Betulinska kiselina
| |
| Identifikacija | |
|---|---|
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.006.773 |
| |
| Svojstva | |
| C30H48O3 | |
| Molarna masa | 456,700 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Betulinska kiselina je prirodni pentaciklični triterpenoid koji ima antiretroviralna, antimalarijska, i antiinflamatorna svojstva, kao i nedavno otrkiveni potencijal da služi kao antikancerni agens, putem inhibicije topoizomeraze.[3]
Osobine[uredi | uredi izvor]
Betulinska kiselina je organsko jedinjenje, koje sadrži 30 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 456,700 Da.
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 3 |
| Broj donora vodonika | 2 |
| Broj rotacionih veza | 2 |
| Particioni koeficijent[4] (ALogP) | 6,5 |
| Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) | -8,6 |
| Polarna površina[6] (PSA, Å2) | 57,5 |
Dobijanje betulinske kiseline[uredi | uredi izvor]
Betulinska kiselina je zastupljena u brojnim biljnim vrstama. Posebno u visokoj koncentraciji je prisutna u drvetu breze (Betula spp.) koje je i primarni izvor betulina. Betulin je glavni prekursor betulinske kiseline. Betulinska kiselina nastaje oksidacijom OH grupe na 28 atomu ugljenika betulina. Ova metoda se koristi i za industrijsko dobijanje.[7]
Farmakološka dejstva betulinske kiseline[uredi | uredi izvor]
Istraživanja ukazuju da betulinska kiselina ispoljava širok spektar farmakoloških dejstava: antiinflamatorno, antimalarično, anti-HIV, hepatoprotektivno, anthelmintično, antidepresivno i antioksidativno.[8] Najznačajnije je njeno antikancerogeno delovanje na različitim tumorskim ćelijama, uključujući hepatom, rak dojke, kancer prostate, kancer pankreasa, kolorektalni kancer i hronične mijeloidne leukemije.[9]Antikancorogena aktivnost se ogleda u supresiji rasta, proliferacije i preživljavanja kancerskih ćelija najčešće zaustavljanjem ćelijskog ciklusa u G-1 fazi i indukcijom apoptoze bez citotoksičnog dejstva na zdrave ćelije.[10]
Faktori koji utiču na terapijsku efikasnost betulinske kiseline[uredi | uredi izvor]
Terapijska efikasnost je ograničena njenom slabom rastvorljivošću u vodi i kratkim poluvremenom života. Istraživanja su usmerena ka poboljšanju rastvorljivosti i efikasnosti upotrebom nanočestica, ciklodekstrina i lipozoma.[11]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Chowdhury AR, Mandal S, Mittra B, Sharma S, Mukhopadhyay S, Majumder HK (2002). „Betulinic acid, a potent inhibitor of eukaryotic topoisomerase I: identification of the inhibitory step, the major functional group responsible and development of more potent derivatives”. Medical Science Monitor. 8 (7): BR254—65. PMID 12118187.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
- ^ 1. Synthesis, characterization and augmented anticancer potential of PEG-betulinic acid conjugate, Materials Science and Engineering: C, In Press, Accepted Manuscript, Available online 23 December 2016, Ankit Saneja, Love Sharma, Ravindra Dhar Dubey, Mubashir Javed, Amrinder Singh, Amit Kumar, Payare Lal Sangwan, Sheikh Abdullah Tasaduq, Gurdarshan Singh, Dilip M. Mondhe, Prem N. Gupta
- ^ M. Eichenmuller, D. Von Schweinitz, R. Kappler,Betulinic acid treatment promotes apoptosis in hepatoblastoma cells Int. J. Oncol., 35 (2009), p. 873
- ^ H.Y. Quan, S.J. Kim, H.K. Jo, G.W. Kim, S.H. Chung,Betulinic acid alleviates non-alcoholic fatty liver by inhibiting SREBP1 activity via the AMPK–mTOR–SREBP signaling pathway ,Biochem. Pharmacol., 85 (2013), pp. 1330–1340
- ^ .R. Gopal, A.A. Narkar, Y. Badrinath, K. Mishra, D. Joshi Betulinic acid induces apoptosis in human chronic myelogenous leukemia (CML) cell line K-562 without altering the levels of Bcr-Abl
- ^ Multiple molecular targets in breast cancer therapy by betulinic acid, Biomedicine & Pharmacotherapy, Volume 84, December 2016, Pages 1321-1330• Runlan Luo, Dengyang Fang, Peng Chu, Huajui Wu, Zhuo Zhang, Zeyao Tang
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
- Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.
