Ђорђе Вујадиновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђе Вујадиновић

Ђорђе Вујадиновић
Ђорђе Вујадиновић

Лични подаци
Пуно име Ђорђе Вујадиновић
Надимак Ђокица Носоња
Датум рођења 29. новембар 1909.
Место рођења Колари, Смедерево, Краљевина Србија
Датум смрти 5. октобар 1990.
Место смрти Београд, СФРЈ
Позиција нападач
Јуниорски клубови
1923-1928 БСК
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1928-1940 БСК око 400 (?)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1929-1940 Југославија Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg 44 (18)
Тренерска каријера


1960-1961

1967
Партизан (омладинци)
ОФК Београд (омладинци)
ОФК Београд
Југославија до 21. године
Алтај

* Датум актуелизовања:
** Датум актуелизовања:

Освојене медаље
Фудбал
Светско првенство
Бронза 1930. Уругвај Југославија

Ђорђе Вујадиновић (Колари, 29. новембар 1909Београд, 5. октобар 1990) је био југословенски фудбалер и фудбалски тренер.

Био је дечак када је дошао код стрица у Београд. Брат његовог оца није имао деце, па га је посинио. Његов стриц је био власник штампарије Свети Сава. Једног дана док је играо фудбал са својим друговима, дечју игру је прекинуо „чика са шеширом“ који их је позвао да дођу у БСК и играју у правом клубу. У дресу БСК-а, што у подмлатку, што у првом тиму, провео је пуних 17 година. Био је део чувене навале подмлатка БСК-а, Тирнанић, Ваљаревић, Крчевинац, Вујадиновић и Злоковић, која је комплетна ушла у први тим. За први тим је одиграо око 400 утакмица и освојио је пет титула првака, 1931, 1933, 1935, 1936. и 1939. Два пута је био и најбољи стрелац првенства 1929. (10 голова на 8 утакмица) и 1931. (12 голова на 10 утакмица)

Од 1929. до 1940. године одиграо је 44 утакмице за репрезентацију Југославије и постигао је 18 голова. Учествовао је на Светском првенству 1930. у Монтевидеу. Дебитовао је 6. октобра 1929. у утакмици Балканског купа против Румуније (1-2) у Букурешту, а први гол је постигао 26. јануара 1930. против Грчке (1-2) у Атини у оквиру истог такмичења. Последњу утакмицу у дресу националног тима одиграо је 3. новембра 1940. у пријатељској утакмици против Немачке (2-0) у Загребу.

Пре рата је радио као службеник Народне банке, док је рат провео у немачком заробљеништву. По доласку из заробљеништва посветио се раду с млађим селекцијама. Био је тренер у фудбалској школи Партизана и ОФК Београда, а истовремено је био и дугогодишњи селектор омладинске репрезентације Југославије. С њим је непрекидно као председник омладинске комисије фудбалског савеза сарађивао Коста Поповић, некада такође фудбалер БСК-а. Пратећи рад омладинске школе Црвене звезде запазио је изузетно талентованог младог тренера Миљана Миљанића, кога је позвао да му буде помоћник. Миљанићу је и препустио место селектора омладинске репрезентације када је одлучио да се повуче са тог положаја.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]