News. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  74. ^ „Branding the women running for president in 2020”. Fastcompany.com. 30. 1. 2019. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  75. ^ „Kejt Blanšet je zvezda nove HBO serije „Mrs. America””. City magazine (na jeziku: srpski). 22. 4. 2020. Pristupljeno 26. 4. 2020. 
  76. ^ „Fact-checking 'Mrs. America': Shirley Chisholm”. Los Angeles Times (na jeziku: engleski). 24. 4. 2020. Pristupljeno 26. 4. 2020. 
  77. ^ „Past Commencement Speakers and Honorary Degree Recipients”. Aquinas College (Michigan). Arhivirano iz originala 28. 3. 2014. g. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  78. ^ „Honorary Degrees”. Smith College. Arhivirano iz originala 27. 3. 2014. g. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  79. ^ „Stetson University Commencement Program”. Stetson University. 12. 5. 1996. Pristupljeno 25. 4. 2020. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Širli Čizom na Vikimedijinoj ostavi.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ширли_Чизом&oldid=27716727”